Да ли ти је савест исправно обликована?

ДА ЛИ си икада рекао: „Дубоко у себи знам да то није у реду“ или; „Не могу да учиним то што тражиш од мене. Нешто ми говори да је то погрешно“? Био је то „глас“ твоје савести, унутрашњи осећај за исправно и неисправно, који нас оптужује или оправдава. Савест је нешто што нам је урођено.

Иако је човек у глобалу отуђен од Бога, он још увек може да разликује исправно од неисправног. То је зато што је створен по Божјем обличју, тако да у извесној мери може да одражава Божје особине као што су мудрост и праведност (Постање 1:26, 27). Што се тога тиче, апостол Павле је под Божјим надахнућем записао: „Кад год људи из нација, који немају закона, по природи чине оно што је у закону, они су, иако немају закона, сами себи закон. И баш они показују да је суштина закона записана у њиховим срцима, док њихова савест сведочи с њима и, у својим мислима, бивају оптужени или пак оправдани“ a (Римљанима 2:14, 15).

То морално својство, наслеђено од првог човека Адама, делује попут „закона“, или неког кодекса понашања у људима свих раса и националности. То је способност да посматрамо себе и донесемо суд о себи (Римљанима 9:1). Ова способност је код Адама и Еве дошла до изражаја чим су прекршили Божји закон — сакрили су се (Постање 3:7, 8). Још један пример који показује како делује савест налазимо у реакцији краља Давида кад је схватио да је погрешио када је пребројао народ. Библија каже да „Давид осети да му срце бије“ (2. Самуилова 24:1-10).

Способност да преиспитамо и просудимо своје поступке може довести до нечега што је веома важно — до покајања које ће Бог прихватити. Давид је написао: „Док ја ћутах сасахнуше кости моје од мог уздисања по вас дан. Грех свој казах теби, не затајих ти кривице своје. Рекох: ’Исповедаћу Јехови преступе своје!‘ и ти греха мога опрости кривицу“ (Псалам 32:3, 5). Стога, савест која добро функционише може вратити грешника Богу и може му помоћи да схвати да му је потребно Божје опроштење и да треба да следи његове путеве (Псалам 51:3-6, 11, 15-17).

Савест нас такође упозорава и пружа нам вођство кад треба да направимо неки избор или донесемо неку моралну одлуку. Можда је баш та одлика савести помогла Јосифу да закључи да је прељуба нешто погрешно и лоше — грех против Бога. Изричита заповест којом се забрањује прељуба била је касније укључена у Десет заповести које су биле дате Израелу (Постање 39:1-9; Излазак 20:14). Очигледно је да ће нам савест много више користити  ако је обликована да нас води уместо да нас само осуђује. Да ли твоја савест функционише на такав начин?

Обликовати савест како бисмо доносили исправне одлуке

Премда је савест нешто што нам је урођено, тај дар је нажалост оштећен. Иако је човечанство имало савршен почетак, „сви су сагрешили и не достижу Божју славу“ (Римљанима 3:23). Због греха и несавршености наша савест је извитоперена и више не функционише у потпуности онако како је првобитно било планирано (Римљанима 7:18-23). Сем тога, на нашу савест могу утицати и спољни фактори. На њу може утицати наше васпитање, локални обичаји, веровања и средина у којој живимо. Сигурно је да искварени морал и светска мерила која се све више срозавају не могу бити образац по којем ће се равнати добра савест.

Зато се хришћанин мора водити поузданим и исправним мерилима која се налазе у Божјој Речи, Библији. Та мерила могу помоћи нашој савести да исправно процени ствари и да их постави на право место (2. Тимотеју 3:16). Кад нашу савест воде Божја мерила, она постаје способнија да нас чува у моралном погледу, омогућујући нам да ’разликујемо исправно и неисправно‘ (Јеврејима 5:14). Без Божјих мерила, савест нас можда неће упозорити кад кренемо странпутицом. „Прав се неки пут човеку чини“, каже Библија, „а свршетак му је стаза смрти“ (Пословице 16:25; 17:20).

Што се неких подручја живота тиче, Божја Реч даје веома јасна упутства и смернице, и за нас је добро да их следимо. С друге стране, има много ситуација за које у Библији нема неких конкретних упутстава. То се може односити на избор запослења, лечења, рекреације, облачења и дотеривања, и других ствари. Није увек лако знати како поступити у свакој ситуацији и донети исправну одлуку. Из тог разлога, треба да имамо став какав је имао Давид, који се молио: „Покажи ми, Јехова, путеве своје, научи ме стазама својим! Упути ме истини својој, научи ме, јер ти си Бог спасења мога“ (Псалам 25:4, 5). Што боље разумемо Божја гледишта и путеве, то ћемо бити у бољој позицији да добро проценимо своју ситуацију и да чисте савести донесемо одлуку.

