Да ли је важно шта други мисле о нама?

СКОРО сви воле да буду похваљени. Комплименти чине да се добро осећамо, дајући нам осећај да смо нешто постигли. Када нас други похвале, то чак може да нас подстакне да се поправимо у нечему. Међутим, наша осећања ће бити потпуно другачија када опазимо да нас неки људи осуђују. Хладна реакција или критика могу сломити наш дух. Оно што други мисле о нама може имати снажан утицај на оно што мислимо о себи.

Било би погрешно игнорисати мишљење које други имају о нама. У ствари, може нам веома користити ако неко други пажљиво испита наше понашање. Када се темељи на високим моралним начелима, мишљење других може деловати као сила која нас подстиче на добро и мотивише нас да исправно поступамо (1. Коринћанима 10:31-33). Међутим, мишљење јавности често је веома нереално. Размисли о искривљеном гледишту које су свештенички поглавари и други имали о Исусу Христу када су ’почели да вичу, говорећи: „На стуб! На стуб с њим!“‘ (Лука 23:13, 21-25). Мишљења која се заснивају на погрешним информацијама и мишљења која су обликована завишћу и предрасудама можда треба једноставно одбацити. Зато треба да добро проценимо и разумно реагујемо на мишљење других.

Чије је мишљење важно?

Ми желимо да имамо одобравање оних који заједно с нама обожавају правог Бога. То су чланови наше породице који су у вери и наша хришћанска браћа и сестре (Римљанима 15:2; Колошанима 3:18-21). Љубав и поштовање суверника, као и међусобна ’размена охрабрења‘, заиста нам пуно значе (Римљанима 1:11, 12). ’У понизности сматрамо друге већима од себе‘ (Филипљанима 2:2-4). Штавише, ми желимо и ценимо признање ’оних који предводе‘ међу нама — скупштинских старешина (Јеврејима 13:17).

Такође је пожељно да имамо и „добро сведочанство од људи који су напољу“ (1. Тимотеју 3:7). Како је добро када нас цене рођаци који нису Сведоци, као и колеге на послу и комшије! Зар се не трудимо да оставимо добар утисак и на људе којима проповедамо, како би имали позитивно мишљење о поруци о Краљевству? То што смо на гласу као морално честити, праведни и поштени људи доноси славу Богу (1. Петрова 2:12). Међутим, ми никада не треба да доведемо у питање библијска начела да бисмо стекли наклоност других, нити треба да се приказујемо у другачијем светлу како бисмо задивили друге. Морамо схватити да је немогуће свима удовољити. Исус је рекао: „Кад бисте били део света, свет би волео оно што је његово. Али пошто нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, због тога вас свет мрзи“ (Јован 15:19). Можемо ли нешто учинити како бисмо задобили поштовање оних који нам се противе?

Како задобити поштовање противника

„Бићете предмет мржње свих људи због мог имена“, упозорио је Исус, „али ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј  10:22). Због такве мржње понекад смо изложени злобним оптужбама. Пристрани државни службеници могу нас окарактерисати као „бунтовнике“ или „подриваче“. Они који се отворено противе могу тврдити да смо напасна секта коју треба забранити (Дела апостолска 28:22). Ове лажне оптужбе се понекад могу ублажити. Како? Слеђењем савета апостола Павла: „[Будите] увек спремни на одбрану пред сваким ко од вас тражи разлог за наду која је у вама, али чините то благе нарави и с дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15). Осим тога, наш говор треба да буде „здрав говор коме се нема шта приговорити; тако да би се онај на противничкој страни постидео, немајући ништа зло да каже о нама“ (Титу 2:8).

Док настојимо да скинемо љагу са свог имена, не треба да се осећамо обесхрабрено или поражено када нас неправедно клевећу. Исус, савршени Божји Син, био је оптужен за хулу, подстрекавање на побуну, па чак и за спиритизам (Матеј 9:3; Марко 3:22; Јован 19:12). И апостол Павле је био оклеветан (1. Коринћанима 4:13). Ни Исус ни Павле нису се обазирали на такве оптужбе и наставили су са својим делом (Матеј 15:14). Знали су да никада неће добити признање од својих непријатеља, пошто „цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Данас се суочавамо са истим изазовом. Не треба да се плашимо када противници пуни мржње шире лажи о нама (Матеј 5:11).

Мишљење које је заиста битно

Људи имају различито мишљење о нама, у зависности од њихових мотива и онога што су чули о нама. Неки нас хвале и поштују, други нас клевећу и мрзе. Међутим, све док следимо библијска начела, имамо сваки разлог да будемо срећни и спокојни.

Апостол Павле је написао: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17). Када са захвалношћу прихватамо Божју Реч као водич у свим стварима, ми стичемо наклоност Јехове Бога и његовог Сина, Исуса Христа. На крају крајева, мишљење које је најважније јесте мишљење Јехове и његовог Сина. Њихово мишљење показује колико заиста вредимо. Осим тога, наш живот зависи од њиховог одобравања (Јован 5:27; Јаков 1:12).

[Истакнути текст на 30. страни]

„Речи хвале ме посраме, јер сам потајно чезнуо за њима“ (ИНДИЈСКИ ПЕСНИК РАБИНДРАНАТ ТАГОРЕ)

[Слике на 31. страни]

Важно је шта наши суверници мисле о нама

[Извор слике на 30. страни]

Culver Pictures