Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Јездре

БИБЛИЈСКА књига коју је написао свештеник Јездра надовезује се на Другу летописа. Извештај започиње Кировим издавањем декрета који омогућава остатку јеврејских изгнаника у Вавилону да се врате у своју домовину. Прича се завршава тиме да Јездра предузима кораке како би се очистили они који су се упрљали са околним народима. Све у свему, књига обухвата период од 70 година — од 537. до 467. године пре н. е.

Приликом писања ове књиге, Јездра је имао јасан циљ: да покаже како је Јехова испунио обећање да ће ослободити свој народ из изгнанства у Вавилону и обновити право обожавање у Јерусалиму. Зато се он усредсређује само на догађаје који се тичу тога. Јездрина књига је извештај о томе како је поново изграђен храм и како је обожавање Јехове обновљено упркос противљењу и несавршености Божјег народа. Тај извештај је веома значајан за нас, јер и ми живимо у времену обнове. Многи долазе „на гору Јеховину“, а ускоро ће се цела земља ’напунити знања славе Јеховине‘ (Исаија 2:2, 3; Авакум 2:14).

ХРАМ ПОНОВО ИЗГРАЂЕН

(Јездра 1:1–6:22)

Око 50 000 јеврејских изгнаника одазвало се на Киров декрет којим им је допуштено да се врате у Јерусалим под вођством намесника Зоровавеља, то јест Сасавасара. Они одмах подижу олтар на месту на ком се и раније налазио и почињу да приносе жртве Јехови.

Наредне године, Израелци постављају темељ Јеховиног дома. Непријатељи покушавају да спрече изградњу и на крају успевају у свом настојању да краљ изда заповест да се радови зауставе. Пророци Агеј и Захарија подстичу народ да настави са изградњом храма упркос забрани. Страх од противљења непроменљивом персијском декрету који је издао Кир држи непријатеље на одстојању. Једна званична истрага износи на видело Кирову наредбу „за дом Божји у Јерусалиму“ (Јездра 6:3). Радови добро напредују и приводе се крају.

Одговори на библијска питања:

1:3-6 — Да ли су Израелци који се нису добровољно јавили да се врате у домовину били слаби у вери? Неки можда нису желели да се врате у Јерусалим зато што су били материјалисти или им је недостајало цењење према правом обожавању. Међутим, то није био случај са свима који су остали у Вавилону. Пре свега, требало је пет месеци да би се превалио 1 600 километара дуг пут до Јерусалима. Штавише, само би веома издржљиве особе могле да се настане у земљи која је 70 година стајала опустошена и да учествују у делу изградње. Дакле, отежавајуће околности као што су болест, поодмакле године и породичне одговорности без сумње су спречиле неке Израелце да се врате.

 2:43 — Ко су били Нетинеји? То су били неизраелци који су служили као храмске слуге. Међу њима је било потомака Гаваоњана из времена Исуса Навина и других „које Давид и поглавице његове беху одредили на службу Левитима“ (Јездра 8:20).

2:55 — Ко су били синови слуга Соломонових? То су били неизраелци који су добили посебне предности у служби Јехови. Можда су служили као писари или преписивачи у храму или су обављали неке административне послове.

2:61-63 — Да ли су Урим и Тумим, који су се користили када је требало добити одговор од Јехове, били доступни Израелцима који су се вратили из изгнанства? Они који су тврдили да су потомци свештеника а нису могли да установе свој родослов могли су да докажу своју тврдњу помоћу Урима и Тумима. Јездра то помиње само као могућност. У Писму се не налази извештај о томе да су се Урим и Тумим заиста користили било тад било касније. Према јеврејској традицији, Урим и Тумим су престали да се користе када је уништен храм 607. пре н. е.

3:12 — Зашто су „старци који беху видели пређашњи дом“ Јеховин плакали? Они су се можда сећали како је величанствен био храм који је Соломон изградио. Темељ новог храма који је сада био пред њима у поређењу с тим није био „ништа пред очима [њиховим]“ (Агеј 2:2, 3). Како би њихов труд уопште могао да поврати славу пређашњег храма? Сигурно су били обесхрабрени, те су зато плакали.

