Развијај истинску понизност
Развијај истинску понизност
„Ти понизна спасаваш“ (2. САМУИЛОВА 22:28).
1, 2. Шта је заједничко за многе владаре у свету?
ЕГИПАТСКЕ пирамиде сведоче о људима који су некада владали том земљом. Свој траг у историји оставили су и Сенахирим, владар Асирије, Александар Велики, владар Грчке и Јулије Цезар, владар Рима. Сви они су имали нешто заједничко. Нико од њих није био истински понизан (Матеј 20:25, 26).
2 Можеш ли замислити било ког од претходно поменутих владара како има обичај да у свом краљевству обраћа пажњу на обичне људе којима је потребна утеха? Наравно да не можеш! Нити можеш да их замислиш како улазе у скромне домове скрханих људи с намером да их утеше и охрабре. Колико се став који су они имали према обичним људима разликује од става Врховног Владара читавог свемира, Јехове Бога!
Највећи пример понизности
3. Како се Врховни Владар опходи према људима који му служе?
3 Иако је Јехова недокучиво велик и узвишен, његове ’очи гледају по свој земљи да би показао силу своју према онима којима је срце цело према њему‘ (2. Летописа 16:9). Шта Јехова ради кад види да је неки његов понизни слуга утучен због кушњи? У извесном смислу, он ’станује‘ уз ту особу преко свог светог духа који користи ’да би оживео дух смерних и срце скрушених‘ (Исаија 57:15, ДК). Тако окрепљеним слугама је лакше да наставе да му служе радосно. Колико је Бог понизан!
4, 5. (а) Шта је псалмиста мислио о Божјем начину владања? (б) Шта значи то што се Бог „сагиње“ да би помогао ’понизнима‘?
4 Нико се у свемиру није понизио попут Сувереног Господа, који је то учинио да би помогао грешним људима. Псалмиста је написао: „Узвишен је над свим народима Јехова, и изнад небеса је слава његова. Ко је као Јехова, Бог наш, који седи на престолу на висини, и поглед свој спушта на небо и на земљу [’сагиње се да би видео небо и земљу‘, NW]? Он из праха убогог подиже, ништега из блата узвисује“ (Псалам 113:4-7).
5 Обрати пажњу на глагол ’сагнути се‘. ’Сагнути се‘ може указати на то да се неко спушта на ниво особе која се у друштву налази на нижој лествици или да силази са свог узвишеног положаја када се опходи са онима који су испод њега. Стога, оно што Библија каже у Псалму 113:6 у ствари значи да се Бог спушта на ниво обичних људи када се опходи с њима. Колико то добро осликава нашег понизног Бога који с пуно љубави обраћа пажњу на потребе својих несавршених слугу! (2. Самуилова 22:36, NW).
Зашто је Исус био понизан
6. Који је највећи чин понизности с Јеховине стране?
6 Највећи чин Божје понизности и љубави јесте то што је свог вољеног прворођеног Сина послао да се роди на земљи и одрасте као човек да би спасао човечанство (Јован 3:16). Исус нас је поучио истини о свом небеском Оцу и дао је свој савршени људски живот да би однео „грех света“ (Јован 1:29; 18:37). Савршено одражавајући свог Оца, укључујући и његову понизност, Исус је био спреман да уради оно што је Отац тражио од њега. Тиме је од свих Божјих створења пружио највећи пример понизности и љубави. Нису сви ценили Исусову понизност. Његови непријатељи су чак сматрали да је ’најнижи између људи‘ (Данило 4:17). Међутим, апостол Павле је схватио да његови суверници треба да опонашају Исуса и да буду понизни у међусобном опхођењу (1. Коринћанима 11:1; Филипљанима 2:3, 4).
7, 8. (а) Како је Исус научио да буде понизан? (б) Који је позив Исус упутио својим потенцијалним ученицима?
