Будимо вешти и прилагодљиви проповедници

„Људима свих врста постао сам све, да на сваки могући начин неке спасем“ (1. КОРИНЋАНИМА 9:22).

1, 2. (а) Зашто се за апостола Павла може рећи да је био ефикасан проповедник? (б) Како је Павле објаснио свој став према задатку који је добио?

 БИО је опуштен и у друштву учених интелектуалаца и обичних занатлија који су израђивали шаторе. Био је убедљив и пред римским великодостојницима и пред фригијским сељацима. Његове посланице су мотивисале и либералне Грке и конзервативне Јевреје. Користио је необориву логику и снажно је апеловао на емоције. Са свима је покушавао да нађе заједнички темељ како би им помогао да стекну веру у Христа (Дела апостолска 20:21).

² Човек о коме говоримо је апостол Павле, ван сваке сумње веома ефикасан и вешт проповедник (1. Тимотеју 1:12). Исус га је опуномоћио да „носи [његово] име нацијама, а и краљевима и Израеловим синовима“ (Дела апостолска 9:15). Како је Павле гледао на тај задатак? Он је рекао: „Људима свих врста постао сам све, да на сваки могући начин неке спасем. Али све чиним због добре вести, да бих је делио с другима“ (1. Коринћанима 9:19-23). Шта можемо научити из Павловог примера што нам може помоћи да будемо ефикаснији док проповедамо и поучавамо?

Човек који се променио наилази на изазов

3. Какав је став према хришћанима имао Павле пре свог преобраћења?

³ Да ли је Павле одувек био дуготрпљив и увиђаван, што га је чинило правом особом за задатак који је добио? Далеко од тога! Религиозни фанатизам је од Савла (како је Павле раније био познат) направио насилног прогонитеља Христових следбеника. Као младић је са одобравањем гледао на убиство Стефана. Након тога је немилосрдно гонио хришћане (Дела апостолска 7:58; 8:1, 3; 1. Тимотеју 1:13). Он је ’дисао претњом и убиством против Господових ученика‘. Није се задовољио тиме да прогања вернике само у Јерусалиму, већ је гоњен мржњом отишао чак на север све до Дамаска (Дела апостолска 9:1, 2).

4. Које је промене Павле морао да направи да би испунио свој задатак?

⁴ Павлова снажна мржња према хришћанству можда је била укорењена у уверењу да ће та нова религија искварити јудаизам тако што ће унети стране, непожељне идеје. На крају крајева, Павле је био „фарисеј“, што у суштини значи „одвојен“ (Дела апостолска 23:6). Замисли само колико је Павле био изненађен када је схватио да га је Бог изабрао да од свих људи баш нејеврејима проповеда Христа! (Дела апостолска 22:14, 15; 26:16-18). Фарисеји су одбијали чак и да једу са онима које су сматрали грешницима! (Лука 7:36-39). Нема сумње да му је требало доста труда да преиспита своје ставове и доведе их у склад с Божјом вољом — да треба да буду спасене све врсте људи (Галатима 1:13-17).

5. Како можемо опонашати Павла док учествујемо у служби?

⁵ Можда и ми морамо да урадимо исто. Док наилазимо на све више људи који потичу из других нација и говоре други  језик, морамо се свесно напрезати да преиспитујемо своје ставове и да код себе искоренимо сваку врсту предрасуде (Ефешанима 4:22-24). Било да смо тога свесни или не, нас је обликовала средина у којој смо одрасли и образовање које смо имали. Због тога можемо нагињати ка томе да имамо предрасуде, да будемо пристрани и крути. Ако желимо да са успехом проналазимо кротке особе и помажемо им, морамо савладати такве ставове (Римљанима 15:7). Павле је управо то урадио. Он је прихватио изазов да прошири своју службу. Подстакнут љубављу, развио је вештине поучавања које су вредне опонашања. И заиста, проучавањем службе овог ’апостола нацијама‘ видећемо да је био веома увиђаван, прилагодљив и сналажљив док је проповедао и поучавао a (Римљанима 11:13).

Вешт проповедник на делу

6. У ком смислу је Павле био увиђаван када се радило о веровањима и пореклу његових слушалаца, и с којим резултатом?

⁶ Павле је био увиђаван када се радило о веровањима и пореклу његових слушалаца. Када се обратио краљу Агрипи II, признао је да је он „врстан познавалац свих обичаја и спорних питања међу Јеврејима“. Затим је вешто искористио то што је знао у шта Агрипа верује и разговарао је с њим о стварима које су том краљу биле добро познате. Павле је изнео тако јасне и уверљиве аргументе да је Агрипа рекао: „Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин“ (Дела апостолска 26:2, 3, 27, 28).

7. Како је Павле показао прилагодљивост када је проповедао мноштву људи у Листри?

