Родитељи, какву будућност желите за своју децу?

’Момци и девојке нек хвале име Јеховино‘ (ПСАЛАМ 148:12, 13).

1. Какве све бриге родитељи имају када су у питању њихова деца?

 ИМА ли родитеља који нису заинтересовани за будућност свог детета? Још од дететовог рођења — понекад чак и пре тога — родитељи почињу да брину о његовој добробити. Да ли ће бити здраво? Да ли ће се нормално развијати? Како оно расте, јављају се нове бриге. У сваком случају, родитељи за своје дете желе само најбоље (1. Самуилова 1:11, 27, 28; Псалам 127:3-5).

2. Зашто многи родитељи жарко желе да њихова деца, када одрасту, имају леп живот?

² Међутим, у данашњем свету родитељима није лако да својој деци пруже све оно што сматрају да је најбоље за њих. Многи родитељи се суочавају с тешкоћама као што су ратови, политичке промене, економски проблеми, физичке и емоционалне трауме и тако даље. Наравно, родитељи имају сасвим природну жељу да своју децу заштите од таквих ствари. У богатим земљама, родитељи виде како синови и ћерке њихових пријатеља и рођака успевају у неком послу и наизглед живе лепо. Зато имају осећај обавезе да учине све што могу како би и они помогли својој деци да, када одрасту, имају колико је то могуће угодан, сигуран и леп живот (Проповедник 3:13).

Изабрати леп живот

3. Какву су одлуку донели хришћани?

³ Као следбеници Исуса Христа, хришћани су донели одлуку да свој живот предају Јехови. Они су озбиљно схватили следеће Исусове речи: „Ако неко хоће да пође за мном, нека се одрекне себе и сваки дан узме свој мученички стуб и нека ме стално следи“ (Лука 9:23; 14:27). Према томе, хришћански живот подразумева самопожртвованост. Међутим, то није неки бедан и несрећан живот. Баш насупрот, то је срећан и испуњен живот — леп  живот — зато што укључује давање, а како је Исус рекао, „више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35).

4. На шта је Исус подстакао своје следбенике?

⁴ Људи из Исусовог времена су живели у веома тешкој ситуацији. Поред зарађивања за живот, морали су да трпе окрутну владавину Римљана и тешко бреме које су им наметале круте религиозне вође (Матеј 23:2-4). Упркос свему томе, многи који су чули за Исуса спремно су се одрекли личних тежњи — чак веома уносних занимања — и постали његови следбеници (Матеј 4:18-22; 9:9; Колошанима 4:14). Да ли су ти ученици изложили себе опасности и угрозили своју будућност? Запази шта је Исус рекао: „Ко је оставио куће или браћу или сестре или оца или мајку или децу или земљу ради мог имена, добиће много пута више и наследиће вечни живот“ (Матеј 19:29). Исус је уверио своје следбенике да њихов небески Отац зна шта им је потребно. Зато их је подстакао: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:31-33).

5. Шта неки родитељи мисле о Исусовом засигурању да ће Бог бринути о својим слугама?

⁵ Ситуација се данас није много променила. Јехова зна шта нам је потребно и они који стављају Краљевство на прво место у свом животу, посебно они који су у пуновременој служби, имају исто засигурање да ће он бринути о њима (Малахија 3:6, 16; 1. Петрова 5:7). Међутим, неки родитељи су растрзани на две стране. С једне стране би волели да им деца напредују у Јеховиној служби и да с временом можда ступе и у пуновремену службу. С друге стране, кад размишљају о томе каква је економска ситуација у данашњем свету и како је понекад тешко наћи одговарајући посао, сматрају да је важно да деца пре свега стекну добро образовање како би имала потребно знање за неки посао или да би барем имала нешто на шта би се могла ослонити уколико буде неопходно. Ти родитељи под добрим образовањем углавном подразумевају високо образовање.

Припрема за будућност

6. У ком се смислу израз „високо образовање“ користи у овом чланку?

⁶ Школство се разликује од земље до земље. На пример, у Сједињеним Државама, државне школе пружају 12 година основног образовања. После тога, млада особа може изабрати да четири или више година студира на факултету или колеџу, након чега стиче диплому, и затим може одлучити да иде на постдипломске студије из области медицине, права, машинства и тако даље. Кад се у овом чланку спомиње „високо образовање“ мисли се на факултетско образовање. С друге стране, постоје и техничке и стручне школе у којима особа похађа кратке курсеве након чега добија сертификат или диплому којом се потврђује да је оспособљена за неки занат или службу.

