Пређи на садржај

Пређи на садржај

Пази да ти срце не постане охоло

Пази да ти срце не постане охоло

Пази да ти срце не постане охоло

„Бог се супротставља охолима“ (ЈАКОВ 4:6).

1. Наведи неки пример када је сасвим на месту бити поносан.

 ДА ЛИ ти се икада десило да се због нечега осећаш веома поносним? Већина нас је доживела то пријатно осећање. Нема ничег лошег у томе што можемо да осећамо извесну меру поноса. На пример, када родитељи чују како се њихово дете лепо влада и добро учи у школи, лица су им сигурно озарена од задовољства. Апостол Павле и његови сарадници били су поносни на једну нову скупштину у чијем су оснивању учествовали, зато што су браћа из те скупштине верно истрајавала под прогонством (1. Солуњанима 1:1, 6; 2:19, 20; 2. Солуњанима 1:1, 4).

2. Зашто је понос углавном непожељна особина?

2 Из претходних примера видимо да понос може обухватати осећање радости коју доноси неки поступак или нешто што поседујемо. Међутим, понос је често одраз неприкладног самопоуздања, то јест осећаја надмоћи због неких способности, изгледа, богатства или статуса. Он се обично испољава арогантним понашањем и охолим држањем. Такав понос је сасвим сигурно нешто против чега ми хришћани треба да се боримо. Зашто? Зато што сви ми имамо урођену склоност ка себичности коју смо наследили од нашег праоца Адама (Постање 8:21). Због тога нас наше срце лако може навести да будемо поносни из погрешних мотива. На пример, када се пореде с другима, хришћани морају избегавати осећај поноса због расе, богатства, образовања, талената или радних способности. Понос који проистиче из тих ствари није прикладан и не допада се Јехови (Јеремија 9:23; Дела апостолска 10:34, 35; 1. Коринћанима 4:7; Галатима 5:26; 6:3, 4).

3. Шта је охолост, и шта је Исус рекао о тој особини?

3 Постоји још један разлог због ког треба одбацити неприкладан понос. Ако му допустимо да се развија у нашем срцу, може прерасти у веома непожељан облик поноса који се назива охолост. Шта је охолост? Поред тога што сматра да је боља од других, охола особа с висине гледа на друге, посебно на оне за које сматра да су мање вредни од ње (Лука 18:9; Јован 7:47-49). Међу зле ствари које ’излазе из срца‘ и „онечишћују човека“, Исус је убројао и „охолост“ (Марко 7:20-23). Хришћани зато могу разумети колико је важно да се у њима не развије охоло срце.

4. Како нам може помоћи разматрање библијских примера охолости?

4 Оно што ти може помоћи да избегаваш охолост јесу неки библијски извештаји који говоре о охолим особама. Захваљујући томе бићеш у бољој позицији да препознаш неприкладан понос који можда имаш или који се с временом може развити. То ће ти помоћи да одбациш мисли и осећања која могу довести до тога да се у твом срцу појави охолост. Захваљујући томе бићеш поштеђен кад Бог буде предузео акцију у складу са својим упозорењем: „Јер ћу истргнути из тебе оне који су дрско победили [„охоле хвалисавце“, NW], и нећеш се више [„охоло“, NW] узносити на светој гори мојој“ (Софонија 3:11).

Како је Бог поступао са охолима

5, 6. Како је фараон показао охолост, и с којим последицама?

5 Какав став Јехова има према охолости можеш видети и на основу тога како је поступао с моћним владарима као што је фараон. Нема никакве сумње да је фараоново срце било охоло. На себе је гледао као на бога ког треба обожавати и презирао је своје робове Израелце. Погледај како је реаговао на молбу да пусти Израелце да оду у пустош како би прославили ’празник‘ у част Јехови. Фараон је охоло одговорио: „Ко је Јехова, да слушам, глас његов и пустим Израел да иде?“ (Излазак 5:1, 2).

