Право благостање у Божјем новом свету

ДАВИД, a хришћански муж и отац, преселио се у Сједињене Државе, уверен да ради праву ствар. Иако му није било драго што ће се одвојити од жене и деце, био је сигуран да им може омогућити бољи живот само ако би имао мало више новца. Зато је прихватио позив својих рођака из Њујорка и ускоро се тамо запослио.

Међутим, како су месеци пролазили, Давидов оптимистички став је почео да бледи. Проводио је све мање времена у духовним активностима. У једном тренутку је замало изгубио веру у Бога. Када је подлегао једном моралном искушењу, коначно се освестио и схватио реалност своје ситуације. Због тога што се усредсредио на материјални напредак, он се постепено удаљавао од свега што му је заиста било важно. Морао је нешто да промени.

Попут Давида, сваке године многи напуштају сиромашне земље, надајући се да ће поправити своју економску ситуацију.  Ипак, врло често плате огромну цену у духовном смислу. Неки се питају: ’Може ли хришћанин тежити ка материјалном богатству и бити богат пред Богом?‘ Популарни писци и свештеници кажу да је то могуће. Али, као што су Давид и други научили, тежити ка једном и при том не изгубити друго може бити веома тешко (Лука 18:24).

Новац није зло

Новац је, наравно, људски изум. Као и сваки други изум, он сам по себи није ни лош ни погрешан. У ствари, он је само средство размене. Стога, ако се исправно користи, новац може да послужи исправној сврси. На пример, у Библији се признаје да је ’новац заклон‘, нарочито од проблема које доноси сиромаштво (Проповедник 7:12). Изгледа да је бар за неке ’новац одговор за све‘ (Проповедник 10:19, New International Version).

Свето писмо осуђује лењост и подстиче на марљив рад. Дужни смо да збринемо нашу најближу породицу, а ако имамо мало више него што нам је потребно, имаћемо и „шта дати ономе ко је у оскудици“ (Ефешанима 4:28; 1. Тимотеју 5:8). Осим тога, Библија не заговара самоодрицање, већ нас подстиче да уживамо у ономе што смо стекли. Она нам поручује да ’узмемо свој део‘ и да уживамо у плодовима свог рада (Проповедник 5:17–19). Штавише, у Библији се наводе примери верних мушкараца и жена који су били богати.

Верни људи који су били богати

Аврахам, верни Божји слуга, поседовао је велика стада оваца и говеда, доста сребра и злата и велико домаћинство које је бројало на стотине слугу (Постање 12:5; 13:2, 6, 7). Праведни Јов је такође имао поприлично богатство — у стоци, слугама, злату и сребру (Јов 1:3; 42:11, 12). Ови људи су били богати чак и по данашњим стандардима, али су исто тако били богати и пред Богом.

Апостол Павле је назвао Аврахама ’оцем свих који имају веру‘. Он није био себичан нити је био превише везан за оно што је поседовао (Римљанима 4:11; Постање 13:9; 18:1-8). На сличан начин, сам Бог је рекао за Јова да је ’добар и праведан човек‘ (Јов 1:8). Он је увек био спреман да помогне сиромашнима и онима који су били у невољи (Јов 29:12-16). И Аврахам и Јов су се више уздали у Бога него у своје богатство (Постање 14:22-24; Јов 1:21, 22; Римљанима 4:9-12).

Још један пример је краљ Соломон. Као наследник Божјег престола у Јерусалиму, Соломон је био благословљен не само Божјом мудрошћу већ и великим богатством и славом (1. Краљевима 3:4-14). Био је веран већи део свог живота. Међутим, када је  остарио, његово ’срце није било цело према Јехови‘ (1. Краљевима 11:1-8). У ствари, његово жалосно искуство открива неке од уобичајених замки богатства. Осмотримо неке од њих.

Замке богатства

Највећа опасност јесте да постанемо љубитељи новца и онога што се њиме може купити. Богатство у некима буди жељу која се никада не може задовољити. Соломон је још у младости запазио ту тежњу код других. Он је написао: „Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од њега. И то је опет таштина“ (Проповедник 5:9). Касније су и Исус и Павле упозорили хришћане на ову преварну љубав (Марко 4:18, 19; 2. Тимотеју 3:2).

