Људи „од свих језика“ чују добру вест

’Десет људи од свих језика народа рећи ће: Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог‘ (ЗАХАРИЈА 8:23).

1. Како се Јехова постарао за најбоље време и место за настанак хришћанства, ком су пришли људи из многих нација и језика?

 ВРЕМЕ и место нису могли бити бољи. Био је Пентекост 33. н. е. Недељама раније, мноштва Јевреја и прозелита из барем 15 области огромног Римског царства слила су се у Јерусалим да би прославили Пасху. За разлику од конфузије која је настала у древном Вавилону након појаве многих језика, овде је на хиљаде њих чуло и јасно разумело како обични људи, испуњени светим духом, објављују добру вест на многим језицима који су се говорили у том царству (Дела апостолска 2:1-12). Тада је настала хришћанска скупштина и започето је с једним међународним, многојезичним образовним делом које постоји и дан-данас.

2. Како су Исусови ученици на Пентекост 33. н. е ’задивили‘ своју шаролику публику?

² Исусови ученици су вероватно говорили грчки, који је био уобичајен језик тог доба. Знали су и хебрејски, језик којим се говорило у храму. Међутим, тог Пентекоста су ’задивили‘ своју шаролику публику јер су говорили на матерњим језицима тих људи. Какав је био исход тога? Важне истине које су ти људи слушали на свом матерњем језику допрле су до њиховог срца. До краја дана, та мала група ученика увећала се и постала велико мноштво од преко 3 000 људи! (Дела апостолска 2:37-42).

3, 4. Како се дело проповедања проширило након што су ученици отишли из Јерусалима, Јудеје и Галилеје?

³ Недуго након тог историјског догађаја, у Јерусалиму је дошло до прогонства и ’сви су се расули по јудејским и самаријским крајевима и објављивали реч добре вести‘ (Дела апостолска 8:1-4). На пример, у 8. поглављу Дела апостолских читамо о Филипу, објавитељу који је по свему судећи говорио грчки. Он је проповедао Самарићанима. Проповедао је и етиопском званичнику који се повољно одазвао на поруку о Христу (Дела апостолска 6:1-5; 8:5-13, 26-40; 21:8, 9).

⁴ Како су се хришћани селили у потрази за местом где ће ван граница Јерусалима, Јудеје и Галилеје изнова започети свој живот, наилазили су на нове етничке и језичке баријере. Неки од њих су могли проповедати само Јеврејима. Међутим, ученик Лука каже: „Неки од њих су били с Кипра и из Кирене и они дођоше у Антиохију и почеше да разговарају с људима који су говорили грчки, објављујући добру вест о Господу Исусу“ (Дела апостолска 11:19-21).

Непристран Бог — порука за све

5. Како се на основу добре вести види да је Јехова непристран?

⁵ Такав развој догађаја био је у складу с Јеховином личношћу, јер он није пристран Бог. Након што је Јехова помогао Петру да исправи своје гледиште о људима из нација, он је с цењењем рекао: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35; Псалам 145:9). Апостол Павле, некадашњи прогонилац хришћана, рекао је да је Божја „воља да се све врсте људи спасу“, чиме је потврдио да  Бог није пристран (1. Тимотеју 2:4). Створитељева непристраност се огледа у томе што је нада у Краљевство доступна свим људима, без обзира на пол, расу, националност или језик.

6, 7. Која су библијска пророчанства говорила о томе да ће се добра вест проповедати људима из многих народа и језика?

⁶ Вековима раније било је проречено да ће се добра вест проповедати широм света. Према Даниловом пророчанству, „[Исусу] се даде власт, слава и краљевство, и њему служаху сви народи и сва племена, и људи свих језика“ (Данило 7:14). Чињеница да се овај часопис објављује на 151 језику и да се дистрибуише широм света, захваљујући чему можеш читати о Јеховином Краљевству, представља испуњење тог библијског пророчанства.

⁷ Библија је прорекла да ће доћи време када ће људи који говоре разне језике имати прилику да чују њену животоспасавајућу поруку. Говорећи о томе да ће право обожавање привући многе, Захарија је прорекао: „У то ће време десет људи од свих језика народа ухватити једног Јудејина [духом помазаног хришћанина који припада „Израелу Божјем“] за скут говорећи: Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог“ (Захарија 8:23; Галатима 6:16). Описујући оно што је видео у једној визији, апостол Јован је рекао: „Гле! велико мноштво, које нико није могао да изброји, из свих нација и племена и народа и језика, како стоји пред престолом и пред Јагњетом“ (Откривење 7:9). Ми својим очима видимо како се испуњавају ова пророчанства!

