Пронађи задовољство у медитирању

НЕКИ људи зазиру и од саме помисли на медитирање. Можда им то делује као неки и сувише тежак задатак који захтева огромну концентрацију. Могуће је и да се осећају криви због тога што запостављају медитирање, посебно када прочитају колико је то важно (Филипљанима 4:8). Међутим, време које проведемо удубљени у размишљање о ономе што смо научили о Јехови, његовим дивним особинама, његовим делима која уливају страхопоштовање, његовим захтевима и његовој славној намери, и може и треба да буде веома пријатно. Зашто?

Јехова Бог је Свевишњи Владар свемира и веома је запослен радећи на испуњењу своје величанствене намере (Јован 5:17). Па ипак, он обраћа пажњу на неизговорене мисли сваког од својих слугу. Псалмиста Давид је то знао и под Божјим надахнућем је записао: „Окушао си ме и знаш ме, Јехова. Знаш кад седим и када устајем, ти знаш мисли моје из далека“ (Псалам 139:1, 2).

Неко би ове речи испрва могао посматрати у негативном светлу. Та особа можда размишља: „Иако је Бог ’далеко‘, он запажа сваку неисправну мисао која ми дође на ум.“ Наравно, на месту је да и ту чињеницу задржимо на уму. То нам може помоћи да се боримо против неисправних мисли и када нам се ипак појаве, да их признамо Богу уверени да ће нам он опростити на темељу наше вере у Исусову откупну жртву (1. Јованова 1:8, 9; 2:1, 2). Међутим, у исто време треба да задржимо на уму да Јехова своје слуге испитује у позитивном смислу. Он обраћа пажњу када с цењењем размишљамо о њему.

Можда се питаш: „Да ли Јехова стварно запажа све позитивне мисли свих својих слугу, којих има на милионе?“ Буди сигуран да запажа. Исус је истакао колико је Јехова заинтересован за нас када је рекао да Он запажа чак и мале врапце а затим додао: „Ви вредите више од много врабаца“ (Лука 12:6, 7). Врапци не могу да размишљају о Јехови. Ако он брине о њима, колико тек брине о нама и какво задовољство налази када размишљамо о њему! Заиста, попут Давида, и ми можемо с поуздањем да се молимо: ’Нека су ти угодна размишљања срца мога, Јехова, граде мој и избавитељу мој‘ (Псалам 19:15).

Још један доказ да Јехова заиста обраћа пажњу када његове лојалне слуге медитирају о њему налази се у надахнутим речима пророка Малахије. Говорећи о нашим данима, он је прорекао: „Тада говорише један другоме они који се Бога боје: Јехова их посматра и слуша, и пред њим се књига за спомен написа, за оне који се Јехове боје и који часте име његово [„и мисле о имену његову“, ДК]“ (Малахија 3:16). Ако задржимо на уму да Јехова ’посматра‘, то јест обраћа пажњу када размишљамо о њему, то заиста може да нам помогне да нађемо задовољство у томе. Зато, будимо одлучни да поступамо у складу са псалмистиним речима: ’Мислићу о свим делима твојим, размишљаћу о радњи твојој‘ (Псалам 77:12, ДК).