Изабране мисли из Немије
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Немије
ПРОШЛО је дванаест година од догађаја којима се завршава библијска књига коју је написао Јездра. Приближава се време да се „објави реч, да ће се Јерусалим опет президати“ — што је догађај који означава почетак 70 годишњих недеља до доласка Месије (Данило 9:24-27). Књига коју је написао Немија представља историју Божјег народа повезану с поновном изградњом јерусалимских зидина. Она говори о кључном периоду од 12 година, од 456. пре н. е. до нешто након 443. пре н. е.
Ову књигу је написао намесник Немија и она представља узбудљив извештај о томе како право обожавање напредује када се одлучна акција споји с потпуним поуздањем у Јехову. Она јасно показује како Јехова управља ситуацијом како би се извршила његова воља. То је такође прича о једном одлучном и храбром вођи. Из ове књиге могу се извући драгоцене поуке за све данашње праве Божје слуге, „јер Божја реч је жива и има моћ“ (Јеврејима 4:12).
„ЗИД СЕ ДОВРШИ“
Немија је у тврђави Сусан и на одговорном је положају у служби краља Артаксеркса Дугоруког. Чувши да је његов народ „у највећој невољи и срамоти; зидови су Јерусалимски разваљени, а врата су му огњем попаљена“, Немија је веома узнемирен. Жарко се моли Богу за вођство (Немија 1:3, 4). После неког времена, краљ запажа да је Немија тужан, и тако се отвара пут за његов одлазак у Јерусалим.
Стигавши у Јерусалим, Немија под окриљем мрака разгледа зидине и открива Јеврејима да планира да их презида. Изградња почиње, а исто тако и противљење. Међутим, под храбрим вођством Немије, „зид се доврши“ (Немија 6:15).
Одговори на библијска питања:
1:1; 2:1 — Да ли се ’двадесета година‘ поменута у ова два стиха односи на исту годину? Да, ради се о двадесетој години владавине краља Артаксеркса. Међутим, различит је метод рачунања у ова два стиха. Историјски докази показују да је Артаксеркс дошао на престо 475. године пре. н. е. Пошто су вавилонски писари обично рачунали године владања персијских краљева од нисана (марта/априла) до нисана, Артаксерксова прва година почела је 474. пре н. е. Дакле, двадесета година његове владавине о којој се говори у Немији 2:1 започела је нисана 455. пре н. е. Месец хислев (новембар/децембар) поменут у Немији 1:1 очигледно је био хислев претходне године — 456. пре н. е. Немија за тај месец такође каже да спада у двадесету годину Артаксерксове владавине. Можда је у том случају рачунао године од самог монарховог ступања на престо. Такође је могуће да је Немија рачунао време по ономе што Јевреји зову грађанска година, која почиње месецом тишријем, који се поклапа са септембром и октобром. Било како било, реч да се презида Јерусалим објављена је 455. пре н. е.
4:17, 18 — Како човек може да ради на изградњи само једном руком? За носаче терета то не представља проблем. Када им се терет стави на главу или рамена, лако могу да одржавају равнотежу једном руком док ’у другој држе копље‘. Градитељи којима су за рад биле потребне обе руке ’имали су мач припасан‘. Били су спремни да крену у акцију уколико их непријатељ нападне.
5:7 — У ком смислу је Немија ’укорио великаше и управитеље‘? Ти људи су тражили камату од својих сународника Јевреја и тако кршили Мојсијев закон (Левитска 25:36; Поновљени закони 23:19). Штавише, та камата је била веома висока. Ако се „постотак“ рачунао месечно, износио је 12 посто за годину дана (Немија 5:11). Било је окрутно наметати то људима који су већ били веома оптерећени порезима и недостатком хране. Дакле, Немија је укорио те богате људе указујући им на Божји закон, при чему је разоткрио њихово погрешно поступање.
6:5 — Пошто су поверљива писма обично стављана у запечаћену врећу, зашто је Санавалат послао Немији ’отворено писмо‘ (NW)? Санавалат је можда послао отворено писмо с намером да лажне оптужбе које је упутио Немији буду познате јавности. Можда се надао да ће то Немију толико разљутити да ће оставити градњу и доћи да се брани. Или је мислио да ће писмо проузроковати такву узбуну међу Јеврејима да ће сасвим престати са својим послом. Немија није допустио да га то писмо застраши, већ је мирно наставио да извршава задатак који је добио од Бога.
