Прва немачка Библија у којој се користи Божје име

БОЖЈЕ лично име, Јехова, појављује се неколико хиљада пута у Светом писму — превод Нови свет, које је на немачком језику објављено 1971. године. a Међутим, то није прва немачка Библија у којој се користи Божје име. По свему судећи изгледа да је прву немачку Библију у којој се појављује Јеховино име објавио уважени римокатолички теолог Јохан Ек још пре скоро 500 година.

Јохан Ек је рођен 1486. године у јужној Немачкој. Када је имао 24 године, постао је професор теологије на универзитету у Инголштату, и на том положају је остао све до своје смрти 1543. године. Ек је био савременик Мартина Лутера, и њих двојица су једно време били пријатељи. Међутим, Лутер је касније постао водећа личност реформације, док је Ек стао у одбрану католичке цркве.

Војвода од Баварске је овластио Ека да преведе Библију на немачки и тај превод је објављен 1537. године. Према делу Kirchliches Handlexikon, његов превод се верно држао оригиналног текста и „заслужује веће признање од досадашњег“. Према његовом преводу, у Изласку 6:3 читамо: „Ја сам Господ/који се појавио Аврахаму/Исаку/и Јакову као Бог Свемоћни: али своје име Адонај/нисам им објавио.“ У референци за овај стих, Ек је додао: „Име Господ Јехова.“ Многи изучаваоци Библије верују да је то било први пут да се у немачкој Библији користи Божје лично име.

Међутим, Божје лично име је познато и користи се хиљадама година. Први пут је забележено на хебрејском језику, где је име „Јехова“ коришћено да би се идентификовао једини прави Бог (Поновљени закони 6:4). Исусова изјава да је објавио Божје име забележена је у Грчким списима пре скоро 2 000 година (Јован 17:6). Од тада се то име објављује на многим језицима и ускоро ће, у испуњењу Псалма 83:19, сви знати да је онај коме је име Јехова Свевишњи над целом земљом.

[Фуснота]

[Слика на 32. страни]

Издање Екове Библије из 1558. године с референцом за Јеховино име у Изласку 6:3