Када новац постане предмет наше наклоности уместо само средство да се нешто постигне, ми постајемо подложни свим врстама моралних искушења, као што су лаж, крађа и издаја. Јуда Искариотски, један од Христових апостола, издао је свог господара за само 30 сребрника (Марко 14:11; Јован 12:6). Неки, који су у томе отишли у крајност, чак су почели да обожавају новац уместо Бога (1. Тимотеју 6:10). Зато хришћани увек треба да се труде да буду искрени када је у питању њихов прави мотив за зарађивање више новца (Јеврејима 13:5).

Тежња ка богатству такође скрива још неке једва приметне опасности. Као прво, велико богатство подстиче особу да се ослања на сопствене снаге. Исус је то споменуо када је говорио о ’преварној моћи богатства‘ (Матеј 13:22). Библијски писац Јаков је на сличан начин упозорио хришћане да не забораве на Бога чак ни када праве пословне планове (Јаков 4:13-16). Будући да нам новац допушта извесну меру независности, за оне који га имају постоји стална опасност да се уздају у новац уместо у Бога (Пословице 30:7-9; Дела апостолска 8:18-24).

Као друго, као што се уверио Давид кога смо раније споменули, тежња ка богатству често одузима толико времена и енергије да се особа мало-помало потпуно удаљи од духовних активности (Лука 12:13-21). Богати су такође стално у искушењу да користе своју имовину првенствено за задовољства или личне жеље.

Може ли се Соломонов духовни пад у извесној мери повезати с тим што је дозволио да раскошан начин живота отупи његова осећања? (Лука 21:34). Он је знао да је Бог изричито забранио склапање брака са особама из других народа. Па ипак, он је с временом имао харем са око хиљаду жена (Поновљени закони 7:3). У жељи да удовољи својим женама туђинкама, успоставио је неку врсту међуверског обожавања. Као што смо већ рекли, његово срце се с временом отуђило од Јехове.

Ови примери јасно показују истинитост Исусовог савета: „Не можете робовати Богу и Богатству“ (Матеј 6:24). Како онда хришћанин може успешно изаћи на крај са економским изазовима с којима се већина суочава? Што је још важније, постоји ли нада у боље сутра?

Право благостање је пред нама

За разлику од патријарха Аврахама, Јова и Израелаца, Исусови следбеници имају задатак да ’стварају ученике од људи из свих нација‘ (Матеј 28:19, 20). Да би испунили тај задатак, потребни су време и труд које би иначе користили за постизање световних циљева. Према томе, да би успели, пресудно је да раде оно што им је Исус рекао: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:33).

Пре него што је замало изгубио своју породицу и духовност, Давид је коначно успео да се врати на прави пут. Као што је Исус обећао, када је Давид поново ставио проучавање Библије, молитву и службу на прво место у животу, све друго је почело да долази на своје место. Његово однос са  женом и децом постепено се обновио. Поново је био радостан и задовољан. Још увек напорно ради. Није постао богаташ. Међутим, из свог болног искуства извукао је неке важне поуке.

Давид је мало боље размислио о томе колико је била мудра његова одлука да се пресели у Сједињене Државе и био је одлучан да никад више не дозволи да новац утиче на његове одлуке. Он сада зна да се највредније ствари у животу — дивна породица, добри пријатељи и пријатељство с Богом — не могу купити новцем (Пословице 17:17; 24:27; Исаија 55:1, 2). Заиста, морална беспрекорност је далеко вреднија од материјалног богатства (Пословице 19:1; 22:1). Заједно са својом породицом, Давид је одлучан да ствари које заслужују прво место задржи на првом месту (Филипљанима 1:10).

Људска настојања да се створи богато и морално друштво сваки пут пропадну. Међутим, Бог је обећао да ће његово Краљевство пружити обиље материјалних и духовних добара која су нам потребна да бисмо живели срећно (Псалам 72:16; Исаија 65:21-23). Исус је поучавао да права срећа почиње с духовношћу (Матеј 5:3). Стога, без обзира на то да ли смо богати или сиромашни у материјалном смислу, ако духовне ствари ставимо на прво место, то је најбољи начин да се припремимо за Божји нови свет који је пред нама (1. Тимотеју 6:17-19). Тај свет ће бити право напредно друштво и у материјалном и у духовном смислу.

[Фуснота]

[Слике на 5. страни]

Јов се ослањао на Бога, а не на богатство

[Слике на 7. страни]

Највредније ствари у животу не могу се купити новцем