Колико је снажно твоје поуздање у Бога?
Колико је снажно твоје поуздање у Бога?
„Стално, дакле, тражите најпре краљевство“ (МАТЕЈ 6:33).
1, 2. Шта је у вези са запослењем урадио један млади човек, и зашто се одлучио на тај корак?
ЈЕДАН млади човек је желео да буде кориснији у скупштини. Али, проблем је био у томе што због посла није био редован на састанцима. Како је решио ту ситуацију? Поједноставио је свој живот, дао отказ и с временом нашао посао који није ометао његове хришћанске активности. Данас зарађује много мање него раније, али и даље успева да збрине потребе породице и може много више да учини у скупштини.
2 Да ли разумеш зашто се тај млади човек одлучио на такав корак? Можеш ли да замислиш себе како у ситуацији налик тој предузимаш нешто слично? Похвално је што су многи хришћани учинили управо то и они су својим поступцима показали да имају поверење у следеће Исусово обећање: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:33). Они полажу своје поуздање у Јехову а не у свет (Пословице 3:23, 26).
3. Зашто се неки питају да ли је данас практично тражити најпре Божје Краљевство?
3 С обзиром на тешка времена у којима живимо, неки се могу питати да ли је тај млади човек донео мудру одлуку. Данас један део човечанства живи у крајњем сиромаштву док други ужива у најбољим могућим животним условима који су икад виђени у историји. Већина људи у сиромашним земљама оберучке би прихватила сваку прилику да мало олакшају свој живот. С друге стране, многи људи у богатијим земљама су под притиском да задрже свој животни стандард и поред све слабије економије, променљивог тржишта рада и све захтевнијих послодаваца. Када се узму у обзир притисци који су повезани са зарађивањем за живот, неки се питају: ’Да ли је још увек практично тражити најпре Краљевство?‘ Да бисмо лакше добили одговор на ово питање, хајде да видимо коме се Исус обратио када је то рекао.
„Не брините се“
4, 5. Како је Исус показао да је разумно да Божји народ не буде претерано забринут за свакодневне потребе?
4 Исус је био у Галилеји и говорио је великом мноштву људи окупљеном са разних страна (Матеј 4:25). Ако је међу њима уопште било богатих, било их је веома мало. Већина је највероватније била сиромашна. И поред тога, Исус их је подстакао да се не усредсређују на стицање материјалног богатства, већ на сакупљање нечег далеко вреднијег — духовног блага (Матеј 6:19-21, 24). Он је рекао: „Не брините се за своје душе, шта ћете јести или шта ћете пити, или за своје тело, шта ћете обући. Зар не значи душа више од хране и тело од одеће?“ (Матеј 6:25).
5 Можда су Исусове речи многима који су га слушали звучале непрактично. Били су свесни да ће, ако не буду напорно радили, њихове породице трпети због тога. Међутим, Исус им је указао на птице. Оне сваки дан трагају за скровиштем и храном, и Јехова брине о њима. Исус је скренуо пажњу и на то да се Јехова стара о пољском цвећу, чија је лепота надмашила Соломонову раскош у свој његовој слави. Ако Јехова брине о птицама и цвећу, колико ће више бринути о нама? (Матеј 6:26-30). Исус је у ствари рекао да су наш живот (душа) и наше тело далеко вреднији од хране коју купујемо да бисмо остали у животу и одеће коју носимо. Промашићемо сврху свог живота ако сву своју енергију усмеримо на обезбеђивање хране и одеће, јер нам тада ништа неће преостати за служење Јехови (Проповедник 12:14).
Уравнотежено гледиште
6. (а) Којим одговорностима хришћани морају да удовоље? (б) У кога се хришћани безрезервно уздају у свим стварима?
6 Наравно, Исус није подстакао своје слушаоце да престану да раде и да чекају да Бог некако збрине њихове породице. Чак и птице морају да траже храну за себе и своје младе. Слично томе, и хришћани су морали да раде уколико су желели да једу. Они су морали да удовоље породичним одговорностима. Хришћани који су били слуге и робови морали су марљиво да раде за своје господаре (2. Солуњанима 3:10-12; 1. Тимотеју 5:8; 1. Петрова 2:18). Да би задовољио своје материјалне потребе, Апостол Павле је с времена на време израђивао шаторе (Дела апостолска 18:1-4; 1. Солуњанима 2:9). Међутим, хришћани нису очекивали да ће им свет пружити сигурност. Они су се уздали у Јехову. Захваљујући томе, имали су унутрашњи мир који је другим људима недостајао. Псалмиста је рекао: „Ко се у Јехову узда он је као гора Сион која се не помера, но довека стоји“ (Псалам 125:1).
7. Какав став могу имати они који немају снажно поуздање у Јехову?
7 Они који немају снажно поуздање у Јехову углавном размишљају другачије. Већина људи сматра да је материјално богатство основни извор сигурности. Зато родитељи подстичу своју децу да већи део своје младости посвете стицању вишег образовања, надајући се да ће им то помоћи да нађу добро плаћени посао. Нажалост, неке хришћанске породице су скупо платиле такву инвестицију, јер су њихова деца изгубила духовни поглед на ствари и окренула се достизању материјалистичких циљева.