7. Ком су притиску изложени ученици у средњим школама?

⁷ Данас влада мишљење да средња школа треба да припреми младу особу за високо образовање. Из тог разлога, програм већине средњих школа заснива се на општим предметима, што треба да помогне ученицима да добро прођу на пријемним испитима за факултете, а не на преношењу знања које ће им помоћи да нађу радно место. Средњошколци су данас под великим притиском од стране професора, педагога и других ученика да теже ка томе да се упишу на најбоље факултете где могу добити диплому која ће им отворити врата за перспективан и добро плаћен посао.

8. С којом се одлуком суочавају хришћански родитељи?

⁸ Шта онда треба да ураде хришћански родитељи? Наравно, они желе да им деца буду добри ђаци и да им стечено знање омогући да живе од тога (Пословице 22:29). Али да ли треба једноставно  да допусте да њихову децу прогута такмичарски дух и тежња за материјалним напретком и успехом? На постављање каквих циљева подстичу своју децу, како речима тако и личним примером? Неки родитељи напорно раде и штеде новац како би своју децу послали у високе школе кад за то дође време. Други су спремни да због тога уђу у дугове. Међутим, цена такве одлуке не мери се искључиво новцем. Колика је данас цена високог образовања? (Лука 14:28-33).

Цена високог образовања

9. Шта се може рећи о финансијским трошковима које данас изискује високо образовање?

⁹ Кад размишљамо о цени, обично мислимо на новчане издатке. У неким земљама, високо образовање финансира држава и талентовани студенти не морају да плаћају школарину. Међутим, у већини земаља високо образовање је скупо и постаје све скупље. У једном чланку у новинама New York Times стајало је: „Некад се на високо образовање гледало као на нешто што може пружити многе могућности. Данас оно представља потврду да постоји јаз између богатих и сиромашних.“ Другим речима, квалитетно високо образовање све више постаје привилегија богатих и утицајних, који пружају својој деци такво образовање како би и она постала богата и утицајна у друштву. Да ли хришћански родитељи треба да поставе такав циљ пред своју децу? (Филипљанима 3:7, 8; Јаков 4:4).

10. На који је начин високо образовање тесно повезано с напредовањем у данашњем свету?

¹⁰ Чак и тамо где је високо образовање бесплатно могу постојати неке не баш тако очигледне ствари које треба узети у обзир. На пример, часопис The Wall Street Journal извештава да је у једној земљи на југоистоку Азије влада осмислила „школство по систему пирамиде где се најбољи студенти бесрамно гурају ка врху“. Тај ’врх‘ на крају доноси место у некој од елитних институција на свету — на Оксфорду или Кембриџу у Енглеској, затим на неком од осам најпознатијих универзитета у САД и тако даље. Зашто је влада те земље осмислила тако далекосежан програм? У претходно наведеном часопису се каже: „Да би стимулисала националну економију.“ Школарина је можда скоро бесплатна, али студенти то плаћају тако што свој живот у потпуности посвећују напредовању у данашњем свету. Иако многи у свету теже за таквим животом, да ли је то оно што би хришћански родитељи пожелели за своју децу? (Јован 15:19; 1. Јованова 2:15-17).

11. Шта показују извештаји кад је у питању злоупотреба алкохола и полни неморал међу студентима?

¹¹ Још нешто што треба узети у обзир јесте окружење. Студентски домови су познати по лошем понашању — злоупотреби дроге и алкохола, неморалу, варању, шиканирању и још много чему. Узмимо за пример злоупотребу алкохола. Извештавајући о опијању, то јест пијењу с циљем да би се напило, у часопису New Scientist стоји: „Око 44 посто [студената у Сједињеним Државама] опије се барем једном у две седмице.“ Исти проблем је уобичајен и међу младима у Аустралији, Британији, Русији и другим земљама. Кад се  ради о полном неморалу, међу данашњим студентима су уобичајене „везе за једну ноћ“, којима се, према извештају часописа Newsweek, „дефинише један сексуални контакт — у шта спада било шта од љубљења до самог односа — између познаника који после тога немају намеру чак ни да разговарају“. Истраживања показују да у томе учествује између 60 и 80 посто студената. „Ако си нормалан студент“, каже једна жена која се бави том тематиком, „ти то радиш“ (1. Коринћанима 5:11; 6:9, 10).

12. Којим су притисцима изложени студенти?

