Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Прве књиге летописа

ПРОШЛО је око 77 година откако су се Јевреји из изгнанства у Вавилону вратили у своју земљу. Храм који је изградио намесник Зоровавељ сада постоји већ 55 година. Првенствени разлог због ког су се Јевреји вратили био је да обнове право обожавање у Јерусалиму. Међутим, народу недостаје ревност за обожавање Јехове. Постоји хитна потреба за охрабрењем, и то је управо оно што Прва књига летописа пружа.

Осим родослова, Прва летописа обухвата и догађаје који су се одиграли у периоду од око 40 година, од смрти краља Саула до смрти краља Давида. Писање ове књиге приписује се свештенику Јездри и сматра се да ју је написао 460. године пре н. е. Прва књига летописа је значајна за нас јер нам пружа увид у обожавање које се вршило у храму и детаље који се тичу лозе која је водила до Месије. Пошто је ова књига део надахнуте Божје Речи, њена порука јача нашу веру и повећава наше разумевање Библије (Јеврејима 4:12).

ЗНАЧАЈАН СПИСАК ИМЕНА

(1. Летописа 1:1–9:44)

Детаљни родословни списак који је Јездра саставио био је неопходан из најмање три разлога: да би било сигурно да само опуномоћени људи служе као свештеници, да би се одредило шта ће ком племену припасти у наслеђе и да би се сачувао извештај о лози која је водила до Месије. Тај извештај говори о пореклу Јевреја, све до првог човека. Од Адама до Ноја има десет генерација, а од Ноја до Аврахама још десет. Након што се наводе синови Исмаила, сина Аврахамове иноче Хетуре, и синови Исава, извештај се усредсређује на потомке дванаесторице Израелових синова (1. Летописа 2:1).

О потомцима Јуде постоји опширан извештај, будући да је то Давидова краљевска лоза. Од Аврахама до Давида било је 14 генерација, а до изгнанства у Вавилон још 14 (1. Летописа 1:27, 34; 2:1-15; 3:1-17; Матеј 1:17). Јездра затим наводи потомке племена која се налазе источно од Јордана, а након тога следи родослов Левијевих синова (1. Летописа 5:1-24; 6:1). Затим следи кратак преглед неких од осталих племена која живе западно од реке Јордана и детаљан извештај о Бењаминовој лози (1. Летописа 8:1). Такође се наводе имена првих становника Јерусалима након вавилонског ропства (1. Летописа 9:1-16).

Одговори на библијска питања:

1:18 — Ко је био Салин отац — Каинан или Арфаксад? (Лука 3:35, 36). Салин отац је био Арфаксад (Постање 10:24; 11:12). Могуће је да име „Каинан“ које се наводи у Луки 3:36 представља искривљен облик израза „Халдеји“. Ако је  тако, у оригиналном тексту је можда стајало: ’Син Халдејца Арфаксада‘. Или се можда имена Каинан и Арфаксад односе на једну те исту особу. Не треба превидети ни чињеницу да се израз ’син Каинанов‘ не налази у неким манускриптима.

2:15 — Да ли је Давид био седми Јесејев син? Није. Јесеј је имао осам синова, а Давид је био најмлађи (1. Самуилова 16:10, 11; 17:12). Очигледно је један од Јесејевих синова умро без деце. Пошто тај син није могао утицати на родослов, Јездра је изоставио његово име.

3:17 — Зашто се у Луки 3:27 на Јехонијиног сина Салатила указује као на Ниријевог сина? Салатилов отац је био Јехонија. Међутим, изгледа да је Нири своју ћерку дао Салатилу за жену. Лука је на Ниријевог зета указао као на његовог сина, баш као што је за Јосифа рекао да је син Маријиног оца, Илија (Лука 3:23).

3:17-19 — У каквом су сродству били Зоровавељ, Федаја и Салатило? Зоровавељ је био Федајин син, а Федаја је био Салатилов брат. Међутим, у Библији се на неколико места каже да је Зоровавељ Салатилов син (Матеј 1:12; Лука 3:27). Можда је разлог тај што је Федаја умро, а Салатило затим одгојио Зоровавеља. Или је можда Салатило умро без деце, па је Федаја ступио у деверски брак, а Зоровавељ био прво дете рођено у том браку (Поновљени закони 25:5-10).

5:1, 2 — Шта је за Јосифа значило то што је добио права која припадају првенцу? То је значило да је добио двоструки део наследства (Поновљени закони 21:17). Тако је постао отац два племена — Јефрема и Манасије. Од осталих Израелових синова потекло је само по једно племе.

Поука за нас:

1:1–9:44. Родослови у којима се наводе имена стварних људи доказују да је, када је у питању право обожавање, све засновано на чињеницама, а не на миту.

