Пређи на садржај

Пређи на садржај

Божићни празници — шта је суштина?

Божићни празници — шта је суштина?

Божићни празници — шта је суштина?

ВРЕМЕ празника је за милионе људи период који они проводе у кругу породице и пријатеља, прилика да учврсте своје везе. Многи други сматрају да у то време треба размишљати о рођењу Исуса Христа и његовој улози у спасењу човечанства. За разлику од других земаља, Божић се у Русији није одувек слободно славио. Иако је Руска православна црква вековима слободно славила Божић, то јој није било дозвољено скоро током целог 20. века. Зашто је дошло до те промене?

Убрзо након Бољшевичке комунистичке револуције 1917. године, совјетска власт је у целој земљи наметнула агресивну атеистичку политику. Божићни празници с религиозним призвуком постали су неомиљени. Држава је започела кампању против прославе Божића и Нове године. Чак су јавно осуђени симболи ових празника — божићна јелка и Деда Мраз.

Промена која се десила 1935. године потпуно је изменила начин на који су Руси обележавали ове празнике. Они су вратили Деда Мраза, јелку и прославу Нове године — али са значајном променом. Речено је да ће Деда Мраз доносити поклоне за Нову годину, а не за Божић. Исто тако, више неће бити божићне јелке, већ новогодишње јелке! Тако је у Совјетском Савезу потпуно промењена суштина тих празника. Нова година је у ствари заменила Божић.

Божић је постао световни празник, званично ослобођен сваког религиозног значења. Новогодишња јелка се није китила религиозним, већ световним украсима који су симболизовали напредак Совјетског Савеза. У руским новинама Vokrug Sveta наводи се следеће: „Историја развоја комунистичког друштва може се пратити преко начина на који се из године у годину украшавала новогодишња јелка. Поред уобичајених украса у облику зека, леденица и хлебова, појавили су се украси у облику српа, чекића и трактора. Ови су пак касније замењени фигурама рудара и космонаута, нафтним платформама, ракетама и возилима са Месеца.“

Шта се десило са самим Божићем? Свакако није повратио првобитни значај. Уместо тога, совјетске власти су тај дан уврстиле међу обичне радне дане. Они који су желели да славе Божић могли су то да раде једино у тајности, ризикујући да постану државни непријатељи и да доживе непријатне последице. Заиста, у Русији 20. века дошло је до промене суштине празника, од религиозне настала је световна прослава.

Преокрет у новије време

Совјетски Савез се распао 1991. године и људи су добили веће слободе. Укинута је атеистичка државна политика. Власт новоформираних независних држава углавном је била у рукама државе, што значи да је црква била одељена од државе. Многи религиозни људи сматрали су да сада могу испољавати своја религиозна убеђења. Слављење Божића би био један начин. Међутим, ускоро су се многи од њих дубоко разочарали. Зашто?

Из године у годину, овај празник све више поприма комерцијални карактер. Као и на Западу, то је за произвођаче, трговце и продавце идеална прилика да зараде. Излози су препуни божићних украса. У радњама се могу чути, донедавно у Русији непознате, божићне мелодије и песме у западњачком стилу. Продавци с великим торбама пуним божићних дрангулија нуде робу на местима јавног превоза. Тако данас изгледа Русија у време празника.

Чак и онима који не виде ништа лоше у томе што је све комерцијализовано може сметати једна друга забрињавајућа одлика ових празника — претерано коришћење алкохола са свим његовим страшним последицама. Један лекар који ради у ургентном центру једне московске болнице, изјавио је: „Прослава Нове године за докторе сасвим сигурно значи пуно пацијената с повредама, од чворуга и модрица до убода ножем и прострелних рана, које су у већини случајева последица кућног насиља, туча и саобраћајних несрећа.“ Један водећи научник при Руској академији наука, рекао је: „Забележен је пораст броја смртних случајева услед злоупотребе алкохола. Он је био нарочито висок 2000. године. У порасту је и број убистава и самоубистава.“

Нажалост, такво понашање у време празника у Русији погоршава се из још једног разлога. У чланку под насловом „Руси двапут славе Божић“, у новинама Izvestiya наводи се: „Скоро сваки десети Рус двапут слави Божић. Као што потврђује анкета Центра за истраживање јавног мњења и тржишта у Русији, 8 посто испитаника је признало да славе Божић и 25. децембра према католичком календару и 7. јануара према православном... Очигледно да некима није битно религиозно значење Божића већ прилика да се слави.“ a

Да ли садашњи начин прославе Божића заиста слави Христа?

Без сумње, време празника је пропраћено безбожним понашањем. Без обзира на то, неки сматрају да ове празнике треба да славе из поштовања према Богу и Христу. Жеља да се угоди Богу заслужује похвалу. Али, да ли Бог и Христ одобравају начин на који се слави Божић? Осмотримо његово порекло.

На пример, без обзира на то шта неко мисли о ставу Совјета према Божићу, тешко да се могу побити следеће историјске чињенице које се износе у делу Great Soviet Encyclopedia: „Божић... води порекло од претхришћанског обичаја обожавања богова ’умирања и подизања из мртвих‘, који је био нарочито заступљен међу земљорадницима који су сваке године, обично у време зимског солстиција од 21. до 25. децембра, славили ’рођење‘ Бога-Спаситеља, који буди нови живот у природи.“

Можда ће за вас бити значајна чињеница која се истиче у овој енциклопедији: „Хришћанство из првог века није знало за прославу Божића... Од средине четвртог века, хришћанство је усвојило прославу зимског солстиција која потиче од обожавања бога Митре, претворивши је у прославу Божића. Прве прославе Божића одржане су у религиозним заједницама у Риму. У десетом веку се прослава Божића заједно с хришћанством, проширила до Русије, где је попримила неке одлике зимске прославе древних Словена, поштовања духова предака.“

Можда се питате: ’Да ли Божја Реч, Библија, заиста потврђује да се Исус родио 25. децембра?‘ Библија заправо не наводи тачан датум Исусовог рођења и не постоји запис да је сам Исус говорио о томе, а камоли смерница да његово рођење треба славити. Међутим, Библија нам помаже да одредимо доба године када се Исус родио.

