Чудесна дела стварања величају Јехову

ЈЕХОВА БОГ је узвишенији него што несавршени људи могу да замисле. Његова дела стварања на земљи и на небу доносе му хвалу и испуњавају нас страхопоштовањем (Псалам 19:2-5).

Као Створитељ и Суверен читавог свемира, Јехова сигурно заслужује пажњу када говори. Како бисмо били изненађени када би се обратио нама, обичним људима на земљи! Замисли да се обраћа теби, рецимо преко анђела. Сигурно би пажљиво слушао. Праведни човек Јов је сигурно веома пажљиво слушао када му се Бог пре 3 500 година обратио. Шта можемо научити из речи које је Бог упутио Јову када је у питању Земља и материјални свемир?

Ко је поставио темељ Земљи и ко управља морем?

Бог је из вихора поставио Јову питања о земљи и мору (Јов 38:1-11). Ниједан људски архитекта није одлучивао о томе колико велика треба да буде Земља нити је помагао у њеном стварању. Упоређујући Земљу са грађевином, Бог пита Јова: „Ко јој је камен угаони метнуо“? То није учинио ниједан човек! Божји анђеоски синови су посматрали док је Јехова стварао нашу планету и радовали су се томе.

У поређењу с вечним Богом, море је попут детета. Он га фигуративно облачи. Оно је „из крила материна изјурило“. Бог поставља границу мору попут врата и преворница, а привлачна снага Сунца и Месеца одређује плиму и осеку.

У делу The World Book Encyclopedia стоји: „Ветар ствара већину таласа на океану, од мрешкања воде до огромних таласа који настају услед урагана и који су високи преко 30 метара... Када се ветар заустави, таласи настављају да се крећу по површини океана и могу да пређу огромну раздаљину од места где су настали. Полако постају све мирнији и дужи. На крају стижу до обале и запљускују је.“ Море слуша Божју заповест: „Довде ћеш допрети, нећеш даље ићи, овде ће да стане бес валова твојих.“

Ко чини да сване зора?

Бог затим пита Јова о дејству светла и других дела стварања (Јов 38:12-18). Ниједан човек не може да управља сменом дана и ноћи. Јутарње светло, фигуративно говорећи, захвата крајеве земље и стреса бездушнике с ње. Грешници можда своја неправедна дела врше ’у сумрак‘ (Јов 24:15, 16). Али зора растерује многе злочинце.

 У Божјим рукама, јутарње светло је попут печата који на земљи оставља прелеп отисак. На сунчевој светлости откривају се многе боје, тако да изгледа као да се земља одева предивном одећом. Јов није имао никакав утицај на то и није ходио морским дубинама како би направио попис морског богатства. Све до данас истраживачи имају само ограничено знање о живом свету у океану!

Чије су ризнице снега и града?

Ниједан човек није пратио ни светлост ни таму до њиховог стана нити је допро до ризница снега и града које Бог чува „за дане рата и боја“ (Јов 38:19-23). Када је Јехова користио град против својих непријатеља у Гаваону, „више их изгибе од камења граднога, него што их побише синови Израелови мачем“ (Исус Навин 10:11). Он може користити град невиђене величине како би уништио зле људе које ће предводити Гог, то јест Сатана (Језекиљ 38:18, 22).

Град величине јајета убио је 25 и повредио 200 људи у централном делу провинције Хунан, у Кини, у јулу 2002. Што се тиче града који је падао 1545, италијански скулптор Бенвенуто Челини написао је: „Били смо један дан хода удаљени од Лиона... када се зачуо продоран, снажан звук грмљавине... Након грмљавине, на небу се зачула бука која је била тако велика и страшна да сам помислио да је стигао судњи дан; зато сам на тренутак зауставио коње, и тада је почео да пада град без иједне капи кише... Град је био величине већег лимуна... Олуја је неко време беснела и на крају је престала... Једно другом смо показивали своје огреботине и модрице. Међутим, кад смо отишли километар и по даље, наишли смо на призор пустоши, која је била много страшнија од онога што смо ми доживели, и која се не може речима описати. Све дрвеће је остало без лишћа и сломило се; животиње су лежале мртве на пољима; многи пастири су такође изгинули; видели смо много градног камења које је било толико велико да се није могло обухватити ни обема рукама“ (Autobiography /Book II, 50/, Harvard Classics, том 31, стране 352-3).

Шта ће се десити када Јехова отвори своје ризнице снега и града и употреби их да би извршио своју вољу против својих непријатеља? Они никако неће моћи преживети.

Киша, роса, лед и слана — чијих су руку дело?

Јехова затим поставља Јову питања о киши, роси, слани и леду (Јов 38:24-30). Бог је велики Творац кише, и чак и ’пустиња у којој човека нема‘ ужива његов благослов. Киша, лед и слана немају људског оца нити ствараоца.