4:9, 10. Јехова је одговорио на Јависову усрдну молитву за то да се мирним путем прошире границе његове територије, како би на њој могло живети више богобојазних људи. И ми треба да упућујемо срдачне молитве за пораст док ревно учествујемо у делу стварања ученика.

5:10, 18-22. У данима краља Саула, племена која су живела источно од Јордана поразила су Агарене, премда су они били и више него двоструко бројнији од њих. У томе су успели захваљујући храбрим људима који су се уздали у Јехову и од њега тражили помоћ. Имајмо и ми потпуно поуздање у Јехову док се и даље боримо у духовној бици против опасних непријатеља који нас бројчано далеко надмашују (Ефешанима 6:10-17).

9:26, 27. Левитима који су били вратари поверено је веома одговорно задужење. Имали су кључ од улазних врата храма — светог места. Они су показали да су поуздани, отварајући та врата свако јутро. Нама је поверена одговорност да дођемо до људи на нашем подручју и да им помогнемо да почну да обожавају Јехову. Зар не би требало да се и ми покажемо као поуздане особе достојне поверења попут Левита који су служили као вратари?

 ДАВИД ВЛАДА КАО КРАЉ

(1. Летописа 10:1–29:30)

Извештај почиње смрћу краља Саула и његова три сина у бици против Филистеја на гори Гелвуји. Давид, Јесејев син, постаје краљ Јудиног племена. Људи из свих племена долазе у Хеврон и постављају га за краља над свим Израелом (1. Летописа 1:1-3). Убрзо након тога, Давид осваја Јерусалим. Касније Израелци доносе ковчег савеза у Јерусалим „уз звук труба, и рогова и ударајући у цимбале, у псалтире и у харфе“ (1. Летописа 15:28).

Давид изражава искрену жељу да сагради дом за истинитог Бога. Јехова, који је ту предност сачувао за Соломона, закључује с Давидом савез за Краљевство. Док Давид наставља да се бори против Израелових непријатеља, Јехова му даје победу за победом. Због незаконитог пописа, умире 70 000 људи. Након што од анђела добија упутство да подигне олтар Јехови, Давид купује место од Орнана Јевусејина. Затим ’припрема много‘ тога за изградњу Јеховиног дома који ће бити подигнут на том месту и који ће бити на ’великом гласу‘ (1. Летописа 22:5). Осим тога, организује службу Левита, која је овде детаљније описана него у било ком другом делу Светог писма. Краљ и народ великодушно дају прилоге за храм. Након 40-годишњег владања, Давид умире „сит живота, богатства и славе. И Соломон, син његов, закраљи се на његово место“ (1. Летописа 29:28).

Одговори на библијска питања:

11:11 — Зашто је број побијених 300, а не 800 као у паралелном извештају у 2. Самуиловој 23:8? Главни међу тројицом најхрабријих Давидових људи био је Јасовеам, то јест Јосев-Васевет. Друга двојица јунака били су Елеазар и Сама (2. Самуилова 23:8-11). Врло је вероватно да је разлог због ког постоји разлика између два наведена извештаја тај што се односе на два различита подвига истог човека.

11:20, 21 — У каквом је положају био Ависај у односу на тројицу највећих Давидових јунака? Ависај није био међу тројицом највећих јунака који су служили Давиду. Међутим, као што је записано у 2. Самуиловој 23:18, 19, био је заповедник над тридесет ратника и био је најуваженији међу њима. Ависај је угледом који је стекао конкурисао тројици највећих јунака, пошто су његови подвизи били слични Јасовеамовим.

12:8 — На који су начин ратници из Гадовог племена „личили на лавове“? Ови храбри људи били су уз Давида у пустињи. Коса им је порасла. Због дуге косе налик гриви, имали су дивљи изглед попут лавова.

13:5 — Шта је ’река Египат‘ (NW)? Неки сматрају да се овај израз односи на рукавац реке Нил. Међутим, углавном се сматра да се то односи на ’долину реке Египат‘ — дубоки кланац који је представљао југозападну границу Обећане земље (Бројеви 34:2, 5, NW; Постање 15:18).

16:30 — Које је значење израза ’стрепети пред Јеховом‘? Овде се израз ’стрепети‘ користи да укаже на страхопоштовање и дубоко поштовање према Јехови.

16:1, 37-40; 21:29, 30; 22:19 — Које је обележје везано за обожавање Јехове  у Израелу постојало од времена када је ковчег донесен у Јерусалим па све док храм није изграђен? Када је Давид донео ковчег у Јерусалим, ставио га је у шатор који је за то направио, јер ковчег много година није био у шатору од састанка. Након што је ковчег премештен у Јерусалим, и даље је остао у том шатору. Шатор од састанка је био у Гаваону, где су првосвештеник Садок и његова браћа приносили жртве прописане Законом. То је трајало све док храм у Јерусалиму није завршен. Након завршетка градње храма, шатор од састанка је премештен из Гаваона у Јерусалим, а ковчег је стављен у Светињу над светињама у храму (1. Краљевима 8:4, 6).

