Јехова те нипошто неће оставити

ХРИШЋАНИ у Јудеји су се суочавали са жестоким противљењем, и морали су да се боре како на њих не би утицао материјалистички став људи око њих. Да би их охрабрио, апостол Павле је цитирао речи које је Јехова упутио Израелцима када су улазили у Обећану земљу. Павле је написао: „Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5; Поновљени закони 31:6). Ово обећање је сигурно ојачало хришћане у Јудеји који су примили Павлово писмо.

Исто обећање би требало и нас да ојача да се боримо против забринутости која је део живота у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1). Ако имамо поуздање у Јехову и поступамо у складу с тим, он ће бити уз нас чак и у најтежим околностима. Да бисмо видели како Јехова делује у складу са овим обећањем, хајде да размотримо шта се дешава када неко изненада остане без средстава за живот.

Суочавање с непредвиђеним околностима

Број незапослених се широм света повећава. Према једном часопису из Пољске, незапосленост се сматра „једним од најтежих друштвено-економских проблема“. Развијене земље нису изузетак. На пример, чак и међу чланицама Организације за економску сарадњу и развој, до 2004. број незапослених је „порастао на више од 32 милиона, достижући тако виши ниво него у време велике економске кризе 1930-их година“. У Пољској, Централно одељење за обраду статистичких података извештава да је у децембру 2003. било три милиона незапослених, што „представља 18 посто радно способног становништва“. У једном извору стоји да је стопа незапослености међу афричким народом у Јужноафричкој републици 2002. године достигла 47,8 процената.

Изненадни губитак посла и неочекивано добијање отказа заиста прете многима, укључујући и Јеховине слуге. „Време и непредвиђени догађаји“ могу задесити сваког (Проповедник 9:11, NW). Могли бисмо се осећати попут псалмисте Давида који је рекао: „Намножише се муке срца мога“ (Псалам 25:17). Да ли би био у стању да се суочиш с таквим неповољним околностима? Оне би на тебе могле утицати  у емоционалном, духовном и материјалном погледу. Ако си остао без посла, да ли ћеш моћи поново да станеш на своје ноге?

Изаћи на крај са емоцијама

„Мушкарци теже подносе губитак посла“ пошто се на њих традиционално гледа као на хранитеље породице, објашњава психолог Јануш Вјетшињски. Он каже да губитак посла код мушкараца изазива „читав спектар емоција“, од беса до мирења са ситуацијом. Отац који је отпуштен с посла може изгубити самопоштовање и почети да се „свађа са члановима своје породице“.

Адам, који је хришћанин и отац двоје деце, објашњава како се осећао када је изгубио посао: „Брзо бих плануо; све ме је нервирало. Чак сам и ноћу сањао о послу и о томе како ћу збринути децу и жену, која је такође изненада остала без посла.“ У време када су Рисард и Мариола, брачни пар с дететом, остали без извора прихода, имали су велики неизмирен кредит у банци. Жена прича: „Стално сам била забринута, јер ми је савест говорила да смо погрешили када смо узели тај кредит. Стално сам мислила да је то моја грешка.“ Када смо у таквој ситуацији, лако можемо постати љутити, забринути или огорчени, и емоције нас могу савладати. Како онда можемо контролисати негативне емоције које нас могу обузети?

Библија пружа практичан савет о томе како задржати позитиван став. „Не узнемирујте се ни за што“, саветовао је апостол Павле, „него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале. И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:6, 7). Ако приступимо Јехови у молитви, добићемо „мир Божји“, спокојство ума засновано на нашој вери у њега. Адамова жена Ирена каже: „У молитвама смо говорили Јехови у каквој смо ситуацији и да бисмо желели да још више поједноставимо живот. Мој муж, који је склонији томе да буде забринут, почео је да осећа да ће се наћи неко решење.“

Ако си изненада изгубио посао, у доброј си позицији да примениш савет који је Исус Христ дао у Проповеди на гори: „Не узнемиравајте се за живот свој због онога што ћете јести, ни за тело своје, због онога у што ћете се обући... Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно ће вам се све додати“ (Матеј 6:25, 33). Рисард и Мариола су применили овај савет како би се изборили са својим емоцијама. „Муж ме је увек тешио наглашавајући да нас Јехова неће напустити“, присећа се Мариола. Њен муж додаје: „Путем заједничких истрајних молитви, приближили смо се Богу и једно другом, и то нам је пружило потребну утеху.“

Божји свети дух ће нам такође помоћи. Самоконтрола, коју свети дух може створити у нама, може нам помоћи да владамо собом и својим осећањима (Галатима 5:22, 23). То можда није лако, али је могуће јер је Исус обећао да ће „Отац, који је на небу, дати светог духа онима који га моле“ (Лука 11:13; 1. Јованова 5:14, 15).

 Немој запостављати духовне потребе

Неочекивани губитак посла може у почетку обесхрабрити чак и најуравнотеженијег хришћанина, али важно је да не запоставимо своје духовне потребе. Узми за пример 40-годишњег Мојсија, чији се живот потпуно променио када је изгубио положај који је имао на двору и постао пастир, што је било занимање које су Египћани презирали (Постање 46:34). Мојсије је морао да се прилагоди на нове околности. У наредних 40 година, дозволио је Јехови да га обликује и припреми за нове задатке који су стајали пред њим (Излазак 2:11-22; Дела апостолска 7:29, 30; Јеврејима 11:24-26). Упркос томе што се суочавао с потешкоћама, Мојсије је био усредсређен на духовне ствари и био је спреман да прихвати Јеховину поуку. Немојмо никада дозволити да тешке околности засене наше духовне вредности!

