Доказ љубави, вере и послушности

ШЕСНАЕСТОГ маја 2005. године, на Фарми Заједнице у Волкилу у Њујорку, освануло је пријатно прохладно и сунчано јутро. Лепо уређени травњаци и цвеће блистају после кише која је падала пред саму зору. Патка и осам пачића тихо клизе по води близу обале језерцета. Посетиоци се диве тој лепоти. Тихо разговарају, као да не желе да наруше тај јутарњи мир.

Ти посетиоци су Јеховини сведоци који су дошли из 48 земаља. Међутим, они нису дошли ту да би се дивили лепом пејзажу. Њих је занимало оно што се дешава унутар велике зграде са фасадом од црвених цигала, најновијег здања саграђеног у оквиру бетелског комплекса у Волкилу у Сједињеним Државама. Унутар те зграде, поново су били задивљени, с тим што атмосфера уопште није била ни мирна ни спокојна.

С међуспрата, посетиоци с чуђењем посматрају компликовану хрпу машинерије. На равном бетонском поду површине шест фудбалских терена налази се пет огромних штампарских машина. Ту се штампају Библије, књиге и часописи. Огромне ролне папира, од којих је свака тешка по 1 700 килограма, окрећу се попут точкова камиона који је у великој брзини. Свака од ових 23 километра дугачких ролни одмота се и прође кроз машину за свега 25 минута. За то време, машина наноси и суши мастило, а затим хлади папир, након чега га пресавија и избацује готов часопис. Готови часописи се помоћу покретних трака, које се налазе изнад глава посетилаца, брзо преносе до кутија у које се пакују и затим шаљу скупштинама. На другим пресама се штампају  табаци књига који се брзо пребацују у складиште и слажу од пода до таванице а затим чекају да буду послати у књиговезницу. Све ово представља праву симфонију прецизних корака којом диригује компјутер.

После штампарије, посетиоци обилазе књиговезницу. Овде машине сваког дана произведу укупно 50 000 тврдо укоричених књига и делукс Библија. Табаци се ту ређају, увезују и одсецају им се крајеви. Затим се придодају корице. Довршене књиге се пакују у кутије које се аутоматски затварају, обележавају и ређају на палете. Поред тога, линија за коричење и паковање књига с меким корицама сваког дана произведе и упакује 100 000 књига. И овде се налази читав један свет машина — безбројни мотори, покретне траке, зупчаници, точкови и каишеви — и све се то креће невероватном брзином да би се произвела библијска литература.

Ова веома брза штампарија, која функционише веома прецизно, представља право чудо и последњу реч савремене технологије. Осим тога, видећемо и да представља доказ љубави, вере и послушности Божјег народа. Међутим, зашто је уопште штампарија премештена из Бруклина у Волкил?

Основни разлог је да би се поједноставило штампање и испорука тако што би се ова два процеса обављала на истом месту. Годинама су књиге биле штампане и испоручиване из Бруклина, а часописи из Волкила. Спајањем ове две операције смањио би се број радника и добровољни прилози би били боље искоришћени. Поред тога, будући да су машине у Бруклину постајале све застарелије, из Немачке су наручене две нове штампарске пресе типа MAN Roland Lithoman. Те пресе су биле превелике да би стале у штампарију у Бруклину.

Јехова пружа подршку

Сврха штампања одувек је била да се подупире проповедање добре вести о Божјем Краљевству. Било је очигледно да Јехова од самог почетка благосиља ту делатност. Од 1879. до 1922, књиге су штампале световне штампарије. Године 1922, у улици Конкорд број 18 у Бруклину, изнајмљена је једна петоспратница и купљена је опрема за штампање књига. Неки су тада сумњали да ће браћа моћи да се ухвате у коштац са овим подухватом.

Један од њих био је директор штампарије која је штампала већину наших књига. Када је дошао да обиђе зграду у улици Конкорд, рекао је: „Ето, имате најсавременију штампарију, а нико жив нема представу о томе како све то функционише. За шест месеци, све ће се ово претворити у гомилу гвожђурије и схватићете да је штампање ваших књига требало да препустите онима који то одувек раде.“

Тадашњи надгледник штампарије, Роберт Мартин, рекао је: „То што је овај човек рекао звучало је сасвим логично, али превидео је једну чињеницу, наиме Господа, који је увек био уз нас... Није прошло много времена, а ми смо штампали књиге.“ У наредних 80 година, Јеховини сведоци су у својим штампаријама одштампали милијарде примерака литературе.