Поука за нас:

13:11 (NW). Уместо да се наљутимо и да кривимо Јехову када не успемо у нечему што смо наумили, морамо анализирати ситуацију и настојати да увидимо због чега је дошло до неуспеха. Давид је без сумње то урадио. Научио је нешто из своје грешке и касније је на исправан начин успешно пренео ковчег савеза у Јерусалим. a

14:10, 13-16; 22:17-19. Пре него што бисмо предузели било шта што би могло да утиче на нас у духовном погледу, увек треба да приступамо Јехови у молитви и да тражимо његово вођство.

16:23-29. Обожавање Јехове треба да нам буде на првом месту у животу.

18:3. Јехова испуњава обећања. Он је преко Давида испунио своје обећање да ће Аврахамовом семену дати целу хананску земљу, која се пружа „од воде египатске до велике реке, реке Еуфрата“ (Постање 15:18; 1. Летописа 13:5).

21:13-15. Јехова је заповедио анђелу да престане да затире народ, јер је Он осетљив на патњу свог народа. Заиста, „велика [је] самилост његова“. b

22:5, 9; 29:3-5, 14-16. Иако Давиду није поверена изградња Јеховиног храма, он је показао великодушан дух. Зашто? Зато што је знао да је све што је постигао успео захваљујући Јеховиној доброти. Исти осећај захвалности треба и нас да покрене да будемо великодушни.

24:7-18. Подела на 24 свештеничка реда коју је увео Давид била је на снази и у време када се Јеховин анђео појавио Захарији, оцу Јована Крститеља, и објавио му Јованово рођење. Пошто је Захарија био члан „Авијиног реда“, тада је дошло време да он служи у храму (Лука 1:5, 8, 9). Људи који се помињу у вези с правим обожавањем били су историјске, а не митске личности. Имаћемо благослов ако лојално сарађујемо с ’верним и разборитим робом‘ у повезаности с данашњим добро организованим обожавањем Јехове (Матеј 24:45).

Служи Јехови „радосном душом“

Прва књига летописа није само књига родослова. То је такође прича о Давидовом преношењу ковчега савеза у Јерусалим, о његовим великим победама, о припремама за изградњу храма и успостављању левитских свештеничких редова за службу. Све о чему је Јездра писао у Првој књизи летописа сигурно је користило Израелцима, помажући им да обнове своју ревност за обожавање Јехове у храму.

Какав нам је пример Давид пружио тиме што му је обожавање Јехове било на првом месту у животу! Уместо да тражи неке посебне предности за себе, Давид је настојао да врши Божју вољу. Подстакнути смо да следимо његов савет да служимо Јехови „целим срцем и радосном душом“ (1. Летописа 28:9, NW).

[Фусноте]

[Табела/Слике на странама 8-11]

(За комплетан текст, види публикацију)

4026. пре н. е. Адам Генерације од Адама до

Ноја (1 056 година)

130 година ⇩

 

Сит

 

105 ⇩

 

Енос

 

90 ⇩

 

Кајинан

 

70 ⇩

 

Малелеило

 

65 ⇩

 

Јаред

 

162 ⇩

 

Енох

 

65 ⇩

 

Метузалем

 

187 ⇩

 

Ламех

 

182 ⇩

 

2970. пре н. е. Ноје 2970. пре н. е. рођен НОЈЕ

Генерације од Ноја до

502 године Аврахама (952 године)

 

Сим

ПОТОП 2370. пре н. е.

100 ⇩

 

Арфаксад

 

35 ⇩

 

Сала

 

30 ⇩

 

Евер

 

34 ⇩

 

Фалек

 

30 ⇩

 

Рагав

 

32 ⇩

 

Серух

 

30 ⇩

 

Нахор

 

29 ⇩

 

Тара

 

130 ⇩

 

2018. пре н. е. Аврахам 2018. пре н. е. рођен АВРАХАМ

Од Аврахама до Давида:

14 генерација (911 година)

100

 

Исак

 

60 ⇩

Јаков

 

око 88 ⇩

 

Јуда

⇩

 

Фарес

 

⇩

 

Есрон

 

⇩

 

Арам

 

⇩

 

Аминадав

 

⇩

 

Насон

 

⇩

 

Салмон

 

⇩

 

Воз

 

⇩

 

Овид

 

⇩

 

Јесеј

 

⇩

1107. пре н. е. рођен ДАВИД