Према 26. и 27. поглављу Јеванђеља по Матеју, Исус је погубљен 14. нисана, пред крај дана када се славила јеврејска Пасха која је почела 31. марта 33. године н. е. Из Јеванђеља по Луки сазнајемо да је Исус имао око 30 година када се крстио и почео своју службу (Лука 3:21-23). Његова служба је трајала три и по године. Према томе, Исус је имао око тридесет три и по године када је умро. Око 1. октобра 33. н. е. напунио би 34 године. Лука извештава да су у време Исусовог рођења пастири „боравили напољу и ноћу чували страже код својих стада“ (Лука 2:8). Пастири не би били напољу са својим стадом током хладног децембра, када није било необично да чак падне снег у околини Витлејема. Али, око 1. октобра они су још увек могли бити напољу са стадом, што је према доказима време када се Исус родио.

Шта се може рећи за прославу Нове године? Као што смо видели, ова прослава је пропраћена распуштеним понашањем. Упркос настојањима да се овај празник учини световним, он такође има спорно порекло.

У светлу чињеница које знамо о овим празницима, слогани као што је ’Празници постоје због Исуса‘ очигледно звуче бесмислено. Ако вам се не допада комерцијални дух и непримерено понашање које је повезано с прославом Божића, као и његово неприхватљиво паганско порекло, немојте се обесхрабрити. Постоји прави начин на који можемо показати дужно поштовање према Богу и славити Христа, а у исто време и ојачати породичне везе.

Бољи начин да се слави Бог и Христ

Из Библије сазнајемо да је Исус Христ дошао да „своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). Пристао је да буде погубљен и спремно је умро за наше грехе. Неки желе да славе Христа и мисле да то чине прославом Божића. Али као што смо видели, Божић и Нова година имају мало тога заједничког с Христом и воде порекло од паганских празника. Такође, време Божића, колико год да је некима привлачно, јесте време велике трговине. Осим тога, морамо признати да су божићни празници повезани и са срамним понашањем које се не допада Богу и Христу.

Како треба да реагује особа која жели да угоди Богу? Уместо да се држи људске традиције која може да умири осећај побожности али није у складу с Писмом, искрена особа ће потражити исправан начин да слави Бога и Христа. Који је то начин и шта треба да урадимо?

Сам Исус нам каже: „А ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3). Истински искрена особа жели да усвоји тачно спознање о томе како да слави Бога и Христа. Она затим примењује то знање, не само у одређено време у години, већ свакодневно. Бог веома цени када се неко тако искрено труди, што може водити до вечног живота.

Да ли бисте желели да ваша породица буде међу онима који заиста славе Бога и Христа у складу са Светим писмом? Јеховини сведоци су помогли милионима породица широм света да стекну спознање из Библије које је од пресудне важности. Срдачно вас позивамо да ступите у контакт с Јеховиним сведоцима у вашем крају или да им пишете на одговарајућу адресу која се налази на 2. страни овог часописа.

[Фуснота]

a Пре Октобарске револуције 1917. године, у Русији се користио стари јулијански календар, док је већина земаља прешла на грегоријански календар. Разлика између јулијанског и грегоријанског календара 1917. године износила је 13 дана. После револуције, Совјети су прешли на грегоријански календар и тако је Русија усагласила своје рачунање времена са осталим земљама света. Међутим, Православна црква је задржала јулијански календар за своје празнике, назвавши га „стари“ календар. У Русији ћете чути да се Божић слави 7. јануара. Али, не заборавите да је 7. јануар према грегоријанском календару у ствари 25. децембар према јулијанском календару. Према томе, многи Руси славе празнике следећим редоследом: 25. децембра католички Божић, 1. јануара Нову годину, 7. јануара православни Божић и 14. јануара Нову годину према старом календару.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Порекло прославе Нове године

Изјава православног монаха из Грузије

„Нова година води порекло од бројних паганских празника древног Рима. Празник посвећен паганском богу Јанусу славио се 1. јануара и само име овог месеца потиче од његовог имена. Јанус је имао два лица окренута на супротне стране, што значи да је видео и прошлост и садашњост. Постоји изрека да ће сви који дочекају 1. јануар у весељу, смеху и изобиљу хране и пића целе године живети у срећи и благостању. Многи наши сународници дочекују нову годину са истим веровањем... Током одређених паганских празника, људи су приносили жртве директно неком идолу. Неке прославе су биле познате по разузданим оргијама, прељуби и блуду. У неким другим приликама, на пример током празника бога Јануса, људи су претеривали у јелу и пићу, опијали се и чинили сваку врсту нечистоће која иде уз то. Ако се присетимо како смо и сами до сада славили Нову годину, морамо признати да смо сви ми учествовали у овој паганској прослави“ (Грузијске новине).

[Слика на 6. страни]

Хришћанство је усвојило обичаје типичне за обожавање Митре

[Извор]

Museum Wiesbaden

[Слика на 7. страни]

Пастири не би били напољу са својим стадом током хладног децембра