Иако изненадни губитак посла може бити веома болан, ту ситуацију можемо искористити да ојачамо свој однос с Јеховом Богом и његовим народом. Адам, који је раније поменут, слаже се с тим. Он каже: „Када смо и моја жена и ја остали без посла, никада нам није пало на памет да изостајемо са хришћанских састанака или да смањимо своје учешће у делу проповедања. Такав став нас је штитио од тога да не будемо превише забринути за то шта ће бити сутра.“ Рисард дели исто мишљење: „Да нисмо били на састанцима и у служби, никада не бисмо успели да се изборимо; брига би нас сигурно сасвим обузела. Духовни разговори су изграђујући, јер нам одвраћају пажњу од наших проблема а скрећу је на потребе других“ (Филипљанима 2:4).

 Заиста, уместо да будеш забринут због посла, настој да више времена које сада имаш на располагању искористиш за духовне ствари — лични студиј, скупштинске активности и веће учешће у служби. Уместо да будеш без посла, бићеш ’богато запослен у Господовом делу‘, што ће донети радост и теби и свим искреним особама које ће се одазвати на поруку о Краљевству коју проповедаш (1. Коринћанима 15:58).

Збрињавање материјалних потреба породице

Наравно, духовна храна неће утолити дословну глад. Добро је да задржимо на уму следеће начело: „Заиста, ако се неко не брине за своје, а нарочито за своје укућане, одрекао се вере и гори је од онога без вере“ (1. Тимотеју 5:8). „Чак и ако браћа у скупштини брзо реагују на наше физичке потребе“, признаје Адам, „ми смо као хришћани обавезни да се потрудимо да нађемо посао.“ Можемо рачунати на Јеховину подршку и на подршку његовог народа, али никада не треба да заборавимо да ми треба да предузмемо иницијативу да пронађемо посао.

Какву иницијативу? „Немој скрштених руку чекати да Бог учини неко чудо“, објашњава Адам. „Када тражиш посао, немој се устезати да се идентификујеш као Јеховин сведок. Послодавци то обично цене.“ Рисард саветује: „Питај све које познајеш да ли знају за неки посао, стално се распитуј у заводу за запошљавање, читај огласе као што су: ’Тражи се жена за негу болесне особе‘ или ’Сезонски посао: Берба јагода‘. Непрестано тражи! Не буди превише избирљив, чак и ако мораш да радиш неки посао који није толико цењен или нешто што не представља остварење твојих амбиција.“

Заиста, „Јехова је [твој] помоћник“. Он те ’никако неће оставити и нипошто те неће напустити‘ (Јеврејима 13:5, 6). Немаш разлога да будеш претерано забринут. Псалмиста Давид је написао: „Предај Јехови судбину своју [„пут свој“, ДК], и уздај се у њега; и он ће урадити“ (Псалам 37:5). То што ’предајемо Јехови свој пут‘ значи да се ослањамо на њега и да обављамо ствари на његов начин, чак и када смо у неповољним околностима.

Адам и Ирена су се издржавали тако што су прали прозоре и чистили степениште, и тако што су били штедљиви када је у питању куповина. Такође су редовно одлазили у завод за запошљавање. „Помоћ нам је увек стизала баш онда када нам је била потребна“, каже Ирена. Њен муж додаје: „Време је показало да оно за шта смо се молили није увек било у складу с Божјом вољом. Научили смо да се ослањамо на његову мудрост и да не поступамо онако како се нама чини да је добро. Боље је мирно чекати на решење које Бог даје“ (Јаков 1:4).

Рисард и Мариола су прихватали разне привремене послове, и истовремено су учествовали у сведочењу на подручјима где је била већа потреба. „Увек смо проналазили посао баш онда када већ нисмо имали шта да једемо“, каже Рисард. „Одбијали смо добро плаћене послове који би нас ометали у теократским активностима. Одлучили смо да уместо тога чекамо на Јехову.“ Они верују да је Јехова водио ствари тако да су успели да по веома ниској цени изнајме стан и да Рисард на крају нађе посао.

Остати без извора прихода може бити веома тешко, али зашто на то не би гледао као на прилику да се сам увериш да је истина да те Јехова никада неће напустити? Јехова брине о теби (1. Петрова 5:6, 7). Он је преко пророка Исаије обећао: ’Не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти‘ (Исаија 41:10, ДК). Немој никада дозволити да те паралише неки неочекивани догађај, као што је губитак посла. Учини све што је у твојој моћи, а остало препусти Јехови. Чекај на Јехову „у миру“ (Јеремијине тужбалице 3:26). Тада ћеш имати богате благослове (Јеремија 17:7).

[Слика на 9. страни]

Користи време за духовне активности

[Слике на 10. страни]

Научи да будеш штедљив и немој бити превише избирљив када тражиш посао