Пређи на садржај

Пређи на садржај

Уметност саосећајног слушања

Уметност саосећајног слушања

Уметност саосећајног слушања

„ХВАЛА ТИ што си ме саслушао.“ Да ли ти је недавно неко то рекао? Какав комплимент! Готово да нема онога ко не цени особу која уме да слуша. Својим пажљивим слушањем можемо донети олакшање људима који су забринути или притиснути проблемима. И зар нам људи не постају још дражи захваљујући томе што их пажљиво слушамо? У хришћанској скупштини, саосећајно слушање јесте важан начин на који „пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела“ (Јеврејима 10:24).

Међутим, многе особе нису спремне да слушају друге. Оне воле да деле савете, да причају своја искуства или да објашњавају своје гледиште уместо да поклоне пажњу томе шта други имају да кажу. Слушање је права уметност. Како можемо научити да саосећајно слушамо друге?

Кључ за успех

Јехова је наш „Величанствени Учитељ“ (Исаија 30:20NW). Од њега можемо много тога научити што се тиче слушања. Размотри како је Јехова помогао пророку Илији. Застрашен Језавељиним претњама, Илија је побегао у пустињу и изразио жељу да умре. Тада му се обратио Божји анђео. Док је пророк објашњавао своје страхове, Јехова је слушао, а затим је показао своју огромну моћ. Какав је био резултат? Илијин страх је нестао и он се вратио свом задатку (1. Краљевима 19:2-15). Зашто Јехова одваја време да саслуша шта тишти његове слуге? Зато што брине за њих (1. Петрова 5:7). Дакле, да бисмо заиста умели да слушамо друге, кључ је у следећем: Покажи бригу и искрено занимање за њих.

Када је један човек из Боливије починио озбиљан грех, много му је значило што је један суверник према њему показао такву бригу. Он објашњава: „То је био један од највећих падова у мом животу. Можда бих се лако предао и престао да служим Јехови да није било брата који је издвојио време да ме саслуша. Није много тога рекао, али заиста ме је ојачало то што је био спреман да ме саслуша и тако показао да му је стало до мене. Није ми било потребно решење; знао сам шта треба да радим. Само ми је требало да знам да је некоме стало до тога како се осећам. То што ме је саслушао помогло ми је да не паднем у очај.“

Исус Христ нам је велики узор када се ради о уметности саосећајног слушања. Кратко након његове смрти, двојица његових ученика су путовали из Јерусалима у село удаљено десетак километара. Нема сумње да су били обесхрабрени. Ускрснули Исус Христ им се придружио на путу. Поставио им је пажљиво формулисана питања како би им помогао да се отворе, и успео је у томе. Изразили су наде које су раније гајили, као и разочарање и збуњеност коју су сада осећали. Исус је показао да му је стало до њих, и због тога што их је он саосећајно слушао, и они су били спремни да саслушају њега. Тада им је Исус ’протумачио оно што се односило на њега у целом Писму‘ (Лука 24:13-27).

Када их најпре саслушамо и тиме покажемо да нам је стало до њих, други ће такође слушати нас. „Моји родитељи, као и свекар и свекрва, приговарали су ми у вези с тим како васпитавам децу“, каже једна жена из Боливије. „Била сам увређена због тога, али сам истовремено осећала несигурност као родитељ. У то време ме је посетила једна жена која је Јеховин сведок. Говорила ми је о Божјим обећањима. Из начина на који ме је питала за мишљење видела сам да је то особа која стварно жели да ме саслуша. Позвала сам је унутра и убрзо сам почела да јој причам о свом проблему. Стрпљиво ме је слушала. Питала ме је шта ја желим за своју децу и шта мој муж мисли о свему томе. За мене је било право олакшање бити у друштву особе која настоји да ме разуме. Када ми је показивала шта Библија говори о породичном животу, знала сам да разговарам са особом која је заинтересована за моју ситуацију.“

„Љубав... не тражи сопствене користи“, каже Библија (1. Коринћанима 13:4, 5). Дакле, љубав показујемо тако што, док слушамо другу особу, своје жеље стављамо у други план. То можда значи да када нам други говоре о некој озбиљној ствари, треба да искључимо телевизор, мобилни телефон или да одложимо новине. Саосећајно слушање подразумева да треба да будемо дубоко заинтересовани за то шта та особа мисли. То значи да се уздржавамо од тога да почнемо да причамо о себи тако што бисмо рекли нешто попут: „То ме подсећа на оно што се мени десило пре неког времена.“ Такав коментар је сасвим на месту у једном пријатељском разговору, али када с неким разговарамо о неком озбиљном проблему, треба себе да ставимо у други план. Искрена заинтересованост за друге може се показати на још један начин.

