Хришћани одражавају Јеховину славу

„Срећне су ваше очи јер виде, и ваше уши јер чују“ (МАТЕЈ 13:16).

1. Које се питање намеће у вези с тим како су Израелци реаговали кад је Мојсије сишао с горе Синај?

 ИЗРАЕЛЦИ који су били окупљени код горе Синај, имали су сваки разлог да се приближе Јехови. На крају крајева, он их је својом моћном руком избавио из Египта. Бринуо је о њиховим потребама, дајући им храну и воду у пустоши. Надаље, дао им је победу над Амаличанима који су их напали (Излазак 14:26-31; 16:2–17:13). Док су у пустоши били улогорени код горе Синај, Израелци су гледали громове и муње, и дрхтали су од страха. Касније су видели Мојсија како силази с горе Синај и како његово лице одражава Јеховину славу. Међутим, уместо да буду испуњени дивљењем и цењењем, они су устукнули. „Они се бојаху приступити к [Мојсију]“ (Излазак 19:10-19; 34:30). Зашто су се плашили да гледају одраз Јеховине славе, онога ко је тако пуно учинио за њих?

2. Због чега су се можда Израелци уплашили кад су видели Мојсија који је одражавао Божју славу?

² Израелци су се по свему судећи највише плашили због онога што се претходно десило. Јехова их је дисциплиновао кад су му били намерно непослушни и направили златно теле (Излазак  32:4, 35). Да ли су из Јеховине дисциплине извукли неку поуку и да ли су били захвални за то? Не, већина није. Мојсије се пред крај свог живота присетио догађаја са златним телетом и других прилика када су Израелци били непослушни. Народу је рекао: „Супротисте [се] заповести Јехове, Бога свога, и не имасте вере у њега и не послушасте гласа његова. Непокорни бејасте Јехови од кад вас знам“ (Поновљени закони 9:15-24).

3. У којим је приликама Мојсије покривао лице?

³ Запази како је Мојсије реаговао на страх који је видео код Израелаца. У извештају стоји: „Кад Мојсије преста да им говори, застре лице своје копреном. Кад Мојсије улажаше пред Јехову да с њим говори, скидаше копрену док не би излазио, а кад излажаше казиваше синовима Израеловим што му беше заповедио. Синови Израелови гледаху лице Мојсијево и виђаху да се кожа на лицу његову светли, и Мојсије застираше опет копреном лице своје док не би опет ушао да говори с Јеховом“ (Излазак 34:33-35). Зашто је Мојсије у тим приликама покривао лице копреном? Шта можемо научити из тога? Одговори на ова питања могу нам помоћи да испитамо какав је наш однос с Јеховом.

Пропуштене прилике

4. Према речима апостола Павла, зашто је Мојсије носио копрену?

⁴ Апостол Павле је објаснио да је то што је Мојсије стављао копрену било повезано са ставом који су Израелци имали у уму и срцу. Он је написао: „Израелови синови нису могли да упере поглед у Мојсијево лице због славе његовог лица... њихове мисаоне снаге су отупеле“ (2. Коринћанима 3:7, 14). Каква жалосна ситуација! Израелци су били Јеховин изабрани народ и он је желео да му се они приближе (Излазак 19:4-6). Па ипак, оклевали су да упере поглед у одраз његове славе. Уместо да покажу љубав и оданост према Јехови, и да се у свом срцу и уму окрену ка њему, они су се у неком смислу одвратили од њега.

5, 6. (а) Каква паралела постоји између Јевреја из првог века и Мојсијевих савременика? (б) Каква је разлика постојала између оних који су слушали Исуса и оних који га нису слушали?

⁵ Кад је ово у питању, можемо направити паралелу са оним што се дешавало у првом веку н. е. До времена када се Павле преобратио на хришћанство, савез Закона био је замењен новим савезом чији је посредник био Исус Христ, Већи Мојсије. Исус је и речима и делима савршено одражавао Јеховину славу. Што се тиче ускрснулог Исуса, Павле је написао: „Он је одраз [Божје] славе и тачна слика самог његовог бића“ (Јеврејима 1:3). Какву су невероватну прилику имали Јевреји! Могли су да слушају речи вечног живота лично од Божјег Сина! Нажалост, већина оних којима је Исус проповедао није слушала. Говорећи о њима, он је цитирао пророчанство које је Јехова дао преко Исаије: „Срце овог народа постало [је] непријемчиво, и ушима су чули без одзива, и затворили су своје очи; да очима никада не виде и ушима не чују и да срцем не схвате смисао и не обрате се па да их излечим“ (Матеј 13:15; Исаија 6:9, 10).

