Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Питања читалаца

Шта је представљала чудесна светлост, која се понекад назива шекина, и која се у древном Израелу појављивала у Светињи над светињама, у шатору од састанка и у храму?

Јехова, брижни Отац и Заштитник свог народа, постарао се да његова присутност у Израелу увек буде сасвим очигледна. Један начин на који је то радио било је путем блиставог облака који се појављивао искључиво на месту где су га Израелци обожавали.

Та јасно уочљива светлост представљала је Јеховину невидљиву присутност. Појављивала се у Светињи над светињама, како у шатору од састанка тако и у храму који је изградио Соломон. Та чудесна светлост није указивала на то да је Јехова био дословно присутан. Бог не може бити ни у једном објекту који су направили људи (2. Летописа 6:18; Дела апостолска 17:24). Та натприродна светлост у Јеховином светилишту могла је првосвештенику, и преко њега свим Израелцима, улити сигурност да је Он ту и да ће их штитити и бринути о њима.

На постбиблијском арамејском језику та светлост је називана шекина, што је реч која значи „онај који пребива“ или „пребивање“. Овај израз се не појављује у Библији, али се појављује у арамејским преводима Хебрејских списа, који су познати као таргуми.

Када је давао упутства за израду шатора од састанка, Јехова је рекао Мојсију: „Метнућеш заклопац на ковчег а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти ја дати. Ту ћу се ја састати с тобом. С висине заклопца, између два херувима постављена на ковчег“ (Излазак 25:21, 22). Ковчег који се овде спомиње био је позлаћени ковчег који се налазио у Светињи над светињама. На поклопцу ковчега била су два златна херувима.

Одакле је Јехова говорио? Одговор на ово питање дао је када је Мојсију рекао: ’Ја ћу се појављивати у облаку над заклопцем‘ (Левитска 16:2). Тај облак је лебдео изнад светог ковчега између два златна херувима. Библија не каже колико се високо налазио тај облак нити колико се издизао изнад херувима.

Тај светао облак је осветљавао Светињу над светињама. Штавише, то је био једини извор светла у тој просторији. Првосвештенику је користило то осветљење када је на Дан помирења улазио у ту унутрашњу одају. Док је био тамо, налазио се у Јеховином присуству.

Да ли та чудесна светлост има неко значење за хришћане? Апостол Јован је у визији видео град у ком ’нема ноћи‘. Тај град је Нови Јерусалим који сачињавају ускрснули помазани хришћани који владају заједно са Исусом. Светло у том симболичном граду не потиче од сунца ни од месеца. Слава Јехове Бога осветљава његову организацију, баш као што је светао облак шекина осветљавао Светињу над светињама. Надаље, Јагње, Исус Христ, јесте „светиљка“ у том граду. Тај ’град‘ затим баца духовно светло на људе који су откупљени из свих нација и тако им пружа вођство (Откривење 21:22-25).

Због тога што добијају такво обиље благослова, Јеховине слуге могу бити сигурне у то да је он Пастир који им пружа заштиту и брижан Отац.