7 Павле је истакао изванредан пример који је Исус оставио кад је написао: „Задржите у себи такав мисаони став какав је био и у Христу Исусу, који, иако је био у Божјем обличју, није размишљао о отимању, наиме, да треба да буде једнак Богу. Не, већ се одрекао самог себе и узео обличје роба поставши као и други људи. И више од тога, кад се нашао у обличју човека, понизио се и постао послушан све до смрти, и то смрти на мученичком стубу“ (Филипљанима 2:5-8).
8 Неки се могу питати: ’Како је Исус научио да буде понизан?‘ То је научио захваљујући томе што се еонима блиско дружио са својим небеским Оцем, служећи као његов „вешт градитељ“ у стварању свега (Пословице 8:30, NW). После побуне у Едену, Божји Прворођени син је имао прилику да посматра како се његов Отац понизно опходио с људима који су сагрешили. Зато је Исус, кад је био на земљи, одражавао понизност свог Оца и упутио је следећи позив: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе“ (Матеј 11:29; Јован 14:9).
9. (а) Шта је Исусу било занимљиво код деце? (б) Коју је поуку Исус дао уз помоћ малог детета?
9 Исус је био истински понизан и зато га се мала деца нису плашила. Баш супротно од тога, он их је привлачио. Показивао је да воли децу и поклањао им је пажњу (Марко 10:13-16). Шта је то код деце Исусу било посебно занимљиво? Она су имала неке добре особине које су понекад недостајале његовим ученицима. На пример, чињеница је да деца гледају на одрасле као на некога ко је већи од њих. То можеш видети на основу многих питања која постављају. У поређењу с већином одраслих, децу је лакше поучити и нису толико склона поносу. Исус је једном приликом издвојио једно мало дете и рекао својим следбеницима: „Ако се не обратите и не постанете као деца, сигурно нећете ући у небеско краљевство.“ Затим је наставио: „Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у небеском краљевству“ (Матеј 18:3, 4). Исус је изнео и следеће правило: „Свако ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен“ (Лука 14:11; 18:14; Матеј 23:12).
10. Која ћемо питања осмотрити?
10 Та истина повлачи са собом нека важна питања. Да ли ћемо добити вечни живот или не, делимично зависи од тога да ли развијамо истинску понизност. Међутим, зашто је хришћанима понекад тешко да буду понизни? Зашто нам је тешко да савладамо свој понос и у кушњама реагујемо понизно? Сем тога, шта ће нам помоћи да развијемо истинску понизност? (Јаков 4:6, 10).
Зашто је тешко бити понизан
11. Зашто не изненађује то што морамо да се боримо да бисмо били понизни?
11 Ако ти је тешко да будеш понизан, буди сигуран да ниси једини. Још 1920. године, када се у једном издању овог часописа говорило о томе да Библија каже да треба бити понизан, стајао је следећи коментар: „Кад видимо колико велики нагласак Господ ставља на понизност, то треба да охрабри све праве ученике да свакодневно развијају ту особину.“ Затим је уследило следеће искрено признање: „И поред свих ових савета које налазимо у Писму, изгледа да је људска природа толико несавршена да они који су одлучили да постану Господове слуге, и који су решили да следе његове стопе, најтежу борбу воде баш на овом пољу.“ Ове речи наглашавају један разлог због којег прави хришћани морају да се боре да би били понизни — наша грешна људска природа жуди за славом која нам не припада. То се дешава јер смо потомци грешног пара, Адама и Еве, који је постао жртва себичних тежњи (Римљанима 5:12).
12, 13. (а) На који начин свет отежава хришћанима да буду понизни? (б) Шта нам још више отежава нашу борбу да развијамо понизност?
12 Још један разлог због којег нам је тешко да будемо понизни јесте тај што смо окружени светом који подстиче људе да буду изнад других. Међу уобичајене циљеве овог света спада и жудња за задовољавањем ’жеља [грешног] тела и жеља очију‘, као и жеље за ’упадљивим разметањем животним средствима‘ (1. Јованова 2:16). Уместо да њиховим животом доминирају те светске жеље, Исусови ученици треба да сачувају једноставно око и да буду усредсређени на вршење Божје воље (Матеј 6:22-24, 31-33; 1. Јованова 2:17).