Онда је 5. октобра 2002, на годишњем састанку удружења Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, било објављено да је Водеће тело одобрило да се штампарија у Сједињеним Државама премести у Волкил. Наручене су нове пресе које је требало испоручити у фебруару 2004. Браћа су морала да направе  планове, прошире штампарију и да у року од 15 месеци буду спремна за приспеће нових преса. Након тога, за постављање нове књиговезнице и система за отпрему било је предвиђено додатних девет месеци. Када су чули рокове, неки су сумњали да ће све бити завршено на време — тај задатак је деловао као превелик залогај. Па ипак, браћа су знала да се уз Јеховин благослов све то може завршити.

’Весео дух сарадње‘

Знајући да ће Јеховин народ бити спреман да помогне, браћа су започела са овим пројектом (Псалам 110:3). Због његове величине, било је потребно више радника него што их има у разним бетелским одељењима која су повезана с градњом. Више од 1 000 браће и сестара из Сједињених Држава и Канаде која имају извесно знање из области грађевинарства, добровољно се пријавило да учествују у овом пројекту, радећи од једне седмице до три месеца. Неке међународне слуге и браћа из других видова добровољне службе такође су били позвани да раде на овом пројекту. Велики допринос су дали и Регионални одбори за градњу.

Многи су потрошили доста новца да би покрили трошкове путовања до Волкила и доста су времена одсуствовали са свог световног посла. И поред тога, они су с радошћу поднели те жртве. Збрињавање потреба многих нових добровољаца пружило је и бетелској породици прилику да подржи тај пројекат. Више од 535 чланова бетелске породице из Бруклина, Патерсона и Волкила пријавило се да, поред својих нормалних седмичних задужења, суботом ради на овом пројекту. Божји народ је пружио огромну подршку овом историјском подухвату и заслугу за то треба приписати искључиво Јехови који је стајао иза овог пројекта.

Други су помогли прилажући материјална средства. На пример, браћа су добила писмо од деветогодишње Аби. Она је написала: „Толико сам захвална за све што радите — за то што правите тако лепе књиге. Можда ћу ускоро доћи да вас видим. Мој тата каже идуће године! Носићу беџ тако да можете да ме препознате. Ево и 20 долара за нову штампарију! То је мој џепарац, али ја, браћо, хоћу да га дам вама.“

Једна сестра је написала: „Молим вас да примите мој поклон у виду ових штриканих капа које сам сама направила. Волела бих да ове капе буду дате браћи која раде у Волкилу. Метеоролози кажу да ће зима бити веома хладна. Да ли су у праву или нису, не знам. Али знам да ће се много тога у Волкилу радити напољу и стало ми је до тога да се моја браћа и сестре не прехладе. Ја не знам да радим ништа од онога што браћа траже, али знам да штрикам, па сам одлучила да учиним оно што могу.“ Она је послала 106 штриканих капа!

 Штампарија је завршена на време. Џон Ларсон, надгледник штампарије, каже: „Сарадњу је прожимао тако весео дух. Ко би могао и да посумња да је Јехова благословио овај пројекат? Ствари су се одвијале веома брзо. Сећам се да сам у мају 2003. стајао у блату и посматрао браћу како изливају темељ. Мање од годину дана касније, стајао сам на истом месту и посматрао штампарску машину како ради.“

Програм посвећења

Програм посвећења нове штампарије и три стамбена објекта одржан је у Волкилу у понедељак, 16. маја 2005. Бетелски комплекси у Патерсону и Бруклину, као и канадски Бетел, били су повезани видео везом. Свеукупно, програму је присуствовало 6 049 особа. Теодор Џерес, члан Водећег тела Јеховиних сведока, служио је као председавајући и направио је кратак преглед историје дела штампања. Путем интервјуа и видео-презентација, чланови Одбора подружнице, Џон Ларсон и Џон Кикот, направили су преглед историје дела градње и штампања у Сједињеним Државама. Џон Бар из Водећег тела одржао је завршни говор чиме су Јехови Богу посвећена нова штампарија и три стамбена објекта.

У седмици која је уследила, бетелским радницима из Патерсона и Бруклина била је пружена прилика да обиђу нове објекте. Све у свему, у обиласку је тада било 5 920 особа.