Слушај и запажај осећања

Јовови пријатељи су бар десет пута слушали док је Јов говорио. Па ипак, Јов је повикао: „Ох, ко ће ми дати некога који би ме саслушао?“ (Јов 31:35). Зашто је то рекао? Јер му начин на који су га они слушали није пружио утеху. Њима није било стало до Јова нити су желели да разумеју његова осећања. Они сигурно нису имали саосећање које се показује слушањем с пуно разумевања. Апостол Петар саветује: „Будите сви сложних мисли, показујте саосећање, имајте братску наклоност, будите нежно самилосни, понизни у мислима“ (1. Петрова 3:8). Како можемо показати саосећање? Један начин је да покажемо да смо заинтересовани за то како се особа осећа и да покушамо да је разумемо. Своју заинтересованост можемо показати саосећајним коментарима као што су: „То мора да те је узнемирило!“ или „Мора да си мислио да су те погрешно разумели!“. Други начин јесте да својим речима поновимо оно што је особа рекла и да тако покажемо да је разумемо. Када саосећајно слушамо, ми не обраћамо пажњу само на речи већ и на емоције које стоје иза тога.

Роберт a је један искусни пуновремени слуга Јеховиних сведока. Он прича: „У једном тренутку сам постао незадовољан својом службом. Зато сам замолио путујућег надгледника да разговарам с њим. Он ме је заиста слушао и покушао да разуме како се осећам. Изгледа да је разумео и то да сам се плашио да ће ме критиковати због мог става. Брат ме је уверио да разуме моја осећања, јер се и он сам раније тако осећао. То ми је заиста помогло да идем даље.“

Можемо ли слушати чак и кад се не слажемо са оним што особа каже? Можемо ли рећи особи да ценимо што нам је рекла како се осећа? Наравно. Шта радити ако млади син упадне у неку тучу у школи или ако ћерка тинејџерка дође кући и каже да се заљубила? Зар није боље да родитељ саслуша и покуша да разуме шта се дешава у глави те младе особе пре него што почне да објашњава шта је исправно а шта неисправно?

„Дубоке су воде намере срца човечјег“, стоји у Пословицама 20:5, „ал’ разуман човек уме да их црпи.“ Ако мудра и искусна особа оклева да да̂ савет уколико га неко не затражи, можда морамо да је на то наведемо. Ситуација је слична када желимо да покажемо љубав према некоме тако што ћемо га саслушати. Треба нам разборитост како бисмо помогли особи да се отвори. Постављање питања може бити корисно, али при том треба да будемо пажљиви како не бисмо задирали у њену приватност. Можемо јој предложити да најпре прича о нечему о чему се не устручава да разговара. На пример, жени која жели да разговара о проблемима у свом браку можда је лакше да почне тако што ће испричати како су се она и њен муж упознали и венчали. Особи која је постала неактивна у хришћанској служби можда је лакше да почне разговор тако што ће испричати како је упознала истину.

Саосећајно слушање — изазов

Може бити изазов слушати особу која се због нечега љути на нас, јер је наша природна реакција да покушавамо да се бранимо. Како можемо савладати тај изазов? „Благ одговор утишава јарост“, стоји у Пословицама 15:1. Један начин да реагујемо с благошћу јесте да љубазно замолимо особу да прича и затим је стрпљиво слушамо док изражава своје негодовање.

Жучна расправа обично настаје када две особе једноставно понављају оно што су већ рекле. Свака од њих сматра да је она друга особа не слуша. Како би добро било кад би неко од њих застао и стварно саслушао! Наравно, важно је и испољавати самоконтролу и показивати разборитост и љубав док изражавамо своје гледиште. Библија нам каже: „Опрезан је [„разуман је“, ДК] ко усне своје задржава“ (Пословице 10:19).

Способност да саосећајно слушамо не долази сама од себе. То је уметност која се уз труд и дисциплину може развити. То је вештина коју и те како вреди стећи. Када стварно слушамо док други говоре, то је израз наше љубави према њима. Осим тога, то доприноси нашој срећи. Стога, како је само мудро развијати уметност саосећајног слушања!

[Фуснота]

a Име је промењено.

[Слика на 11. страни]

Када слушамо, своје жеље морамо ставити у други план

[Слика на 12. страни]

Изазов је слушати особу која је љута