⁶ Постојала је огромна разлика између Јевреја у целини и Исусових ученика, за које је он рекао: „Срећне су ваше очи јер виде, и ваше уши јер чују“ (Матеј 13:16). Прави хришћани имају жарку жељу да упознају Јехову и да му служе. Они са одушевљењем врше његову вољу која је откривена у Библији. Дакле, помазани хришћани одражавају Јеховину славу док служе као слуге новог савеза; и друге овце раде нешто слично (2. Коринћанима 3:6, 18).

 Зашто је добра вест покривена копреном

7. Зашто не изненађује што већина људи одбија добру вест?

⁷ Као што смо видели, и у Исусово и у Мојсијево време већина Израелаца је одбила јединствену прилику која им се пружала. Слично је и у наше време. Већина људи одбија добру вест коју проповедамо. То нас не изненађује. Павле је написао: „Ако је добра вест коју објављујемо заиста покривена копреном, покривена је међу онима који пропадају, међу којима је бог овог система ствари заслепио ум неверницима“ (2. Коринћанима 4:3, 4). Поред тога што се Сатана труди да сакрије добру вест, многи људи копреном покривају своје лице зато што не желе да је виде.

8. У ком смислу су многи заслепљени незнањем, и шта ће нам помоћи да се то не деси и нама?

⁸ Симболичне очи многих заслепљене су незнањем. Библија каже да су нације ’мисаоно у тами, и отуђене од живота који припада Богу, због незнања које је у њима‘ (Ефешанима 4:18). Пре него што је постао хришћанин, Павле, изузетан познавалац Закона, био је толико заслепљен незнањем да је прогонио Божју скупштину (1. Коринћанима 15:9). Па ипак, Јехова му је открио истину. Павле објашњава: „Милосрђе ми је указано зато да на мени првом Христ Исус покаже сву своју дуготрпљивост као пример онима који ће веровати у њега за вечни живот“ (1. Тимотеју 1:16). Попут Павла, многи који су се некада противили истини сада служе Богу. То је добар разлог због којег и даље треба да сведочимо чак и онима који нам се противе. У међувремену, ако редовно проучавамо Божју Реч и ако разумемо њен смисао, то ће нам помоћи да нам се не деси да из незнања урадимо нешто што се Јехови не допада.

9, 10. (а) Како су Јевреји из првог века показали да нису били спремни да уче и да су се круто држали својих ставова? (б) Постоји ли нека паралела с данашњим хришћанством? Објасни.

⁹ Многима је духовни вид помућен зато што нису спремни да уче и зато што се круто држе својих ставова. Многи Јевреји су одбацили Исуса и његова учења зато што су се чврсто држали Мојсијевог закона. Наравно, било је изузетака. На пример, после Исусовог ускрсења, „многи свештеници постадоше послушни вери“ (Дела апостолска 6:7). Међутим, што се тиче већине Јевреја, Павле је написао: „Све до данас, кад год се чита Мојсије, копрена лежи на њиховом срцу“ (2. Коринћанима 3:15). Павле је по свему судећи знао да је Исус једном приликом јеврејским вођама рекао: „Ви истражујете Писмо, јер мислите да ћете помоћу њега имати вечни живот; и баш оно сведочи о мени“ (Јован 5:39). Баш то Писмо које су они тако детаљно истраживали требало је  да им помогне да увиде да је Исус био Месија. Међутим, Јевреји су имали неке своје идеје, тако да их чак ни чуда која је Божји Син чинио нису могла уверити у супротно.

¹⁰ Исто је и с многима у данашњем хришћанству. Попут Јевреја из првог века, они „имају ревност за Бога; али не у складу с тачним спознањем“ (Римљанима 10:2). Иако неки проучавају Библију, не желе да верују у оно што она каже. Одбијају да прихвате чињеницу да Јехова поучава свој народ преко класе верног и разборитог роба коју сачињавају помазани хришћани (Матеј 24:45). С друге стране, ми разумемо да Јехова поучава свој народ и да су се његове истине увек постепено разјашњавале (Пословице 4:18). Када допуштамо да нас Јехова поучава, ми добијамо благослов у виду разумевања његове воље и намера.

11. Колико то што верују само у оно у шта желе спречава људе да прихвате истину?

¹¹ Други су заслепљени зато што верују само у оно у шта желе. Проречено је да ће се неки ругати Божјим слугама и поруци о Исусовој присутности, коју они преносе. Апостол Петар је написао: „По сопственој жељи, они превиђају [ту] чињеницу“, наиме, да је Бог потопом уништио свет у Нојево време (2. Петрова 3:3-6). Слично томе, многи који се изјашњавају као хришћани спремно кажу да Јехова испољава милосрђе, доброту и да опрашта, али игноришу или одбацују чињеницу да не ослобађа од казне (Излазак 34:6, 7, NW). Правим хришћанима је стало до тога да разумеју шта Библија заиста научава.

12. Како су људи заслепљени традицијом?

