„Смрт је прогутана заувек“

ЗАМИСЛИТЕ да у новинама прочитате овакав наслов уместо вести о девојчици која је одузела себи живот. Наравно, ниједне новине никада неће моћи да објаве једну такву вест. Али, ове речи се ипак појављују у једној књизи која је стара хиљадама година — у Библији.

Смрт је у Библији јасно објашњена. Штавише, Библија не говори само о томе зашто умиремо већ објашњава и у каквом се стању налазе мртви и пружа наду за наше вољене који су умрли. На крају, она говори о једном значајном времену када ће се објавити вест: „Смрт је прогутана заувек“ (1. Коринћанима 15:54).

Када говори о смрти, Библија користи познате а не тајанствене изразе. На пример, више пута упоређује смрт са ’спавањем‘, а умрле описује као оне који ’спавају смртним сном‘ (Псалам 13: 4; 1. Солуњанима 4:13; Јован 11:11-14). Смрт се такође назива и ’непријатељем‘ (1. Коринћанима 15:26). Што је још важније, Библија нам пружа објашњење зашто је смрт попут сна, зашто она погађа човечанство и како ће овај непријатељ на крају бити уништен.

Зашто умиремо?

Прва библијска књига говори о томе како је Бог створио првог човека, Адама, и сместио га у рајско окружење (Постање 2:7, 15). На почетку свог живота, Адам је добио нека задужења и уз то једну строгу забрану. За једно дрво у Еденском  врту, Бог му је рекао: „Не једи [с дрвета], јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ a (Постање 2:17). Стога је Адам разумео да смрт није неизбежна. Она би била директна последица кршења Божјег закона.

Нажалост, Адам и његова жена Ева били су непослушни. Изабрали су да игноришу вољу свог Створитеља, и зато су сносили последице. „Ти [си] прах и у прах ћеш се вратити“, рекао им је Бог када им је саопштио последице њиховог греха (Постање 3:19). Код њих се појавио један озбиљан недостатак — постали су несавршени. Њихова несавршеност, то јест грешност, водила је до смрти.

Тај недостатак, грех, пренет је и на потомство Адама и Еве, на целу људску расу. У неком смислу, то је попут неке наследне болести. Није само Адам изгубио могућност да живи без страха од смрти, већ је несавршеност пренео и на своје потомство. Људски род је потпао под ропство греха. У Библији се наводи: „Због тога, као што је преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

’У свет је ушао грех‘

Тај наслеђени недостатак, то јест грех, није нешто што је јасно уочљиво. „Грех“ се односи на морални и духовни недостатак који смо наследили од наших првих родитеља, а има и физичке последице. Међутим, Библија открива да је Бог обезбедио лек. Апостол Павле објашњава: „Јер је плата коју даје грех смрт, а дар који даје Бог је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23). У свом првом писму Коринћанима, Павле је навео и једно засигурање које је за њега било веома значајно: „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:22).

Без сумње, Исус Христ има кључну улогу у отклањању греха и смрти. Он је рекао да је дошао на земљу да „своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). Та ситуација се може упоредити са отмицом, при чему талац може бити пуштен тек када се плати одређена сума новца. У овом случају, откупнина која нас може ослободити од греха и смрти јесте Исусово савршено људско тело b (Дела апостолска 10:39-43).

Да би обезбедио откуп, Бог је послао Исуса на земљу да жртвује свој живот. ’Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да свако ко исказује веру у њега има вечни живот‘ (Јован 3:16). Пре него што је умро жртвеном смрћу, Христ је ’сведочио за истину‘ (Јован 18:37). Током своје јавне службе, он је искористио неке догађаје да би открио истину о смрти.

„Девојчица... спава“

Исусу смрт није била нешто страно док је био на земљи. Он је осетио жалост због смрти људи око себе, и био је потпуно свестан да ће и он сам прерано умрети  (Матеј 17:22, 23). Изгледа да је неколико месеци пре него што је Исус убијен, његов близак пријатељ Лазар умро. Тај догађај нам помаже да разумемо како је Исус гледао на смрт.

Убрзо након што је чуо вест о Лазаревој смрти, Исус је рекао: „Наш пријатељ Лазар отишао је на починак, али идем да га пробудим из сна.“ Из ових речи Исусови ученици су закључили да ће му бити боље, с обзиром да је отишао само на починак. Зато је Исус отворено рекао: „Лазар је умро“ (Јован 11:11-14). Очигледно је Исус сматрао да је смрт налик сну. Иако нам је можда тешко да разумемо смрт, сви разумемо шта је сан. Током доброг ноћног сна, нисмо свесни да време пролази нити смо свесни тога шта се догађа око нас зато што смо привремено у бесвесном стању. Управо тако Библија описује стање смрти. У Проповеднику 9:5, NW стоји: „Мртви нису свесни баш ничега.“

Исус је упоредио смрт са сном и зато што људи могу бити пробуђени из смрти захваљујући Божјој моћи. Једном приликом, Исус је посетио дом једне породице која је била ван себе јер је њихова девојчица управо преминула. „Девојчица није умрла, него спава“, рекао је Исус. Затим је пришао преминулој девојчици, узео је за руку и она је ’устала‘. Другим речима, она се подигла из мртвих (Матеј 9:24, 25).