13 Трећи разлог због којег је тешко стећи и испољавати понизност јесте тај што овим светом влада зачетник охолости, Сатана Ђаво (2. Коринћанима 4:4; 1. Тимотеју 3:6). Он унапређује своје зле особине. На пример, он је тражио да га Исус обожава у замену за „сва краљевства света и њихову славу“. Исус је увек био понизан и без двоумљења је одбио ту Ђаволову понуду (Матеј 4:8, 10). Исто тако, Сатана искушава хришћане тако што их наводи да теже за славом. Понизни хришћани настоје да следе Исусов пример тако што славу и част дају Богу (Марко 10:17, 18).
Развијати и испољавати истинску понизност
14. Шта је ’привидна понизност‘?
14 У посланици Колошанима, апостол Павле је упозорио на то да не покушавамо да глумимо понизност с намером да задивимо људе. Павле је то назвао ’привидном понизношћу‘. Они који се само праве да су понизни нису духовне особе. Они у ствари несвесно показују да су у суштини ’надувени‘ од поноса (Колошанима 2:18, 23). Исус је скренуо пажњу на неке примере такве лажне понизности. Осудио је фарисеје због њихових разметљивих молитви и због тога што су за време поста били тужних и изобличених лица како би скренули пажњу на себе. Ако желимо да наше молитве имају неку вредност у Божјим очима, морамо се потпуно разликовати од фарисеја и упућивати их с понизношћу (Матеј 6:5, 6, 16).
15. (а) Шта можемо радити како бисмо остали понизни? (б) Који су неки добри примери понизности?
15 Хришћанима ће бити лакше да остану истински понизни ако своју пажњу усредсреде на најбоље примере понизности, Јехову Бога и Исуса Христа. То подразумева да редовно проучавају Библију и помоћна средства која пружа „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45). Такво проучавање је веома важно за хришћанске надгледнике ’да се њихово срце не би подигло изнад њихове браће‘ (Поновљени закони 17:19, 20; 1. Петрова 5:1-3). Размишљај о бројним примерима особа које су биле благословљене због своје понизности, као што су Рута, Ана, Јелисавета и многи други (Рута 1:16, 17; 1. Самуилова 1:11, 20; Лука 1:41-43). Мисли и на многе изврсне примере истакнутих људи који су остали понизни док су служили Јехови, као што су Давид, Јосија, Јован Крститељ и апостол Павле (2. Летописа 34:1, 2, 19, 26-28; Псалам 131:1; Јован 1:26, 27; 3:26-30; Дела апостолска 21:20-26; 1. Коринћанима 15:9). Шта можемо рећи за многе данашње примере понизних особа које налазимо у хришћанској скупштини? Ако дубоко размишљају о тим примерима, правим хришћанима ће бити лакше да буду ’понизни једни према другима‘ (1. Петрова 5:5).
16. Како нам хришћанска служба помаже да будемо понизни?
16 Још нешто што нам може помоћи да будемо понизни јесте редовно учешће у хришћанској служби. Понизност нам може помоћи да будемо делотворни када проповедамо од куће до куће или када у неким другим приликама сведочимо непознатим особама. То посебно важи када људи у почетку на поруку о Краљевству реагују равнодушно или неуљудно. Често се дешава да неко оспорава наша веровања и тада нам понизност може помоћи да у разговору задржимо ’благу нарав и дубоко поштовање‘ (1. Петрова 3:15). Понизне Божје слуге одлазе на нова подручја и помажу људима који потичу из другачије културе и имају другачији животни стандард. Те слуге се с понизношћу суочавају с тешкоћама које доноси учење новог језика и то раде да би на што бољи начин могли да помогну људима којима желе да пренесу добру вест. То је заиста за сваку похвалу! (Матеј 28:19, 20).