6 После шест невоља које је пустио на фараона, Јехова је рекао Мојсију да том египатском владару постави следеће питање: „Хоћеш ли се и даље понашати охоло према мом народу, не пуштајући га да иде?“ (Излазак 9:17NW). Мојсије је затим објавио седму невољу — град који је опустошио земљу. Након што је после десете невоље допустио Израелцима да иду, фараон се предомислио и кренуо у потеру за њима. Он и његова војска на крају су били ухваћени у клопку у Црвеном мору. Помисли само на то шта им је све пролазило кроз главу док се вода обрушавала на њих! Какве су биле последице фараонове охолости? Његови најбољи војници говорили су: „Бежимо од Израела, јер се Јехова бори за њих с Египћанима“ (Излазак 14:25).

7. Како су вавилонски владари показали охолост?

7 Јехова је понизио и друге охоле владаре. Један од њих је био Сенахирим, асирски краљ (Исаија 36:1-4, 20; 37:36-38). Асирију су покорили Вавилонци, али и два охола вавилонска краља такође су била понижена. Присети се гозбе коју је приредио краљ Валтасар. Том приликом, он и његове званице пили су вино из посуда узетих из Јеховиног храма и хвалили вавилонске богове. Изненада су се појавили прсти људске руке и на зиду исписали поруку. Од пророка Данила је затражено да растумачи тај мистериозни натпис, на шта је он рекао Валтасару: „Бог Свевишњи беше дао краљу Навуходоносору, оцу твоме, краљевство... али кад се срце његово осили [’узохоли‘, NW]... он би оборен с краљевског престола свога, и оте му се слава... А ти Валтасаре, сине његов, ниси понизио срце своје, мада си све то знао“ (Данило 5:3, 18, 20, 22). Те исте ноћи, медо-персијска војска је покорила Вавилон, а Валтасар је био убијен (Данило 5:30, 31).

8. Како је Јехова поступио с неким охолим особама?

8 Размисли и о другим охолим људима који су презирали Јеховин народ, као што су филистејски див Голијат, персијски управитељ Аман и краљ Ирод Агрипа, који је владао над Јудом. Због њихове охолости, Бог је допустио да они умру на понижавајућ начин (1. Самуилова 17:42-51; Јестира 3:5, 6; 7:10; Дела апостолска 12:1-3, 21-23). Начин на који је Јехова поступио с тим охолим људима подвлачи следећу истину: „Дрскост претходи погибли, а охолост претходи пропасти“ (Пословице 16:18). Заиста, нема никакве сумње да се ’Бог супротставља охолима‘ (Јаков 4:6).

9. Како су се краљеви Тира показали као издајници?

9 За разлику од охолих владара Египта, Асирије и Вавилона, краљ Тира је једно време помагао Божјем народу. Током владавине краља Давида и Соломона, он се побринуо за веште занатлије и обезбедио је материјал за градњу краљевог дома и Божјег храма (2. Самуилова 5:11; 2. Летописа 2:11-16). Нажалост, Тирци су касније постали непријатељи Јеховиног народа. Како је дошло до тога? (Псалам 83:4-8; Јоил 3:4-6; Амос 1:9, 10).

’Узохоли се срце твоје‘

10, 11. (а) Ко се може упоредити с тирским краљевима? (б) Због чега су Тирци променили став према Израелу?

10 Јехова је надахнуо пророка Језекиља да отворено говори о династији тирских краљева и да је осуди. Његова порука упућена ’тирском краљу‘ односи се и на читаву тирску династију и на првобитног издајника, Сатану, који „није чврсто стајао у истини“ (Језекиљ 28:12; Јован 8:44). Сатана је некада био лојално духовно створење у Јеховиној организацији небеских синова. Јехова Бог је преко Језекиља указао на основни разлог за неверство и тирске династије и Сатане.