Како гледамо на ову штампарију?

У говору за посвећење, брат Бар је подсетио присутне да ова штампарија, иако делује заиста импресивно, није толико важна због савремене технологије. Важна је због људи. Литература коју штампамо снажно утиче на живот људи.

Свака од ових нових преса може за нешто више од сат времена да одштампа милион трактата! А један  једини трактат може потпуно променити нечији живот. На пример, 1921. једна група радника за одржавање пруга у Јужноафричкој Републици радила је на једној деоници пруге. Један од њих, по имену Кристијан, запазио је да се под шином налази неко парче папира. Био је то један од наших трактата. Кристијан га је прочитао с великим занимањем. Отрчао је до свог зета и узбуђено рекао: „Данас сам пронашао истину!“ Убрзо после тога, писали су подружници тражећи још информација. Подружница из Јужноафричке Републике им је послала још библијске литературе. Њих двојица су проучавали, крстили се и говорили другима о библијској истини. Захваљујући томе, многи су прихватили истину. У ствари, почетком 1990-их, више од сто потомака ова два човека били су Јеховини сведоци — и све то захваљујући једном трактату који је пронађен на прузи!

Брат Бар је рекао да литература коју штампамо помаже људима да упознају истину, да остану у истини, мотивише их да буду ревнији и уједињује братство. И што је најважније, литература коју сви дистрибуишемо слави нашег Бога Јехову!

Како Јехова гледа на ову штампарију?

Брат Бар је замолио присутне да размисле о томе како Јехова гледа на ову штампарију. Он сигурно не зависи од ње. Он би могао проузроковати да камење проповеда добру вест! (Лука 19:40). Надаље, он није импресиониран сложеношћу, величином, брзином и могућностима свих ових машина, јер он је створио свемир! (Псалам 147:10, 11). Јехова зна за много боље начине на које може да се производи литература, начине које људи још нису ни измислили нити могу да замисле. Шта је онда то што Јехова сматра посебно вредним? Он у овој штампарији види драгоцене особине свог народа — љубав, веру и послушност.

Љубав је била приказана једним поређењем. Девојчица је направила колач за своје родитеље. Родитељи ће сигурно бити дирнути. Какав год да је колач, родитељи ће бити дирнути због девојчицине љубави коју је показала тим гестом. Исто тако, када Јехова посматра ову нову штампарију, он не гледа на зидове и машине. Он у томе пре свега види један израз љубави према његовом имену (Јеврејима 6:10).

Надаље, као што је Јехова на арку гледао као на одраз Нојеве вере, тако и на ову штампарију гледа као на опипљиви доказ наше вере. Вере у шта? Ноје је веровао да ће се обистинити оно што је Јехова прорекао. Ми верујемо да живимо у последњим данима, да је добра вест најважнија порука која се објављује на земљи и да је од пресудне важности да је људи чују. Ми знамо да библијска порука може спасти животе (Римљанима 10:13, 14).

Несумњиво је да Јехова види у овој штампарији и израз наше послушности. Као што знамо, његова је воља да се добра вест проповеда широм света пре него што дође крај (Матеј 24:14). Ова штампарија, као и остале у другим деловима света, одиграће своју улогу у испуњењу тог опуномоћења.

Да, љубав, вера и послушност, особине које су дошле до изражаја приликом финансирања, изградње и пуштања у рад ове штампарије, виде се и у ревној активности Јеховиних слугу посвуда док и даље објављују истину свима који желе да слушају.

[Оквир⁄Слике на 11. страни]

ИСТОРИЈА ШТАМПАЊА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

1920: Часописи штампани на првој ротационој преси, у авенији Миртл број 35 у Бруклину.

1922: Штампарија премештена у петоспратницу у улици Конкорд број 18. Ту се започело са штампањем књига.

1927: Штампарија премештена у нову зграду подигнуту у улици Адамс број 117.

1949: Штампарија дупло проширена изградњом једне осмоспратнице.

1956: Штампарија у улици Адамс поново дупло проширена изградњом нове зграде у улици Сандс број 77.

1967: Подигнута деветоспратница, чиме је направљен међусобно повезан комплекс штампарија десет пута већи од првобитне зграде.

1973: У Волкилу саграђена још једна штампарија, углавном за штампање часописа.

2004: Све што је у Сједињеним Државама било повезано са штампањем, увезивањем и испоруком премештено на једно место у Волкил.