Поука за нас:
1:4; 2:4; 4:4, 5. Када се суочимо с тешким ситуацијама или када доносимо важне одлуке, треба да ’устрајемо у молитви‘ и поступамо у складу с теократским вођством (Римљанима 12:12).
1:11–2:8; 4:4, 5, 15, 16; 6:16. Јехова услишава искрене молитве својих слугу (Псалам 86:6, 7).
1:4; 4:19, 20; 6:3, 15. Немија је био осећајан, али је оставио пример и као предузимљив човек, непоколебљив када треба заузети став за оно што је исправно.
1:11–2:3. Немијин главни извор радости није био престижан положај који је имао као пехарник. Била је то обнова правог обожавања. Зар не би требало да и наша главна брига и првенствени извор радости буде обожавање Јехове и све што се ради у унапређивању тога?
2:4-8. Јехова је учинио да Артаксеркс дозволи Немији да оде и презида зидине Јерусалима. „Срце је краљево вода жива у руци Јеховиној“, стоји у Пословицама 21:1. „Куда год он хоће, туда је навраћа.“
3:5, 27. На физички рад који се обавља у циљу унапређивања правог обожавања не треба да гледамо као на нешто што нам је испод части, као што су то чинили „главни људи“ међу Текојанима. Опонашајмо пример обичних Текојана који су се спремно залагали.
3:10, 23, 28-30. Док неки могу да се преселе тамо где је већа потреба за објавитељима Краљевства, многи од нас подупиру право обожавање у близини свог дома. И ми то можемо чинити тако што учествујемо у делу изградње Дворана Краљевства и пружању помоћи приликом неке катастрофе, али пре свега тако што учествујемо у делу проповедања о Краљевству.
4:14. Када се суочимо с противљењем, и ми можемо савладати страх ако задржимо на уму Онога „кога [се] треба бојати“.
5:14-19. За хришћанске надгледнике, намесник Немија је одличан пример понизности, несебичности и увиђавности. Иако је био реван за држање Божјег закона, није другима наметао ауторитет ради личне користи. Баш супротно, показивао је бригу за потлачене и сиромашне. У показивању великодушности, Немија је оставио изванредан пример свим Божјим слугама.
„СЕТИ МЕ СЕ, БОЖЕ МОЈ, ПО ДОБРУ“
Чим су јерусалимске зидине завршене, Немија поставља капије и организује обезбеђивање града. Саставља родослов народа. Цео народ се окупља „на трг пред воденим вратима“, и свештеник Јездра чита књигу Мојсијевог закона, док га Немија и Левити објашњавају народу (Немија 8:1). Сазнавши за Празник сеница, народ га држи с великом радошћу.
Услеђује још један празник, током ког ’они од рода Израелова‘ признају грехе целог народа. Левити набрајају шта је све Бог учинио за Израел, а народ се заклиње „да ће ходити по закону Божјему“ (Немија 9:1, 2; 10:29). Пошто је Јерусалим још увек недовољно насељен, баца се коцка да би се сваки десети човек који је живео ван њега преселио у град. Затим је зид посвећен с таквим одушевљењем да су се ’покличи радости Јерусалима чули далеко‘ (Немија 12:43). После дванаест година, Немија одлази из Јерусалима како би се вратио на своју дужност код Артаксеркса. Убрзо се неки Јевреји упуштају у неисправно поступање. По повратку у Јерусалим, Немија предузима одлучну акцију да исправи ситуацију. За себе се понизно моли: „Сети ме се, Боже мој, по добру“ (Немија 13:31, NW).