8. Коју равнотежу одржавају хришћани?
8 Мудри хришћани су свесни да Исусов савет важи данас исто колико је важио у првом веку, и настоје да задрже равнотежу. Чак и ако морају да проведу много времена на послу да би испунили своје обавезе које имају према Библији, никада неће допустити да их зарађивање новца заслепи и да услед тога не виде важније духовне ствари (Проповедник 7:12).
„Никада немојте да се бринете“
9. Како је Исус охрабрио оне који се потпуно уздају у Јехову?
9 Исус је у Проповеди на гори подстакао своје слушаоце рекавши им: „Никада немојте да се бринете и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или: ’Шта ћемо пити?‘ или: ’Шта ћемо обући?‘ Јер за свим тим жељно теже нације. Јер ваш небески Отац зна да вам је све то потребно“ (Матеј 6:31, 32). Како охрабрујуће речи! Ако се у потпуности поуздамо у Јехову, он ће увек бити уз нас да нам пружи подршку. Међутим, Исусове речи нас наводе и да се мало замислимо. Подсећају нас да ми, ако „жељно“ тежимо за материјалним стварима, у ствари размишљамо попут ’нација‘, то јест људи који нису прави хришћани.
10. Како је Исус разоткрио шта се налазило у срцу једног младог човека који га је упитао за савет?
10 Једном приликом, један веома богат млади човек упитао је Исуса шта треба да ради да би добио вечни живот. Исус га је подсетио на заповести у Закону, који је тада још увек био на снази. Млади човек је рекао Исусу: „Све то држим; шта ми још недостаје?“ Одговор који је Исус дао можда је многима звучао непрактично. Он је рекао: „Ако хоћеш да будеш савршен, иди и продај своје имање и дај сиромашнима и имаћеш благо на небу, па дођи и буди мој следбеник“ (Матеј 19:16-21). Тај млади човек је отишао тужан, јер није могао да замисли да остане без свог богатства. Колико год да је волео Јехову, своје богатство је волео више.
11, 12. (а) Које је отрежњавајуће мисли о богатству изнео Исус? (б) Како материјални поседи могу представљати препреку за служење Јехови?
11 Тај догађај је навео Исуса да каже нешто неочекивано: „Богаташ [ће] тешко ући у небеско краљевство... лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство“ (Матеј 19:23, 24). Да ли је Исус хтео да каже да ниједан богат човек неће наследити Краљевство? Не, јер је затим рекао: „Богу је све могуће“ (Матеј 19:25, 26). И заиста, уз Јеховину помоћ, неки богати људи тог времена постали су помазани хришћани (1. Тимотеју 6:17). Па ипак, Исус је те зачуђујуће речи изговорио с добрим разлогом. Он је дао једно упозорење.
12 Ако особа, попут малопре поменутог богатог младића, постане толико привржена својим поседима, они би јој могли представљати препреку да Јехови служи целим срцем. То може бити случај код оних који су већ богати и код оних који су „одлучили да се обогате“ (1. Тимотеју 6:9, 10). Због превеликог поуздања у материјалне ствари особа може бити мање ’свесна својих духовних потреба‘ (Матеј 5:3). Због тога можда неће осећати толику потребу за Јеховином подршком (Поновљени закони 6:10-12). У скупштини може очекивати неки посебан третман (Јаков 2:1-4). Такође, већину свог времена може проводити уживајући у свом богатству уместо у служби Јехови.
Настој да стекнеш исправан став
13. Који су погрешан став имали Лаодичани?
13 Једна група која је имала погрешан став о материјалним стварима била је скупштина у Лаодикији из првог века. Исус је тој скупштини рекао: „Ти кажеш: ’Богат сам и стекао сам богатство и ништа ми више не треба‘, а не знаш да си јадан и жаљења вредан и сиромашан и слеп и го.“ До тако жалосне ситуације у духовном погледу Лаодичане није довело њихово богатство, већ чињеница да су се више уздали у богатство него у Јехову. Због тога су били духовно млаки и постојала је опасност да буду ’избљувани‘ из Исусових уста (Откривење 3:14-17).
14. Зашто су јеврејски хришћани заслужили Павлове похвале?
14 С друге стране, Павле је похвалио јеврејске хришћане због става који су показали једном ранијом приликом током прогонства. Он је рекао: „Показали [сте] саосећање према онима у затвору а и радосно сте прихватили отимање ваше имовине, знајући да сами имате боље и трајније имање“ (Јеврејима 10:34). Ови хришћани нису били очајни због тога што су изгубили своје поседе. Остали су радосни зато што су се више концентрисали на драгоценији посед који су имали, наиме на „боље и трајније имање“. Попут трговца из Исусове параболе који је жртвовао све за један вредан бисер, били су одлучни да по сваку цену наду у Краљевство одрже живом (Матеј 13:45, 46). Какав изврстан став!
15. Како је једна хришћанка из Либерије ставила Краљевство на прво место?