3:8-10; 4:23, 24; 6:15, 16 — Колико је трајала изградња храма? Темељ храма положен је 536. пре н. е. — „друге године по повратку њихову“. Изградња је прекинута у данима краља Артаксеркса, 522. пре н. е. Забрана је важила до 520. пре н. е., друге године краља Дарија. Храм је довршен у шестој години његове владавине, то јест 515. пре н. е. (Види оквир „Персијски краљеви од 537. до 467. пре н. е.“.) Дакле, изградња храма је трајала око 20 година.

4:8–6:18 — Зашто су ови стихови написани на арамејском? Овај део углавном сачињавају писма владиних службеника краљу, као и његови одговори. Јездра их је преписао из јавних списа написаних на арамејском, који се у то време користио у пословним и дипломатским круговима. Други делови Библије написани на овом древном семитском језику јесу Јездра 7:12-26, Јеремија 10:11 и Данило 2:4–7:28.

Поука за нас:

1:2. Оно што је Исаија прорекао обистинило се након неких 200 година (Исаија 44:28). Пророчанства из Јеховине Речи увек се испуне.

 1:3-6. Попут неких Израелаца који су остали у Вавилону, многи Јеховини сведоци не могу да буду у пуновременој служби или да служе тамо где је већа потреба. Ипак, они подупиру и храбре оне који то могу и дају добровољне прилоге за унапређивање дела проповедања о Краљевству и стварања ученика.

3:1-6. Седмог месеца 537. пре н. е. (месец тишри, који одговара септембру/октобру), верни Израелци који су се вратили у домовину први пут су принели жртве. Вавилонци су ушли у Јерусалим петог месеца (месец ав, који одговара јулу/августу) 607. пре н. е. и за два месеца потпуно уништили град (2. Краљевима 25:8-17). Као што је и проречено, период од 70 година у ком је Јерусалим био пуст завршио се тачно на време (Јеремија 25:11; 29:10). Све што Јеховина Реч прорекне увек се обистини.

4:1-3. Верни остатак је одбио понуду која је могла да обухвати склапање религиозних савеза са онима чији је начин обожавања био неисправан (Излазак 20:5; 34:12). Данашње Јеховине слуге такође не учествују у међуверским покретима.

5:1-7; 6:1-12. Јехова може управљати ситуацијом у корист свог народа.

6:14, 22. Ревно учествовање у Јеховином делу доноси нам његово одобравање и благослов.

6:21. Захваљујући томе што су видели напредак Јеховиног дела, Самарићани који су живели у домовини Јевреја и Јевреји који су по повратку из изгнанства пали под пагански утицај, направили су промене у свом животу. Зар не треба и ми са одушевљењем да учествујемо у делу које нам је Бог поверио, укључујући и дело објављивања Краљевства?

ЈЕЗДРА ДОЛАЗИ У ЈЕРУСАЛИМ

(Јездра 7:1–10:44)

Прошло је педесет година откако је посвећен поново изграђени Јеховин дом. Сада је 468. година пре н. е. Јездра је из Вавилона пошао у Јерусалим, водећи са собом остатак Божјег народа и носећи добровољне прилоге. На шта наилази у Јерусалиму?

Неки од главара саопштавају Јездри: „Народ Израелов, свештеници и Левити, не одвојише се од народа ове земље, и они иду за гадостима њиховим.“ Штавише, „главари и управитељи први тај грех починише“ (Јездра 9:1, 2). Јездра се запрепастио. Они га подстичу да ’буде срчан и да дела‘ (Јездра 10:4). Јездра предузима кораке како би исправио народ, и народ позитивно реагује.

Одговори на библијска питања:

7:1, 7, 11 — Да ли се сви ови стихови односе на Артаксеркса који је обуставио дело изградње? Не. Артаксеркс је име или титула двојице персијских краљева. Један је био Бардија или Гаумата, који је 522. пре н. е наредио да се градња храма обустави. У време када се Јездра вратио у Јерусалим владао је Артаксеркс Дугоруки.