17. За које нам је хришћанске одговорности потребна понизност?
17 Захваљујући понизности многи испуњавају своје хришћанске одговорности, стављајући интересе других испред сопствених. На пример, једном хришћанском оцу потребна је понизност да би одвојио време од неких личних интересовања како би се припремио и водио делотворан библијски студиј с децом. Надаље, понизност помаже деци да поштују своје несавршене родитеље и да им буду послушна (Ефешанима 6:1-4). Жене чији мужеви не деле њихова уверења често се суочавају са ситуацијама у којима треба да остану понизне, док својим ’честитим понашањем с дубоким поштовањем‘ настоје да придобију свог брачног друга (1. Петрова 3:1, 2). Понизност и самопожртвована љубав јесу вредне особине које нам помажу да бринемо о болесним и остарелим родитељима (1. Тимотеју 5:4).
Понизност решава проблеме
18. Како нам понизност може помоћи да решимо проблеме?
18 Сви људи који служе Богу су несавршени (Јаков 3:2). Понекад између два хришћанина може доћи до неслагања и неспоразума. Један може имати оправдан разлог да буде љут на другог. Такве ситуације обично се могу решити применом следећег савета: „Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:13). Истина, није лако применити овај савет, али понизност ће нам помоћи да то урадимо.
19. Шта треба да имамо на уму када желимо да разговарамо с неким ко нас је увредио?
19 Понекад хришћанин сматра да је оправдани разлог за љутњу који има и сувише озбиљан да би једноставно прешао преко њега. Тада ће га понизност подстаћи да приђе особи која га је, по његовом мишљењу, увредила и настојаће да поново успостави мирољубиве односе (Матеј 18:15). Један разлог због којег понекад постоје проблеми међу хришћанима јесте тај што је једна страна, или су чак обе стране сувише поносне да би признале грешку. Сем тога, можда онај ко преузме иницијативу да приђе другоме то учини на самоправичан и критичан начин. За разлику од тога, истинска понизност ће допринети решењу многих проблема.
20, 21. Шта ће нам највише помоћи да будемо понизни?
20 Кључни корак у развијању понизности јесте молитва за Божју помоћ и његов дух. Међутим, упамти да „Бог... незаслужену доброту [укључујући и свој свети дух] даје понизнима“ (Јаков 4:6). Зато, ако имаш неки неспоразум с неким суверником, моли се Јехови да ти помогне да понизно признаш своју грешку, без обзира на то да ли је мала или велика. Ако си повређен и ако ти особа која те је повредила искрено каже „извини“, понизно јој опрости. Ако ти је тешко да то урадиш, моли Јехову да ти помогне да из срца одстраниш сваки траг охолости.
21 Кад схватимо колико добра доноси понизност, то треба да нас подстакне да развијамо и да задржимо ту драгоцену особину. У том погледу нам Јехова Бог и Исус Христ пружају заиста изванредне примере! Никада немој заборавити следеће засигурање: „Плод скромности [’понизности‘, NW] и страха од Јехове, богатство су, слава су и живот“ (Пословице 22:4).
Тачке за размишљање
• Ко су најбољи примери понизности?
• Зашто је тешко развијати понизност?
• Шта нам може помоћи да будемо понизни?
• Зашто је тако важно да останемо понизни?
[Питања за разматрање]
[Слика на 26. страни]
Исус је био истински понизан
[Слика на 28. страни]
Свет подстиче људе да буду бољи од других
[Извор]
WHO photo by L. Almasi/K. Hemzǒ
[Слика на 29. страни]
Понизност нам помаже да прилазимо непознатим особама у служби
[Слике на 30. страни]
Неспоразуми се често могу решити кад понизно и с љубављу прелазимо преко њих
[Слике на 31. страни]
Хришћани показују своју понизност на много начина