11 „Био си у Едену, у врту Божјему, покривало те свако камење драго... Херувим си заштитник ти био... Савршен си на путима својим био од дана од када се роди, докле безакоње на теби се не нађе. Величина трговине твоје напуни те силе и ти згреши... Чиним да те нестане, херувиме заштитниче... Понесе се [’узохоли се‘, NW] срце твоје са лепоте твоје, и ти поквари мудрост своју сјајем својим“ (Језекиљ 28:13-17). Дакле, тирски краљеви су постали непријатељи Јеховиног народа због охолости. Тир је постао веома богат трговачки центар и чувен по својим изврсним производима (Исаија 23:8, 9). Тирски краљеви су почели да имају превисоко мишљење о себи и почели су да угњетавају Божји народ.

12. Зашто је Сатана постао издајник, и шта је он наставио да ради?

12 Слично томе, духовно створење које је постало Сатана некада је имало сву потребну мудрост да би извршило сваки задатак који би му Бог дао. Уместо да буде захвалан за то, он се „надуо од поноса“ и почео је да презире Божји ауторитет (1. Тимотеју 3:6). Имао је толико високо мишљење о себи да је почео да жуди за тим да га Адам и Ева обожавају. Та зла жеља постала је плодна и родила је грех (Јаков 1:14, 15). Сатана је завео Еву и она је појела плод с јединог дрвета с којег је Бог забранио да једу. Сатана ју је затим искористио како би навео и Адама да поједе тај забрањени плод (Постање 3:1-6). Тиме је први људски пар показао да не жели да Бог влада над њима и у суштини постали су обожаваоци Сатане. Његова охолост не зна за границе. Он је покушао да заведе сва интелигентна створења и на небу и на земљи, укључујући и Исуса Христа, како би обожавала њега и тиме одбацила Јеховин суверенитет (Матеј 4:8-10; Откривење 12:3, 4, 9).

13. Који је плод донела охолост?

13 На основу свега овога можеш закључити да охолост потиче од Сатане. Та особина је корен греха, патње и искварености у данашњем свету. Као „бог овог система ствари“, Сатана и даље унапређује неприкладан понос и охолост (2. Коринћанима 4:4). Он зна да му је преостало још мало времена и зато води рат против правих хришћана. Циљ му је да их одврати од Бога, да постану самољубиви, умишљени и охоли. Библија је прорекла да ће те себичне особине бити уобичајене у овим ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1, 2; Откривење 12:12, 17).

14. Којим се правилом Јехова води у поступању са својим интелигентним створењима?

14 Исус Христ је храбро указао на последице до којих је довела Сатанина охолост. Барем три пута, и то у присуству самоправичних непријатеља, Исус се осврнуо на правило којим се Јехова води у поступању с човечанством: „Свако ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен“ (Лука 14:11; 18:14; Матеј 23:12).

Чувај своје срце од охолости

15, 16. Шта је навело Агару да се узохоли?

15 Вероватно си приметио да се у свим претходно наведеним примерима охолости радило о људима који су били на истакнутим положајима. Да ли то значи да обични људи нису у опасности да постану охоли? Свакако да не значи. Осмотри један догађај који се збио у Аврахамовом домаћинству. Он није имао сина који ће га наследити, а његова жена Сара била је у годинама када више није могла да рађа. У то време било је сасвим уобичајено да човек који би се нашао у ситуацији у каквој је био Аврахам узме још једну жену како би с њом имао децу. Бог је допуштао такве бракове зато што тада још није било време да међу правим обожаваоцима поново успостави своје првобитно мерило за брак (Матеј 19:3-9).

16 На Сарин подстицај, Аврахам је пристао да се ожени њеном слушкињом, Египћанком Агаром, како би добио дете. Агара је тако постала Аврахамова друга жена и ускоро је затруднела. Требало је да буде веома захвална због части која јој је била указана. Уместо тога, допустила је да јој се у срцу појави охолост. Библија каже: „Кад она виде да затрудне понесе се од госпође своје.“ Тај њен став је довео до таквог трвења у Аврахамовом домаћинству да је Сара отерала Агару. Међутим, решење за тај проблем је ипак постојало. Божји анђео је посаветовао Агару: „Врати се госпођи својој и покори јој се“ (Постање 16:4, 9). Агара је очигледно послушала тај савет, променила је мишљење о Сари и постала је преткиња једног великог народа.