7:28–8:20 — Зашто су многи Јевреји у Вавилону оклевали да пођу у Јерусалим са Јездром? Иако је прошло више од 60 година откако се прва група Јевреја вратила у домовину, Јерусалим је био врло ретко насељен. Враћање у Јерусалим значило би један другачији живот у неповољним и опасним условима. Јеврејима који су у Вавилону могли просперирати Јерусалим није пружао никакве  прилике у материјалном погледу. Не треба превидети ни опасно путовање. Они који су желели да се врате морали су имати јаку веру у Јехову, ревност за право обожавање и храброст. Чак је и Јездри било потребно да га ојача Јеховина рука која је била над њим. На Јездрин подстицај реаговало је 1 500 породица — вероватно око 6 000 људи. Након Јездрине поновне иницијативе, одазвало се још 38 Левита и 220 Нетинеја.

9:1, 2 — Колико је озбиљну претњу представљало склапање бракова с припадницима других народа? Требало је да обновљени народ очува обожавање Јехове док не дође Месија. Склапање бракова с припадницима других народа представљало је озбиљну претњу правом обожавању. Пошто су неки склапали бракове са особама које су обожавале идоле, могло би се десити да се на крају цео израелски народ стопи с паганским народима. Чисто обожавање би на крају нестало с лица земље. Ком би онда народу Месија дошао? Није чудо што се Јездра запрепастио када је видео шта се десило!

10:3, 44 — Зашто су деца била отпуштена заједно са женама? Ако би деца остала, била би већа вероватноћа да ће се жене вратити због њих. Штавише, малој деци је заиста потребна брига мајке.

Поука за нас:

7:10. Јездра нам је оставио пример у марљивом проучавању и као добар учитељ Божје Речи. Он је у молитви припремио своје срце да би се бавио Јеховиним законом. Док је разматрао Закон, поклонио је пуну пажњу ономе што Јехова говори. Јездра је примењивао оно што је научио и трудио се да томе поучава и друге.

7:13. Јехова жели да његове слуге буду спремног духа.

7:27, 28; 8:21-23. Јездра је заслугу за успех приписао Јехови, упутио му је искрену молитву пре дугог и опасног путовања у Јерусалим и био је спреман да ризикује своју личну безбедност ради тога да би се Бог прославио. Он је тако оставио добар пример за нас.

9:2. Морамо озбиљно схватити савет да се венчамо „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39).

9:14, 15. Лоше друштво може довести до Јеховиног неодобравања.

10:2-12, 44. Људи који су узели жене туђинке понизно су се покајали и исправили своје погрешне путеве. Њихов став и поступци су за пример.

Јехова се држи својих обећања

Како је само Јездрина књига драгоцена за нас! Јехова је тачно на време испунио обећање да ће ослободити свој народ из изгнанства у Вавилону и обновити право обожавање у Јерусалиму. Зар то не јача нашу веру у Јехову и његова обећања?

Размисли о примерима који се налазе у овој књизи. Јездра и остали који су се вратили у Израел како би обновили чисто обожавање у Јерусалиму показали су примерну оданост Богу. Ова књига такође истиче веру коју су показали неки богобојазни странци, као и понизан став покајничких грешника. Заиста, Јездрине надахнуте речи пружају јасан доказ да је ’Божја реч жива и да има моћ‘ (Јеврејима 4:12).

[Карта/Слика на 18. страни]

ПЕРСИЈСКИ КРАЉЕВИ ОД 537. ДО 467. ПРЕ Н. Е.

Кир Велики (Јездра 1:1) умро 530. пре н. е.

Камбиз, то јест Асвир (Јездра 4:6) 530-522. пре н. е.

Артаксеркс — Бардија (Јездра 4:7) 522. пре н. е.

или Гаумата (Убијен након свега седам

месеци владања)

Дарије I (Јездра 4:24) 522-486. пре н. е.

Ксеркс, то јест Асвир a 486-475. пре н. е.

(Владао као корегент са

Даријем I 496-486. пре

н. е.)

Артаксеркс Дугоруки (Јездра 7:1) 475-424. пре. н. е.

[Фуснота]

[Слика]

Асвир

[Слика на 17. страни]

Кир

[Слика на 17. страни]

Цилиндар: Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Извор]

Киров цилиндар говори о политици враћања заробљеника у њихову домовину

[Слика на 20. страни]

Знаш ли захваљујући чему је Јездра био добар учитељ?