⁷ Павле је био и прилагодљив. Запази да је он користио другачији приступ када је хтео да одврати мноштво људи у Листри од  тога да њега и Варнаву обожавају као богове. По неким наводима, ти људи који су говорили ликаонски језик, нису били много образовани и били су прилично сујеверни. Према Делима апостолским 14:14-18, Павле је скренуо пажњу на стварство и природна богатства као доказ надмоћности правог Бога. Тај аргумент је било лако разумети и ’народ није принео жртве‘ Павлу и Варнави.

8. Како је Павле показао да је био прилагодљив и поред тога што је понекад имао снажно лично уверење о неким стварима?

⁸ Наравно, Павле није био савршен и понекад је имао снажно лично уверење о неким стварима. На пример, када се једном приликом с њим поступало на понижавајућ и неправедан начин, веома оштро се обратио Јеврејину по имену Ананија. Међутим, одмах се извинио када му је било речено да је не знајући увредио првосвештеника (Дела апостолска 23:1-5). У Атини се испрва ’раздражио кад је видео да је град пун идола‘. Међутим, у говору који је одржао на Ареопагу та раздраженост се није могла осетити. Он се обратио Атињанима у њиховом форуму и поставио је заједнички темељ тако што је скренуо пажњу на њихов олтар посвећен „Непознатом Богу“ и цитирао једног од њихових песника (Дела апостолска 17:16-28).

9. Како је Павле показао сналажљивост у зависности од тога ко су били људи којима се обраћао?

⁹ У зависности од тога какви су били људи којима се обраћао, Павле је показао и изузетну сналажљивост. Узимао је у обзир културу и окружење које је обликовало размишљање оних којима се обраћао. Када је писао хришћанима у Риму, био је и те како свестан чињенице да су они живели у престоници светске силе тог доба. Кључна тачка његове посланице хришћанима у Риму била је чињеница да је Христова моћ откупнине победила моћ Адамовог греха који води до распадљивости. Када се обратио хришћанима у Риму и околним местима, користио је аргументе помоћу којих је могао допрети до њиховог срца (Римљанима 1:4; 5:14, 15).

10, 11. Како је Павле прилагођавао поређења својим слушаоцима? (Види и фусноту.)

¹⁰ Шта је Павле радио када је својим слушаоцима хтео да објасни дубоке библијске истине? Да би појаснио сложене библијске теме, вешто је користио уобичајена, лако разумљива поређења. На пример, знао је да су људи у Риму били добро упознати с робовласничким системом који је постојао широм Римског царства. Штавише, од оних којима је писао, многи су вероватно и били робови. Зато је искористио ропство као поређење којим је још више нагласио свој иначе снажан аргумент да особа сама може да изабере да ли ће бити подложна греху или праведности (Римљанима 6:16-20).

¹¹ У једном делу стоји да је „код Римљана власник могао да ослободи роба без икаквих условљавања или да је сам роб могао да откупи своју слободу. Слобода се могла добити и ако би роб прешао у власништво неког бога“. Ослобођени роб је и даље могао да остане да ради код свог господара, с тим што би га он плаћао. Павле је изгледа управо то имао на уму када је написао да особа сама бира ком ће господару служити — греху или праведности. Хришћани у Риму су били ослобођени од греха и припадали су Богу. Били су слободни да служе Богу, али и даље су могли, ако су то желели, да изаберу да служе греху — бившем господару. Ово једноставно, разумљиво поређење подстакло би те хришћане у Риму да се запитају ком господару служе. b

 Учимо из Павловог примера

12, 13. (а) Какав труд морамо уложити да бисмо допрли до срца разних људи којима проповедамо? (б) Шта си установио да је делотворно када проповедаш различитим људима?

¹² Да бисмо допрли до срца разних људи којима проповедамо, морамо, попут Павла, бити увиђавни, прилагодљиви и сналажљиви. Да бисмо помогли својим слушаоцима да разумеју суштину добре вести, морамо учинити више од само тога да успоставимо површан контакт, изнесемо унапред припремљену поруку и оставимо библијску литературу. Треба да се потрудимо да увидимо шта им је потребно и шта их занима, шта воле а шта не воле, чега се плаше и на шта гледају с предрасудама. Иако то од нас изискује доста труда и размишљања, објавитељи Краљевства из свих крајева света спремни су на то. На пример, у извештају подружнице Јеховиних сведока из Мађарске стоји: „Браћа поштују обичаје и начин живота људи из других нација и не очекују од њих да усвоје локалне обичаје.“ И Сведоци из других делова света труде се да раде исто то.