Доћи до људи свих врста

8. Због којих се околности данас морамо прилагођавати док вршимо дело проповедања?

⁸ Данас се све више људи сели у друге земље. Глобализација је  створила нову еру миграција. Велики број људи из ратом погођених и економски сиромашних подручја сели се у стабилније земље, тражећи сигуран живот. У многим земљама, прилив имиграната и избеглица довео је до формирања етничких група које говоре неки други језик. На пример, у Финској се говори више од 120 језика, док у Аустралији тај број износи више од 200. У само једном граду у Сједињеним Државама — у Сан Дијегу — може се чути више од 100 језика!

9. Како треба да гледамо на то што на нашем подручју има људи који говоре неки други језик?

⁹ Да ли ми хришћани на присуство тих људи који говоре друге језике гледамо као на неку сметњу нашој служби? Наравно да не! Уместо тога, на то гледамо као на одличну прилику да проширимо подручје на ком сведочимо — гледамо као на ’поља која се беле за жетву‘ (Јован 4:35). Нама је стало до тога да помогнемо људима који су свесни својих духовних потреба, без обзира на то којој нацији припадају или који језик говоре (Матеј 5:3). Захваљујући томе, сваке године све више људи од ’сваког језика‘ постају Христови ученици (Откривење 14:6). На пример, до августа 2004. године, у Немачкој се дело проповедања обављало на око 40 језика. У исто време, добра вест се у Аустралији проповедала на скоро 30 језика, док се пре само десет година проповедала на 18. Јеховини сведоци у Грчкој проповедају на скоро 20 језика. Широм света, око 80 посто Јеховиних сведока не говори енглески, који је главни међународни језик данашњице.

10. Која је улога сваког објавитеља у стварању ученика од људи из „свих нација“?

¹⁰ Заиста се испуњава Исусова заповест да се ’стварају ученици од људи из свих нација‘! (Матеј 28:19). Јеховини сведоци су свесрдно прихватили тај задатак и зато проповедају у 235 земаља и издају литературу на више од 400 језика. Премда Јеховина организација обезбеђује материјал који је потребан да би се дошло до људи, сваки објавитељ Краљевства мора преузети  иницијативу да би библијску поруку пренео ’људима свих врста‘ на језику који они најбоље разумеју (Јован 1:7). Захваљујући тим уједињеним напорима, милиони људи разних језичких група извлаче корист из добре вести (Римљанима 10:14, 15). Заиста, свако од нас игра веома важну улогу!

Како се ухватити у коштац са изазовом

11, 12. (а) Који се изазови морају савладати, и како свети дух помаже у томе? (б) Зашто је углавном боље проповедати људима на њиховом матерњем језику?

¹¹ Данас би многи објавитељи Краљевства волели да науче неки језик, али не могу очекивати неке чудесне дарове Божјег духа (1. Коринћанима 13:8). Учење новог језика представља велики подухват. Чак и они који већ знају неки други језик морају да прилагоде свој начин размишљања и приступ како би библијска порука звучала привлачно људима који говоре тај језик, пошто су им порекло и култура такође другачији. Осим тога, нови имигранти често су стидљиви и повучени, и потребно је уложити доста труда да би се разумело како размишљају.

¹² Међутим, свети дух још увек помаже Јеховиним слугама у њиховом настојању да помогну људима који говоре друге језике (Лука 11:13). Уместо да нам неким чудом подари способност да говоримо други језик, тај дух у нама може појачати жељу да комуницирамо с људима који не говоре наш језик (Псалам 143:10). Тачно је да када људима проповедамо библијску поруку или их поучавамо библијској истини на неком језику који није њихов матерњи можемо допрети до њиховог ума. Међутим, да бисмо допрли до срца својих слушалаца, углавном је боље да говоримо на њиховом матерњем језику — језику помоћу којег можемо допрети до њихових најдубљих тежњи, мотива и нада (Лука 24:32).

13, 14. (а) Шта мотивише неке да започну с проповедањем на неком другом језику? (б) Како се види дух самопожртвованости?

¹³ Многи објавитељи Краљевства су одлучили да проповедају људима који говоре неки други језик кад су запазили добар одазив на библијску истину. Други осећају неку врсту окрепљења кад им служба постане изазовнија и занимљивија. У извештају једне подружнице Јеховиних сведока из јужне Европе стоји да „многи људи који су дошли из Источне Европе жуде за истином“. Какво је само задовољство помагати тим пријемљивим особама! (Исаија 55:1, 2).