17, 18. Зашто сви треба да се чувамо охолости?

17 Агарин пример показује да неко може постати охол кад му се околности промене набоље. Поука је да чак и хришћанин који искреног срца служи Богу може постати охол кад стекне богатство или добије неки ауторитет. Такав став се може развити и кад га други хвале због његових достигнућа, мудрости или способности. Стога, хришћанин мора пазити да се у његовом срцу не развије охолост. На то нарочито треба да обрати пажњу ако му нешто иде од руке или ако добије веће одговорности.

18 Најважнији разлог због којег треба да се чувамо охолости јесте став који Бог има према тој особини. Његова Реч каже: „Очи презирне [„охоле“, NW] и надуто срце, та кандила бездушника, нису него грех“ (Пословице 21:4). Занимљиво је што Библија упозорава нарочито хришћане који су ’богати у садашњем систему ствари‘ да не буду „уображени“, то јест охоли (1. Тимотеју 6:17; Поновљени закони 8:11-17). Хришћани који нису богати треба да избегавају да имају „завидно око“ и треба да упамте да се охолост може јавити код било кога — без обзира на то да ли је богат или сиромашан (Марко 7:21-23; Јаков 4:5).

19. Како је Озија нарушио добар глас који га је пратио?

19 Охолост, као и друге лоше особине, могу упропастити нечији добар однос с Јеховом. На пример, осврнимо се на први део владавине краља Озије, за ког се каже: „Он учини оно што је право пред очима Јеховиним... Он је настојао да тражи Бога... и докле год тражаше Јехову, Бог му даде срећу“ (2. Летописа 26:4, 5). Нажалост, краљ Озија је нарушио добар глас који га је пратио и „срце му се толико узохолило да је почео да чини зло“ (NW). Почео је толико високо да мисли о себи да је ушао у храм да би принео кад. Кад су га свештеници упозорили да не чини то дрско дело, „гнев обузе Озију“. Јехова га је због тога ударио губом и он је умро без његове наклоности (2. Летописа 26:16-21).

20. (а) Како је краљ Језекија могао да изгуби добар глас? (б) Шта ћемо размотрити у следећем чланку?

20 Упореди то сада с примером краља Језекије. Једном приликом, добар глас који је пратио овог краља био је угрожен јер се „понесе [„узохолило се“, NW] срце његово“. На сву срећу, ’Језекија се понизио од охолости своје‘ и поново је задобио Божју наклоност (2. Летописа 32:25, 26). Запази да је лек за Језекијину охолост била понизност. Према томе, понизност је супротност охолости. Зато ћемо у следећем чланку размотрити како можемо стећи и задржати хришћанску понизност.

21. Шта могу да ишчекују понизни хришћани?

21 Немојмо заборавити све оно лоше до чега је довела охолост. Пошто се ’Бог супротставља охолима‘, будимо чврсто решени да избегавамо неприкладан понос. Док год настојимо да будемо понизни хришћани, можемо се надати да ћемо преживети велики Божји дан у ком ће охоли и њихова дела бити уклоњени са земље. Тада ће се ’понизити охоли, унизиће се презирни; Јехова ће се сам у тај дан узвисити‘ (Исаија 2:17).

Тачке за размишљање

• Како би описао охолу особу?

• Одакле потиче охолост?

• Шта може навести особу да постане охола?

• Зашто се морамо чувати охолости?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Фараона је охолост довела до понижења

[Слика на 24. страни]

Промена Агариних околности набоље навела ју је да се узохоли

[Слика на 25. страни]

Језекија се понизио и поново је задобио Божју наклоност