¹² Многи људи који иду у цркву заслепљени су традицијом. Религиозним вођама свог времена, Исус је рекао: „Обезвредили [сте] Божју реч због свог предања [то јест традиције]“ (Матеј 15:6). По повратку из заточеништва у Вавилону, Јевреји су били ревни у обнављању чистог обожавања, али сами свештеници су постали поносни и самоправични. Религиозни празници су постали чиста формалност, без икаквог истинског поштовања према Богу (Малахија 1:6-8). До Исусовог времена, писмозналци и фарисеји су додали Мојсијевом закону безбројна правила. Исус је показао да су ти људи били лицемери јер су изгубили представу о праведним начелима на којима се заснивао Закон (Матеј 23:23, 24). Прави хришћани морају пазити како не би допустили да их људска религиозна традиција одвуче од чистог обожавања.

„Као да види Онога који је невидљив“

13. На која је два начина Мојсије видео извесну меру Божје славе?

¹³ Мојсије је замолио да на гори види Јеховину славу и било му је дозвољено да види њен одсјај. Када је улазио у шатор од састанка, није носио копрену. Имао је снажну веру и желео је да врши Божју вољу. Иако је имао прилику да у визији види извесну меру Јеховине славе, у извесном смислу он је очима вере већ видео Јехову. Библија каже да је Мојсије „остао постојан као да види Онога који је невидљив“ (Јеврејима 11:27; Излазак 34:5-7). Он није одражавао  Божју славу само на тај начин што је његово лице извесно време зрачило светлошћу, већ тако што се трудио да помогне Израелцима да упознају Јехову и да му служе.

14. Како је Исус гледао Божју славу, и у чему је налазио велико задовољство?

¹⁴ Исус је на небу из прве руке еонима посматрао Божју славу, чак и пре него што је створен свемир (Пословице 8:22, 30). Током свег тог времена, међу њима се развила дубока љубав и наклоност. Јехова Бог је испољавао веома нежну љубав и велику наклоност према свом првенцу од свег стварства. Исус је показивао иста осећања према свом Оцу (Јован 14:31; 17:24). Између њих двојице, као Оца и Сина, постојала је савршена љубав. Исус је, попут Мојсија, налазио велико задовољство у томе да својим поучавањем одражава Јеховину славу.

15. На који начин хришћани посматрају Божју славу?

¹⁵ Попут Мојсија и Исуса, и данашњи Јеховини сведоци на земљи имају велику жељу да виде његову славу. Они нису одбацили славну добру вест. Апостол Павле је написао: „Кад дође до обраћења Јехови, копрена се уклања“ (2. Коринћанима 3:16). Ми проучавамо Писмо зато што желимо да вршимо Божју вољу. Дивимо се слави коју одражава лице Јеховиног Сина и помазаног Краља Исуса Христа, и опонашамо његов пример. Попут Мојсија и Исуса, и нама је поверена служба, наиме да поучавамо друге о славном Богу ког обожавамо.

16. Зашто можемо рећи да смо благословљени због тога што познајемо истину?

¹⁶ Исус се молио: „Јавно те хвалим, Оче... јер си ове ствари сакрио од мудрих и умних, а открио си их малој деци“ (Матеј 11:25). Онима који имају искрено и понизно срце, Јехова даје да разумеју његове намере и његову личност (1. Коринћанима 1:26-28). Он нас штити и учи стварима које су корисне за нас — како да из живота извучемо оно најбоље. Искористимо сваку прилику да се још више приближимо Јехови и ценимо све оно што чини да би нам помогао да га упознамо још боље.

17. Како можемо у још већој мери упознати Јеховине особине?

 ¹⁷ Што се тиче помазаних хришћана, Павле је написао: „Док откривених лица одражавамо као огледала Јеховину славу, преображавамо се у исти лик из славе у славу“ (2. Коринћанима 3:18). Без обзира на то да ли имамо небеску или земаљску наду, што више упознајемо Јехову — његове особине и његову личност, о чему се говори у Библији — то ћемо га више опонашати. Ако с цењењем размишљамо о животу, служби и учењима Исуса Христа, то ће нам помоћи да у још већој мери одражавамо Јеховине особине. Како се само радујемо кад знамо да доносимо хвалу нашем Богу, чију славу настојимо да одражавамо!

Да ли се сећаш?

• Зашто су се Израелци плашили да гледају Божју славу коју је одражавао Мојсије?

• У ком смислу је добра вест била „покривена копреном“ у првом веку, а како је данас?

• Како ми одражавамо Божју славу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Израелци нису могли да гледају Мојсијево лице

[Слике на 21. страни]

Попут Павла, многи који су се противили Божјој истини сада су његове слуге

[Слика на 23. страни]

Јеховине слуге са уживањем одражавају Божју славу