15 Многи су данас изградили сличан добар став. На пример, једној младој хришћанки из Либерије понуђена је могућност да студира на универзитету. У тој земљи се на такву понуду гледа као на прилику да се обезбеди сигурна будућност. Међутим, она је била пионир, пуновремени проповедник, и добила је позив да служи као привремени специјални пионир. Одлучила је да тражи најпре Краљевство и остала је у пуновременој служби. Отишла је на своју доделу и за три месеца је започела 21 библијски студиј. Ова млада сестра и хиљаде других попут ње, траже најпре Краљевство, чак и по цену тога да у материјалном погледу можда нешто изгубе. Како им успева да у овом материјалистичком свету задрже такав став? Они су стекли много добрих особина. Хајде да размотримо неке од њих.
16, 17. (а) Зашто је важно да будемо скромни ако желимо да имамо поуздање у Јехову? (б) Зашто треба да стекнемо поуздање у Божја обећања?
16 Скромност. Библија каже: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити. Не сматрај се сам пред собом мудрим“ (Пословице 3:5-7). Понекад, гледано из светског угла, неки поступак може деловати мудро (Јеремија 17:9). Међутим, искрени хришћанин тражи вођство од Јехове (Псалам 48:14). „На свима путевима својим“ — у скупштинским стварима, кад је у питању образовање или световни посао, разонода или било шта друго — он скромно тражи савет од Јехове (Псалам 73:24).
17 Поуздање у Јеховина обећања. Павле је рекао: „Онај ко приступа Богу мора веровати да он постоји и да награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Ако сумњамо да ће Јехова испунити своја обећања, онда би било сасвим логично да ’у потпуности искористимо овај свет‘ (1. Коринћанима 7:31). С друге стране, ако имамо јаку веру, бићемо одлучни да тражимо најпре Краљевство. Како можемо стећи јаку веру? Тако што ћемо се приближити Јехови у непрестаној, срдачној молитви и тако што ћемо редовно лично проучавати Библију (Псалам 1:1-3; Филипљанима 4:6, 7; Јаков 4:8). Попут краља Давида, можемо се молити: „Ја [се] у те уздам, Јехова, и велим: Ти си Бог мој! Велика ли је доброта твоја“ (Псалам 31:15, 20).
18, 19. (а) Како марљивост јача наше поуздање у Јехову? (б) Зашто хришћанин треба да буде спреман да се жртвује?
18 Ревност у Јеховиној служби. Павле је повезао поуздање у Јеховина обећања с марљивошћу када је написао: „Желимо да свако од вас показује ту исту марљивост да све до краја будете потпуно сигурни с обзиром на своју наду“ (Јеврејима 6:11). Јехова ће нас подржавати ако смо заокупљени његовом службом. Сваки пут кад осетимо његову подршку, наше поверење у њега постаје све снажније и постајемо ’постојани и непоколебљиви‘ (1. Коринћанима 15:58). Наша вера бива обновљена, а нада ојачана (Ефешанима 3:16-19).
19 Спремност да се жртвујемо. Да би следио Исуса, Павле је жртвовао могућност да има изврсну каријеру. Јасно је да је направио прави избор, иако му је, гледајући из материјалног угла, живот понекад био тежак (1. Коринћанима 4:11-13). Јехова нам није обећао да ћемо имати лагодан живот и његове слуге понекад пролазе кроз невоље. То што смо спремни да поједноставимо живот и да се жртвујемо показује колико је снажна наша одлучност да служимо Јехови (1. Тимотеју 6:6-8).
20. Зашто је стрпљење веома важно за некога коме је Краљевство на првом месту?
20 Стрпљење. Ученик Јаков је подстакао сухришћане: „Браћо, исказујте стрпљење до Господове присутности“ (Јаков 5:7). Тешко је бити стрпљив у овом ужурбаном свету. Желели бисмо да се ствари одвијају брзо. Међутим, Павле нас подстиче да опонашамо оне који „вером и стрпљењем наслеђују обећања“ (Јеврејима 6:12). Буди спреман да чекаш на Јехову. Вечни живот на рајској земљи је свакако нешто што је вредно чекања!
21. (а) Шта показујемо када Краљевство стављамо на прво место? (б) О чему ће бити речи у наредном чланку?
21 Дакле, Исусов савет да најпре тражимо Краљевство веома је практичан. Тиме показујемо да се заиста уздамо у Јехову и изабирамо једини сигуран начин живота који ми хришћани можемо имати. Међутим, Исус нам је рекао и да ’тражимо најпре Божју праведност‘. У наредном чланку ћемо видети зашто нам је посебно данас потребан такав подстицај.
Можеш ли објаснити?
• О каквој је равнотежи Исус говорио кад су у питању материјалне ствари?
• Шта учимо из Исусовог поређења о камили и игленим ушима?
• Које нам хришћанске особине помажу да тражимо најпре Божје Краљевство?
[Питања за разматрање]
[Слика на 21. страни]
Многи који су слушали Исуса били су сиромашни
[Слика на 23. страни]
Богати младић је више волео своје поседе него Бога
[Слика на 23. страни]
Трговац из Исусове параболе жртвовао је све за један вредан бисер
[Слика на 24. страни]
Јехова ће бити уз нас ако смо заокупљени његовом службом