¹⁴ Међутим, ако желимо да будемо успешни у овом делу потребно је да будемо одлучни и самопожртвовани (Псалам 110:3). На пример, доста породица Сведока из Јапана преселило се из својих удобних домова у великим градовима у удаљена подручја да би помагали групама кинеских имиграната да разумеју Библију. На западној обали Сједињених Држава, објавитељи редовно проводе у путу сат до два да би проучавали с људима који су дошли с Филипина. Један брачни пар у Норвешкој проучава Библију с једном породицом из Авганистана. Сведоци користе енглеско и норвешко издање брошуре Шта Бог захтева од нас? a С друге стране, та породица чита одломке из исте те брошуре на персијском, који  је најсличнији њиховом матерњем језику дарију. Комуницирају на норвешком и енглеском. Такав дух самопожртвованости и прилагодљивости бива богато награђен кад се странци повољно одазову на добру вест. b

15. Како сви можемо учествовати у делу проповедања које се обавља на многим језицима?

¹⁵ Можеш ли и ти да учествујеш у овом многојезичном делу? Зашто не би започео тако што би размислио о томе који се страни језици говоре у месту у ком живиш? Затим би могао да са собом носиш неке трактате и брошуре на тим језицима. Брошурица Добра вест за људе из свих народа, која је издата 2004, већ помаже у преношењу наде у Краљевство захваљујући својој једноставној, позитивној поруци на бројним језицима. (Види чланак „Добра вест за људе из свих народа“, на 32. страни.)

„Љубите странца“

16. Како одговорна браћа могу показати да заиста желе да помогну људима који говоре неки други језик?

¹⁶ Без обзира на то да ли учимо неки страни језик или не, сви можемо дати свој допринос духовном напретку странаца у својој средини. Јехова је упутио свој народ да ’љуби странца‘ (Поновљени закони 10:18, 19). На пример, у једном великом граду у Северној Америци, у једној Дворани Краљевства састаје се пет скупштина. Као и у већини дворана, сваке године се мења време одржавања састанака, због чега је требало да се састанак на кинеском одржава недељом увече. Међутим, то би значило да многи имигранти који раде у ресторанима не би могли да долазе на састанке. Старешине из других скупштина спремно су пристали да направе неке промене како би се састанци на кинеском одржавали недељом пре подне.

17. Какав став треба да имамо кад неко одлучи да се пресели како би помагао људима који говоре неки други језик?

¹⁷ Брижни надгледници похваљују браћу и сестре који имају одређене вештине и способности, и уз то још желе да се преселе на неко друго место како би помагали људима који говоре неки други језик. Одлазак таквих искусних учитеља Библије може представљати губитак за скупштину, али надгледници имају исти став какав су имале старешине из Листре и Иконије. Те старешине нису спречавале Тимотеја да оде с Павлом и поред тога што је Тимотеј био веома користан у тим скупштинама (Дела апостолска 16:1-4). Поред тога, они који предводе у делу проповедања нису уплашени због другачијег менталитета и обичаја странаца. Њима не сметају те разлике и они траже начине да развијају добре односе зарад добре вести (1. Коринћанима 9:22, 23).

18. Која су се велика врата која воде у активност отворила свима?

¹⁸ Као што је и проречено, добра вест се проповеда ’људима свих језика‘. Међу онима који говоре неке друге језике и даље постоји предиван потенцијал за пораст. На хиљаде способних објавитеља ушло је на ова „велика врата која воде у активност“ (1. Коринћанима 16:9). Па ипак, следећи чланак ће нам показати да је за рад на овим подручјима потребно још нешто.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Како можемо опонашати Јехову у показивању непристраности према свим људима?

• Какав став треба да имамо према људима на нашем подручју који не говоре наш језик?

• Зашто је добро проповедати људима на њиховом матерњем језику?

• Како можемо показати занимање за странце у нашој средини?

[Питања за разматрање]

[Мапа/Слика на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Рим

КРИТ

АЗИЈА

ФРИГИЈА

ПАМФИЛИЈА

ПОНТ

КАПАДОКИЈА

МЕСОПОТАМИЈА

МЕДИЈА

ПАРТИЈА

ЕЛАМ

АРАБИЈА

ЛИБИЈА

ЕГИПАТ

ЈУДЕЈА

Јерусалим

[водене површине]

Средоземно море

Црно море

Црвено море

Персијски залив

[Слика]

На Пентекост 33. н. е., људи из 15 области Римског царства чули су добру вест на свом матерњем језику

[Слике на 24. страни]

Многи странци се повољно одазивају на библијску истину

[Слика на 25. страни]

Натпис на Дворани Краљевства на пет језика