¹³ У једној земљи на Далеком истоку, већина људи на прво место ставља здравље, одгајање деце и образовање. Тамошњи објавитељи Краљевства настоје да у први план истакну те ствари, а не све горе услове у свету или неке сложене друштвене проблеме. Слично томе, објавитељи у једном великом граду у Сједињеним Државама запазили су да су људи који живе у једном делу тог града забринути због ствари као што су корупција, саобраћајне гужве и криминал. Сведоци успешно користе те теме да би започели разговоре о Библији. Делотворни учитељи Библије, без обзира на тему о којој разговарају, остају позитивни и изграђујући, наглашавајући практичну вредност примењивања библијских начела и величанствену наду коју нам Бог пружа за будућност (Исаија 48:17, 18; 52:7).

14. Објасни како се можемо прилагодити другачијим потребама и околностима људи.

¹⁴ Добро је и да мењамо свој наступ у служби јер међу људима постоје велике разлике у култури, образовању и религиозној припадности. Нећемо на исти начин приступити људима који верују у Створитеља али не верују у Библију, и онима који уопште не верују да Бог постоји. Користићемо другачији увод за особу која сматра да је сва религиозна литература средство пропаганде и за особу која верује у оно што Библија научава. Потребно је да будемо прилагодљиви и када наилазимо на људе различитог  нивоа образовања. Вешти учитељи ће користити аргументе и поређења која одговарају ситуацији (1. Јованова 5:20).

Помозимо новим проповедницима

15, 16. Зашто је потребно оспособљавати нове проповеднике?

¹⁵ Павлу није било стало само до тога да побољша своје учитељске способности. Увидео је да млађе генерације, којој су припадали Тимотеј и Тит, треба поучити и припремити да буду делотворни проповедници (2. Тимотеју 2:2; 3:10, 14; Титу 1:4). И данас постоји исто тако велика потреба и да се пружи и да се прими поука.

¹⁶ Године 1914, у свету је било око 5 000 објавитеља Краљевства. Данас се сваке седмице крсти око 5 000 нових! (Исаија 54:2, 3; Дела апостолска 11:21). Када нови почну да долазе у хришћанску скупштину и пожеле да учествују у служби, њима треба пружити поуку и вођство (Галатима 6:6). Веома је важно да у поучавању и оспособљавању ученика користимо методе нашег Господара, Исуса. c

17, 18. Како можемо помоћи новима да стекну самопоуздање у служби?

¹⁷ Исус није једноставно пронашао неко мноштво људи и онда рекао апостолима да почну да причају. Прво је нагласио колико је важно дело проповедања и подстакао их је да се моле у вези с тим. Онда се постарао за три основне ствари: партнера, подручје и поруку (Матеј 9:35-38; 10:5-7; Марко 6:7; Лука 9:2, 6). Ми можемо учинити исто. Без обзира да ли помажемо свом детету, особи с којом проучавамо Библију или некоме ко извесно време није учествовао у служби проповедања, било би добро да пружимо овакву врсту обуке.

¹⁸ Новима треба доста помоћи да стекну самопоуздање док преносе поруку о Краљевству. Можеш ли им помоћи да припреме и увежбају једноставан, занимљив увод? Када кренете у службу, нека уче из твог примера док наступаш на првих неколико врата. Можеш урадити исто што и Гедеон који је својим саборцима рекао: „Гледаћете на мене и учинићете што ја чиним“ (Судије 7:17). Затим пружи прилику новом објавитељу да и сам проповеда. Срдачно га похвали за његов труд и, када је то на месту, кратко му укажи на то шта треба да побољша.

19. На шта си одлучан док настојиш да потпуно извршиш своју службу?

¹⁹ Да бисмо ’потпуно извршили своју службу‘, одлучни смо да имамо прилагодљивији наступ и желимо да обучимо нове проповеднике да раде исто то. Када размишљамо о томе колико је важан наш циљ — да пренесемо спознање о Богу које води до спасења — бићемо уверени да је вредно сваког труда да ’људима свих врста постанемо све, да бисмо на сваки могући начин неке спасли‘ (2. Тимотеју 4:5; 1. Коринћанима 9:22).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Како у служби можемо опонашати Павла?

• Које ставове највероватније морамо да мењамо?

• Како се можемо потрудити да истакнемо позитивну страну наше поруке?

• Шта је потребно новим проповедницима да би стекли самопоуздање?

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 29. страни]

Апостол Павле је био увиђаван, прилагодљив и сналажљив док је проповедао и поучавао

[Истакнути текст на 31. страни]

Исус се постарао да својим ученицима обезбеди три основне ствари: партнера, подручје и поруку

[Слике на 28. страни]

Павле је успео да допре до различитих људи захваљујући томе што је био прилагодљив

[Слика на 30. страни]

Делотворни проповедници узимају у обзир културу из које потичу људи с којима разговарају

[Слика на 31. страни]

Вешти проповедници помажу новима да се припреме за службу