¹² Поред лошег окружења, ту су и притисци које стварају учење и испити. Наравно, студенти морају учити и радити задатке како би прошли на испитима. Док се школују, неки морају да нађу и посао, барем са скраћеним радим временом. Све то им одузима много времена и енергије. Колико ће им онда времена и енергије остати за духовне ствари? Шта ће морати да изостане кад се притисци повећају? Да ли ће Краљевство и даље остати на првом месту или ће бити запостављено? (Матеј 6:33). Библија подстиче хришћане: „Добро пазите да не ходите као немудри, него као мудри, искупљујући себи повољно време, јер су дани зли“ (Ефешанима 5:15, 16). Како је тужно што су неки отпали од вере јер нису могли да прате темпо који  захтева толико времена и енергије, или зато што су се на факултету упустили у понашање које се коси с библијским мерилима!

13. О којим питањима треба да размисле хришћански родитељи?

¹³ Наравно, неморал, лоше понашање и притисци не постоје само у студентским домовима. Многи млади у свету на све то гледају као на саставни део школовања. Да ли хришћански родитељи треба свесно да изложе своју децу таквом окружењу на четири или можда на више година? (Пословице 22:3; 2. Тимотеју 2:22). Да ли је било која корист коју млади могу од тога имати вредна таквог ризика? И што је најважније, шта у таквом окружењу млади могу научити о томе шта треба да им буде на првом месту у животу? a (Филипљанима 1:10; 1. Солуњанима 5:21). Родитељи морају озбиљно и под молитвом да размисле о овим питањима, као и о томе колико је опасно послати дете да се школује у другом граду или чак другој земљи.

Које су друге могућности?

14, 15. (а) Упркос преовладавајућем мишљењу, који библијски савет данас треба применити? (б) Која питања млади могу поставити себи?

¹⁴ Данас влада мишљење да млади могу успети у животу само ако стекну факултетско образовање. Међутим, уместо да следе популарне трендове, хришћани се држе следећег библијског савета: „Не обликујте се више према овом систему ствари, него се преобразите обнављањем свог ума, да бисте сами испитали шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља“ (Римљанима 12:2). Шта је Божја воља за његове слуге, и младе и старе, у овом завршном делу времена краја? Павле је подстакао Тимотеја: „Буди трезвен у свему, трпи зло, врши дело јеванђелизатора, потпуно изврши своју службу.“ Ове речи се сасвим сигурно односе на све нас (2. Тимотеју 4:5).

¹⁵ Уместо да допустимо да нас савлада материјалистички дух света, сви треба да ’будемо трезвени‘ — да задржимо духовни поглед на ствари. Ако си млада особа, питај се: ’Да ли дајем све од себе да бих „извршио своју службу“, да бих испунио услове да будем слуга Божје Речи? Шта планирам да бих „потпуно“ тежио ка служби? Да ли размишљам о томе да ми пуновремена служба буде животни позив?‘ Ово нису једноставна питања, посебно кад видиш како се други млади препуштају себичним тежњама и ’траже велике ствари‘ за које мисле да ће им донети лепу будућност (Јеремија 45:5). Зато је мудро што се хришћански родитељи, док су им деца још увек мала, труде да им обезбеде добро духовно окружење и поуку (Пословице 22:6; Проповедник 12:3; 2. Тимотеју 3:14, 15).

16. Како се хришћански родитељи на мудар начин могу побринути да њихова деца имају добро духовно окружење?

¹⁶ „Мајка је увек водила рачуна о томе с ким се дружимо“, присећа се најстарији од тројице синова чија је мајка годинама била у пуновременој служби. „Нисмо се дружили са школским друговима, већ само с браћом из скупштине која су имала добре духовне навике. Осим тога, редовно је позивала на дружење у наш дом пуновремене слуге — мисионаре, путујуће надгледнике, бетелите и пионире. Њихова искуства и радост у нама су пробудили жељу да ступимо у пуновремену службу.“ Каква је само радост видети да су данас сва тројица у пуновременој служби — један служи у Бетелу, други је похађао Школу за оспособљавање слугу, а трећи је пионир!

17. Какво вођство родитељи треба да пруже својој деци када је у питању избор смера у школи и будуће професије? (Види оквир на страни 29.)

