’Како је добра реч у право време‘

НА једном једнодневном покрајинском састанку Јеховиних сведока, Ким се својски трудила да слуша и хвата белешке док је истовремено пазила да њена двоипогодишња ћерка седи мирно. По завршетку програма, једна сестра која је седела у истом реду окренула се ка Ким и искрено похвалила њу и њеног мужа за то како су током програма пазили на ћерку. Та похвала је Ким толико значила да чак и сада, неколико година касније, каже: „Када сам на састанку посебно уморна, увек се сетим онога што ми је та сестра рекла. Њене љубазне речи храбре ме да наставим да васпитавам нашу ћерку.“ Заиста, речи изговорене у право време могу подићи дух особе. Библија каже: ’Како је добра реч у право време!‘ (Пословице 15:23, ДК).

Међутим, некима од нас је тешко да похвале друге. Понекад нам то тешко пада зато што смо свесни својих слабих страна. Један хришћанин каже: „За мене је то као да стојим на нестабилном тлу. Што више уздижем друге, то више осећам да тонем.“ Стидљивост, несигурност или страх од тога да ће нас други погрешно разумети могу нам отежати да им упућујемо похвале. Осим тога, ако смо ми сами ретко добијали похвале док смо одрастали, или их уопште нисмо добијали, можда нам је тешко да похвалимо друге.

Па ипак, ако смо свесни тога да похвала може добро утицати и на онога ко је упућује и на онога ко је прима, то нас може покренути да дамо све од себе како бисмо у право време изговорили похвалу (Пословице 3:27). Које добре резултате доноси похвала? Хајде да накратко то осмотримо.

Добри резултати

Похвала која је на месту може помоћи особи да изгради самопоуздање. „Када ме неко похвали, осећам да има поверења у мене, да верује у мене“, каже Елејн, једна удата хришћанка. Заиста, када похвалимо некога коме недостаје самопоуздање, можемо му улити храброст да се суочава с препрекама и да као резултат тога доживи радост. Младима посебно значи када добију заслужену похвалу. Једна тинејџерка која признаје да је обесхрабрују њене негативне мисли каже: „Увек дајем све од себе како бих угодила Јехови, али понекад осећам да шта год да урадим није довољно добро. Заиста ми прија када ме неко похвали.“ Библијска пословица је и те како истинита када каже: „Као златне токе у сребрном сплету, такве су и речи згодно изречене [„речи изговорене у право време“, NW] (Пословице 25:11).

Похвала може мотивисати и охрабрити особу. Један пуновремени слуга каже: „Похвала ме подстиче да се још више трудим и да побољшам квалитет службе.“ Једна мајка двоје деце запажа да када чланови скупштине похвале њену децу за коментарисање на састанцима, она желе још више да коментаришу. Заиста, похвала може мотивисати младе да напредују као хришћани. Штавише, свима нама треба потврда да смо вољени и цењени. Због тога што живимо у овом стресном свету, можемо се осећати уморно и оптерећено. Један старешина  каже: „Када сам обесхрабрен, похвала је попут одговора на моје молитве.“ Слично томе, Елејн каже: „Понекад осећам да је управо оно што ми други кажу начин на који Јехова показује да ме одобрава.“

Похвала пружа осећај припадности. Искрено похваљивање одраз је пажљивости и гради атмосферу пуну топлине, сигурности и цењења. То је доказ да заиста волимо и ценимо сухришћане. Џози, која је мајка, каже: „У прошлости сам морала да заузмем став за истину у религиозно раздељеном домаћинству. У то време су ми похвале од духовно зрелих особа помагале да будем одлучна да се не предам.“ Заиста, ми смо „удови који припадају један другоме“ (Ефешанима 4:25).

Жеља да похвалимо друге помаже нам да видимо добро у њима. Усредсређујемо се на јаче стране других, а не на њихове слабости. Хришћански старешина по имену Давид каже: „Ако ценимо оно што други раде, чешће ћемо их похваљивати.“ Ако задржимо на уму да се Јехова и његов Син не устежу да говоре добро о несавршеним људима, то ће нам помоћи да будемо великодушни у давању похвала (Матеј 25:21-23; 1. Коринћанима 4:5).

Ко заслужује похвалу?

Као Онај ко је све створио, Јехова Бог највише заслужује хвалу (Откривење 4:11). Иако њему то није потребно како би изградио самопоштовање или добио мотивацију, када хвалимо Јехову за  његову узвишеност и лојалну љубав, он се приближава нама, а ми развијамо добар однос с њим. Хваљење Бога помаже нам да развијемо здраво и скромно гледиште о нашим личним достигнућима и да заслугу за успех припишемо њему (Јеремија 9:23, 24). Јехова свим људима пружа могућност вечног живота, и то је још један разлог који нас мотивише да га хвалимо (Откривење 21:3, 4). Краљ Давид из древних времена био је жељан да ’име Божје слави‘ и да га ’велича хвалама својим‘ (Псалам 69:31). Нека то буде и наша жеља.