Одговори на библијска питања:
7:6-67 — Зашто се Немијин списак оних који су се вратили у Јерусалим са Зоровавељом разликује од Јездриног списка по броју који је наведен за свако поједино домаћинство? (Јездра 2:1-65). Можда ова разлика постоји због тога што су Јездра и Немија користили различите изворе. На пример, број оних који су се пријавили да ће се вратити можда се разликовао од броја оних који су се стварно вратили. Извештаји се можда разликују и због тога што су неки Јевреји који у почетку нису могли да утврде свој родослов касније то учинили. Било како било, оба извештаја се слажу у једном: Број првих Израелаца који су се вратили био је 42 360, без слугу и певача.
10:34 — Зашто се од ових људи захтевало да доносе дрва? Принос од дрвета се није захтевао по Мојсијевом закону. То се од њих тражило само због тога што се појавила потреба за тим. Велика количина дрвета била је потребна да би се жртве палиле на олтару. Изгледа да није било довољно Нетинеја, који су иначе служили као неизраелске храмске слуге. Зато се бацала коцка како би се стално доносила дрва.
13:6 — Колико је дуго Немија био одсутан из Јерусалима? У преводу Бакотић (у 7. стиху) каже се да се вратио „крајем године“, док у преводу Даничић-Караџић стоји да је то било „после неколико година“. Међутим, у изворном тексту стоји да је одсуство ради поновног одласка у Јерусалим Немија затражио од краља „после неког времена“, или дословно „кад су се навршили дани“. Дакле, немогуће је тачно одредити дужину његовог одсуства из Јерусалима. У сваком случају, када се вратио, Немија је затекао следећу ситуацију: Свештеници су били запостављени, а сабат се није држао. Многи су узели жене туђинке и њихова деца чак нису ни говорила јудејски. Дакле, пошто се ситуација толико погоршала, Немија је морао бити одсутан дуже време.
13:25, 28 — Осим што је ’корио‘ Јевреје који су застранили, које је још мере предузео Немија? Немија их је „проклињао“ (NW), цитирајући осуде записане у Божјем закону. Неке је ’изударао‘, можда тако што је наредио да буду кажњени. Показујући да не одобрава то што раде, ’чупао их је за косу‘. Такође је отерао унука првосвештеника Елијасива, који се оженио ћерком Санавалата Ороњанина.
Поука за нас:
8:8. Као учитељи Божје Речи, ми ’разлажемо смисао‘ користећи добар изговор и исправно наглашавање и тачно објашњавајући библијске стихове тако да њихова примена буде јасна.
8:10. „Радост Јеховина“ је нешто што имамо када смо свесни својих духовних потреба и када их задовољавамо, и када следимо теократско вођство. Како је само важно да марљиво проучавамо Библију, редовно присуствујемо хришћанским састанцима и ревно учествујемо у делу проповедања о Краљевству и стварања ученика!
11:2. Да би неко напустио наслеђено имање и преселио се у Јерусалим, морао је бити спреман на лични трошак и неке неугодности. Они који су се добровољно јавили да то учине показали су самопожртвован дух. И ми можемо показати такав дух када се укаже прилика да добровољно понудимо своје услуге у корист других на конгресу или у неким другим ситуацијама.
12:31, 38, 40-42. Певање је леп начин да хвалимо Јехову и изразимо му своју захвалност. И ми треба целим срцем да певамо на хришћанским састанцима.
13:4-31. Морамо се чувати од тога да се материјализам, корупција и отпадништво полако не увуку у наш живот.
13:22. Немија је и те како био свестан да је одговоран Богу. И ми треба тога да будемо свесни.
Јеховин благослов нам је неопходан!
„Ако Јехова не сагради дома“, певао је псалмиста, „узалуд се муче који га граде“ (Псалам 127:1). Како само ова књига добро илуструје истинитост ових речи!
Поука је јасна. Ако желимо да будемо успешни у свему што радимо, морамо имати Јеховин благослов. Можемо ли заиста очекивати Јеховин благослов ако не стављамо право обожавање на прво место у животу? Нека унапређивање обожавања Јехове буде наша главна брига, баш као што је била и Немијина.
[Слика на 8. страни]
„Срце је краљево вода жива у руци Јеховиној“
[Слика на 9. страни]
Немија — осећајан али и предузимљив човек — долази у Јерусалим
[Слике на странама 10, 11]
Да ли знаш како можеш ’разлагати смисао‘ Божје Речи?