¹⁷ Поред духовно јаког окружења, потребно је да родитељи својој деци што пре почну да пружају исправно вођство кад је  у питању избор смера у школи и будуће професије. Један младић, који сада служи у Бетелу, каже: „Моји родитељи су били пионири и пре и после њиховог венчања, и дали су све од себе да на читаву породицу пренесу пионирски дух. Кад смо размишљали о томе који ћемо смер изабрати или када смо доносили одлуке које су се тицале наше будућности, увек су нас подстицали да изаберемо оно што ће нам најлакше омогућити да нађемо посао са скраћеним радним временом и будемо пионири.“ Уместо да се одлуче за неки општи смер у школи који припрема особу за факултет, родитељи и деца треба да размисле о образовању које може бити од користи у тежњи ка теократским циљевима. b

18. О каквим би пословима млади могли да размишљају?

¹⁸ Истраживања показују да у многим земљама постоји већа потреба за занатлијама и људима који пружају извесне услуге, него за факултетски образованим људима. Часопис USA Today извештава да „у наредним деценијама, 70 посто радника неће морати да има факултетску диплому, већ диплому неке више школе или диплому о завршетку неког курса“. Многе институције пружају кратке курсеве за канцеларијске раднике, аутомеханичаре, сервисере компјутера, водоинсталатере, фризере и још много других заната. Да ли су ти послови добри? Свакако! Можда нису тако угледни као што би неко волео, али онима чије је главно занимање служба Јехови помажу да зараде за живот и пружају им флексибилно радно време (2. Солуњанима 3:8).

19. Који је најпоузданији пут до срећног и испуњеног живота?

¹⁹ ’Момци и девојке‘, подстиче Библија, ’хвалите име Јеховино, јер је само његово име узвишено, и слава је његова изнад земље и неба‘ (Псалам 148:12, 13). Када се упореди с положајем и наградама које пружа овај свет, пуновремена служба Јехови као животни позив несумњиво је најпоузданији пут до срећног и испуњеног живота. Задржи на уму следеће библијско засигурање: „Благослов Јеховин богатство даје, а труд мало му додаје“ (Пословице 10:22).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• У шта хришћани полажу своје наде за сигурну будућност?

• С којим се изазовима суочавају хришћански родитељи кад је у питању будућност њихове деце?

• Шта се мора узети у обзир кад се прорачунава цена високог образовања?

• Како родитељи могу помоћи деци да им служење Јехови буде животни позив?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 29. страни]

Колико вреди високо образовање?

Већина људи који се упишу на факултет нада се да ће добити диплому која ће им помоћи да добију добро плаћен и сигуран посао. Међутим, извештаји владе САД показују да само отприлике једна четвртина студената заврши факултет у року од шест година, што је веома лоша стопа успеха. Али, да ли сама чињеница да су добили диплому значи да ће аутоматски добити и добар посао? Запази шта показују недавна истраживања.

„То што неко иде на Харвард или Дјук не значи аутоматски да ће добити бољи посао и већу плату... Компаније не знају много о младим кандидатима за посао. Диплома (са неког од најбољих универзитета) може деловати импресивно. После тога, послодавцу је много важније шта неко може, а шта не може да уради“ (Newsweek, од 1. новембра 1999).

„Премда је данас за један уобичајен посао потребно више знања него пре... да би се обављали ти послови углавном је довољно имати добро познавање градива из средње школе — ту се подразумева да особа добро зна математику, да зна да чита и пише на нивоу прве године средње школе... није потребно знање које се стиче на факултету... Да би добила добар посао, особа не мора да заврши факултет, али мора добро да барата знањем које је стекла у средњој школи“ (American Educator, пролеће 2004).

„Већина факултета озбиљно заостаје за стварним светом кад је у питању обучавање студената да по завршеном факултету постану радници. Стручне школе доживљавају мини-бум. Број њихових полазника је у периоду од 1996. до 2000. порастао за 48 посто... У међувремену, те скупе дипломе за чије је добијање потребно страшно много времена, вреде мање него икада раније“ (Time, издање од 24. јануара 2005).

„Министарство за запошљавање у САД направило је једну не баш пријатну процену по којој у 2005. години барем једна трећина свих студената који су студирали четири године неће наћи посао у својој струци“ (The Futurist, издање за јул/август 2000).

Због свега овога, све више педагога озбиљно сумња у вредност данашњег високог образовања. „Ми образујемо људе у погрешном смеру“, јадикује аутор извештаја у часопису Futurist. Насупрот томе, запази шта Библија каже о Богу: „Ја, Јехова, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи. Ох да си ти заповести моје слушао! Мир би твој као река био, срећа твоја као валови морски“ (Исаија 48:17, 18).

[Слика на 26. страни]

Личне тежње су оставили по страни и следили су Исуса

[Слика на 31. страни]

Мудро је што се хришћански родитељи труде да својој деци још у веома раном узрасту обезбеде добро духовно окружење