Наши суобожаваоци заслужују прикладну похвалу. Када упутимо такву похвалу, поступамо у складу с Божјом заповешћу да „пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела“ (Јеврејима 10:24). Апостол Павле је пример у томе. Скупштини у Риму је написао: „Пре свега, захваљујем свом Богу преко Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету“ (Римљанима 1:8). Слично томе, апостол Јован је похвалио сухришћанина Гаја за његов диван пример ’хођења у истини‘ (3. Јованова 1-4).

Данас, када сухришћанин на изузетан начин покаже неку хришћанску особину, када на састанку одржи добро припремљену тачку или да искрен коментар, имамо дивну прилику да изразимо своје цењење према њему. Или можемо упутити похвалу неком детету које се труди да нађе стихове на скупштинском састанку. Елејн, поменута раније, коментарише: „Наши дарови се разликују. Када запажамо оно што неко други ради, показујемо захвалност за различите дарове који постоје међу Божјим народом.“

У породици

Како можемо изразити захвалност члановима своје породице? Да би муж  и жена бринули о духовним, емоционалним и материјалним потребама своје породице, потребно је много времена, труда и пажње која је одраз љубави. Они сигурно заслужују речи похвале једно од другог, као и од своје деце (Ефешанима 5:33). На пример, Божја Реч о способној жени каже: „Синови јој устају и благосиљају је, и муж њен устаје и хвалу јој даје“ (Пословице 31:10, 28).

Деца такође заслужују похвалу. Нажалост, неки родитељи су брзи да деци кажу шта очекују од њих, али ретко их похваљују за то што се труде да буду послушна и да покажу поштовање (Лука 3:22). Током раних дететових година, похвала доприноси томе да се осећа вољеним и пружа му осећај сигурности.

Сигурно је потребан труд да бисмо похвалили друге, али многе су користи ако то чинимо. Штавише, што се више трудимо да похвалимо оне који то заслужују, наша срећа ће бити већа (Дела апостолска 20:35).

Прихвати и пружи похвалу у правом духу

Примање похвале може представљати испит за неке особе (Пословице 27:21, NW). На пример, код особа које имају склоност ка поносу могао би се због похвале развити осећај супериорности (Пословице 16:18). Стога, на месту је бити опрезан. Апостол Павле је дао овај реалистичан савет: „Кажем свакоме који је међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли; него нека размишља тако да буде здравих мисли, свако по мери вере коју му је Бог уделио“ (Римљанима 12:3). Да бисмо помогли другима да не упадну у замку превисоког мишљења о себи, можда је мудро да се не усредсређујемо на одлике као што су висока интелигенција или добар изглед. Уместо тога, треба да похваљујемо друге због њихових добрих дела.

Када се дају и прихватају у правом духу, речи похвале могу позитивно да утичу на нас. Можемо бити покренути да Јехови припишемо заслугу за све добро што смо урадили. Похвала нас такође може подстаћи да наставимо да се исправно понашамо.

Искрена и заслужена похвала јесте дар који сви ми можемо дати. Можда никада нећемо ни знати колико ће наша промишљена похвала значити особи коју смо похвалили.

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

Писмо које ју је дирнуло

Један путујући надгледник добро се сећа када су се он и његова супруга након једног веома хладног зимског дана у служби вратили на место где су били смештени. Он каже: „Мојој жени је било хладно и била је обесхрабрена, и рекла ми је да мисли да више не може. ’Колико би боље било‘, рекла је, ’бити пуновремени слуга у скупштини, бити на једном месту и водити своје библијске студије.‘ Одложио сам доношење одлуке, рекавши да ћемо сачекати до краја седмице и видети како ће се тада осећати. Ако и даље буде сматрала да треба да прекинемо, поштоваћу њена осећања. Тог истог дана, свратили смо до поште где нас је чекало писмо од подружнице адресирано лично на њу. У писму се налазила срдачна похвала за њен труд у служби и њену истрајност, као и запажање да јој сигурно није лако сваке седмице спавати у другом кревету. Она је толико била дирнута овом похвалом да никада више није помишљала на прекидање путујуће службе. Штавише, неколико пута је храбрила мене да наставим када сам ја размишљао о прекидању.“ Овај брачни пар је у путујућој служби био скоро 40 година.

[Слика на 17. страни]

Ко у твојој скупштини заслужује похвалу?

[Слика на 19. страни]

Деца напредују када им родитељи пружају пажњу и похваљују их