У часопису Nature Bulletin стоји: „Најнеобичније, а можда и најважније својство [леда] јесте то што се вода приликом смрзавања шири... Ледени покривач који се зими формира на језеру и који плута по  површини омогућава воденим биљкама и животињама (рибама и другим) да у води испод леда остану у животу. Када би се... вода приликом преласка у чврсто агрегатно стање скупљала и постајала гушћа, лед би постао тежи од ње и потонуо би на дно. Стварало би се све више и више леда на површини све док се језеро не би сасвим смрзло... У хладнијим деловима света, реке, језера, па чак и океани, трајно би се заледили“.

Како само треба да смо захвални што се водене површине не смрзавају! И сигурно смо захвални што киша и роса, дело Јеховиних руку, освежавају Земљину вегетацију.

Ко је поставио законе небеске?

Бог затим поставља Јову питања о небесима (Јов 38:31-33). Сазвежђе које се назива Плејаде сачињено је од седам великих и више мањих звезда које су 380 светлосних година удаљене од Сунца. Човек не може ’завезати везе Плејадама‘, то јест учинити да та група звезда остане у звезданом јату. Ниједан човек не може ’одрешити Ориону ужа‘. Шта год да данас представљају сазвежђа о којима се овде говори као о ’Зодиаку и Колима Великим‘, човек не може њима да управља нити да их води. Људи не могу мењати „законе небеске“, то јест законе који владају у свемиру.

Бог је успоставио законе који управљају небеским телима, који утичу на временске прилике на Земљи, на плиму и осеку, атмосферу и на само постојање живота. Узми за пример Сунце. У делу The Encyclopedia Americana (издање из 1996) стоји: „Сунчеви зраци снабдевају Земљу топлотом и светлошћу, потпомажу раст биљака, утичу на испаравање воде из океана и других водених површина, играју важну улогу у стварању ветрова и имају многе друге функције које су виталне за постојање живота на нашој планети.“ У истом делу се наводи: „Да бисмо разумели колико огромна енергија се крије у сунчевим зрацима, треба само  размишљати о томе да сва снага која се огледа у ветровима, насипима и рекама, као и сва енергија у природним горивима као што су дрво, угаљ и нафта, није ништа друго него сунчева светлост ускладиштена на једној мајушној планети [Земљи] која је око 150 милиона километара удаљена од Сунца“.

Ко је ставио мудрост у облаке?

Јехова каже Јову да размисли о облацима (Јов 38:34-38). Човек не може ни једном једином облаку заповедити да се појави и пусти кишу. А ипак, људи толико зависе од кружног тока воде који је Створитељ успоставио!

Шта је кружни ток воде? У једном делу стоји: „Кружни ток воде састоји се од четири етапе: кондензације, испаравања, падавина и стварања потока. Вода се привремено задржава у земљишту, у океанима, језерима, рекама, у леденом покривачу и глечерима. Она испарава са земљине површине, кондензује се у облацима, затим поново пада на земљу у виду падавина (кише или снега) и на крају или отиче у море или поново испарава у атмосферу. Готово сва вода на земљи пролази кроз кружни ток небројено много пута“ (Microsoft Encarta Reference Library 2005).

Кишни облаци су попут небеских ћупова. Када их Јехова нагне, из њих се излије толико много кише да од праха настаје блато и груде земље се слепе. Бог може пустити кишу или учинити да она не пада (Јаков 5:17, 18).

Уз кишу често иду и муње, које човек не може да проузрокује по својој жељи. Муње су приказане како говоре Богу: „Ево нас“! Compton’s Encyclopedia наводи: „Муње проузрокују значајне хемијске промене у атмосфери. Док се креће кроз атмосферу, гром ствара огромну топлоту која спаја азот и кисеоник и формира нитрате и друга једињења. Та једињења падају на земљу заједно с кишом. На тај начин, атмосфера непрестано потпомаже обнављање залиха хранљивих материја у земљишту које су потребне за раст биљака.“ Целокупно знање о муњама и даље је мистерија за човека, али не и за Бога.

Чуда стварања доносе хвалу Богу

Чуда стварања заиста узвисују Створитеља свега (Откривење 4:11). Оно што је Јехова рекао о Земљи и небеским телима у свемиру сигурно је оставило веома дубок утисак на Јова!

Чуда стварања која смо управо размотрили нису једина о којима су Јову постављена питања и дати описи. Па ипак, и она су довољна да нас покрену да узвикнемо: „Гле, Бог је узвишенији него што схватити можемо“ (Јов 36:26, NW).

[Извор слике на 14. страни]

Пахуља: snowcrystals.net

[Извори слика на 15. страни]

Плејаде: NASA, ESA and AURA/Caltech; риба: U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./William W. Hartley