Зато, кад смо суочени с неким питањем или треба да донесемо неку одлуку, најпре треба да размислимо о библијским начелима која можемо применити. Нека од њих могу бити: поштовање поглаварства (Колошанима 3:18, 20); поштење у свему (Јеврејима 13:18);  мржња према злу (Псалам 97:10); тежња ка миру (Римљанима 14:19); послушност властима (Матеј 22:21; Римљанима 13:1-7); искључива оданост Богу (Матеј 4:10); не бити део света (Јован 17:14); избегавање лошег друштва (1. Коринћанима 15:33); скромност у облачењу и дотеривању (1. Тимотеју 2:9, 10) и не наводити друге на спотицање (Филипљанима 1:10). Када утврдимо које се начело примењује у датој ситуацији, тада наша савест може постати изоштренија и помоћи нам да донесемо исправну одлуку.

Слушај своју савест

Ако желимо да нам савест буде помоћник, морамо је слушати. Наша библијски обликована савест користиће нам само ако брзо реагујемо на њена пецкања. Исправно обликовану савест можемо упоредити са сигналним лампицама на командној табли аутомобила. Претпоставимо да засветли лампица која показује да је притисак уља слаб. Шта би се десило ако не бисмо одмах обратили пажњу на то и наставили да возимо аутомобил? Могли бисмо озбиљно да оштетимо мотор. Слично томе, наша савест, то јест унутрашњи глас, може нас упозорити да је неки поступак погрешан. Када упоређујемо наша библијска мерила и вредности с поступком који смо предузели или о ком смо размишљали, савест пали сигналну лампицу, као што се пали лампица на командној табли. Ако послушамо то упозорење, ми не избегавамо само последице погрешног поступања, већ и чувамо своју савест како би она и даље могла исправно функционисати.

Шта би се десило ако бисмо одлучили да игноришемо упозорење? Наша савест би с временом постала неосетљива. Упорно игнорисање и потискивање савести може се упоредити са жигосањем. Ожигосано место до ког више не допиру нервни завршеци, губи сваки осећај (1. Тимотеју 4:2). Таква савест више не реагује кад чинимо грех, нити нас упозорава како би нас спречила да поновимо грех. Ожигосана савест игнорише библијска мерила за исправно и неисправно и на тај начин постаје лоша савест. То је окрњена савест и онај ко има такву савест ’губи сваки морални осећај‘ и бива отуђен од Бога (Ефешанима 4:17-19; Титу 1:15). Какав трагичан исход!

„Задржите чисту савест“

Да бисмо задржали чисту савест потребно је да се непрестано трудимо. Апостол Павле је рекао: „Непрестано [се] трудим да имам чисту савест да се не огрешим ни пред Богом ни пред људима“ (Дела апостолска 24:16). Павле је био хришћанин и зато је непрестано анализирао  своје поступке и кориговао их како би био сигуран да се није огрешио пред Богом. Он је знао да ће на крају сам Бог утврдити да ли је оно што радимо исправно или погрешно (Римљанима 14:10-12; 1. Коринћанима 4:4). Павле је рекао: „Све [је] голо и откривено пред очима онога коме морамо положити рачун“ (Јеврејима 4:13).

Павле је поменуо и то да му је стало до тога да се не огреши ни пред људима. Један добар пример који нам то показује јесте његов савет који је упутио коринтским хришћанима у вези с ’једењем хране принесене идолима‘. Хтео је да каже да је, чак и ако неки поступак можда није осуђен у Божјој Речи, веома важно узети у обзир и савест других. Занемаривање тога може довести до духовне ’пропасти наше браће за коју је Христ умро‘. Такође бисмо могли упропастити и свој однос с Богом (1. Коринћанима 8:4, 11-13; 10:23, 24).

Зато настави да обликујеш своју савест и настој да буде чиста. Кад доносиш одлуке, тражи Божје вођство (Јаков 1:5). Проучавај Божју Реч и дозволи њеним начелима да обликују твој ум и твоје срце (Пословице 2:3-5). Кад искрсну озбиљна питања, разговарај са зрелим хришћанима како би био сигуран да добро разумеш библијска начела која су повезана с тим (Пословице 12:15; Римљанима 14:1; Галатима 6:5). Размишљај о томе како ће твоја одлука утицати на твоју савест, како ће утицати на друге и, изнад свега, како ће утицати на твој однос с Јеховом (1. Тимотеју 1:5, 18, 19).

Савест је величанствени дар који смо добили од нашег брижног небеског Оца, Јехове Бога. Приближићемо се свом Створитељу ако савест користимо у складу с његовом вољом. Док настојимо да у свему што радимо ’задржимо чисту савест‘, бићемо толико близу Бога да ћемо јасније показивати да смо створени по његовој слици (1. Петрова 3:16; Колошанима 3:10).

[Фуснота]

[Слике на 13. страни]

Да ли ти је савест обликована да те води или да те само осуђује?

[Слика на 14. страни]

Исправно обликовану савест можемо имати кад учимо и примењујемо библијска начела

[Слике на 15. страни]

Немој игнорисати упозорења своје савести