Исус је исто тако подигао из смрти свог пријатеља Лазара. Али, пре него што је извео то чудо, он је утешио Лазареву сестру Марту, следећим речима: „Твој брат ће устати.“ Она је с уверењем одговорила: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јован 11:23, 24). Она је очигледно имала наду да ће све Божје слуге бити ускрснуте у одређено време у будућности.

Шта је заправо ускрсење? Грчка реч за „ускрсење“ (анастасис) дословно значи „устати“. Она означава устајање из мртвих. То некима може звучати немогуће, али након што је говорио о томе да ће мртви чути његов глас, Исус је рекао: „Не чудите се томе“ (Јован 5:28). Ускрсења која је Исус извршио на земљи уверавају нас у библијско обећање да ће се мртви који су у Божјем сећању пробудити из дубоког „сна“. У Откривењу 20:13 записано је следеће пророчанство: „Море предаде мртве који су били у њему, и смрт и Хад [заједнички гроб човечанства] предадоше мртве који су били у њима.“

Да ли ће мртви бити ускрснути у живот да би онда поново остарили и умрли, као што је то било с Лазаром? То није Божја намера. Библија нас уверава да ће доћи време када „смрти више неће бити“, тако да нико неће старити ни умирати (Откривење 21:4).

Смрт је непријатељ. Људски род има и друге непријатеље, као што су болест и старост, који исто тако проузрокују много патње. Бог обећава да ће их све уништити, и да ће на крају извршити пресуду над највећим човековим непријатељем. „Као последњи непријатељ биће уништена смрт“ (1. Коринћанима 15:26).

Када се то пророчанство испуни, људи ће имати савршен живот, без греха и смрти. У међувремену, можемо се утешити сазнањем да наши вољени који су умрли  почивају и да ће, ако су у Божјем сећању, бити ускрснути у време које је Бог одредио.

Разумевање смрти даје смисао животу

Када јасно разумемо шта се догађа приликом смрти и када имамо наду што се тиче умрлих, то може променити наше гледиште о животу. Ијан, кога смо споменули у претходном чланку, имао је нешто више од двадесет година када је сазнао шта Библија каже о смрти. „Увек сам имао неку нејасну наду да је мој отац отишао негде“, каже он. „Зато, када сам сазнао да он једноставно спава смртним сном, у први мах сам био поражен тим сазнањем.“ Међутим, када је Ијан прочитао Божје обећање да ће ускрснути мртве, он је био пресрећан што је сазнао да ће поново видети оца. „Први пут у животу, осетио сам мир“, присећа се он. Када је разумео шта се тачно догађа приликом смрти, осетио је унутрашњи мир који му је повратио равнотежу.

Клајв и Бренда су изгубили свог 21-годишњег сина Стивена у кобној несрећи коју смо споменули у претходном чланку. Иако су знали шта Библија каже о смрти, и даље су били скрхани у срцу због изненадног губитка. Уосталом, смрт је непријатељ и њен ујед је болан. Сазнање о томе шта Библија каже о стању умрлих постепено је ублажило њихову жалост. Бренда каже: „Када смо разумели шта је смрт, то нам је помогло да прикупимо снагу и да наставимо даље. Наравно, не прође ниједан дан а да не размишљамо о времену када ће се Стивен пробудити из свог дубоког сна.“

„Смрти, где ти је жалац?“

Јасно је да нам разумевање стања умрлих може помоћи да имамо уравнотежен поглед на живот. Смрт не мора да буде нека загонетка. Можемо уживати у животу без болесног страха да нас овај непријатељ вреба из потаје. Када знамо да смрт не мора да буде коначан крај нашег живота, то нам помаже да не тежимо за задовољствима, верујући да је „живот тако кратак“. Сазнање да наши вољени који су у Божјем сећању спавају смртним сном и чекају ускрсење може нам пружити утеху и дати снагу да наставимо да живимо.

Заиста, с поуздањем можемо гледати на будућност када ће Јехова Бог, Давалац живота, заувек уклонити смрт. Какав ће то благослов бити кад будемо могли с правом да питамо: „Смрти, где ти је победа? Смрти, где ти је жалац?“ (1. Коринћанима 15:55).

[Фусноте]

[Слика на 5. страни]

Непослушност Адама и Еве водила је до смрти

[Слика на 6. страни]

Исус је узео за руку мртву девојчицу и она је устала

[Слика на 7. страни]

Многи чекају на време када ће њихови вољени који су умрли бити пробуђени из сна попут Лазара