„Сведочанство свим нацијама“

„Бићете ми сведоци... све до најудаљенијег дела земље“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 1:8).

1. Када и где су ученици први пут чули пророчанство које је забележено у Матеју 24:14?

 МНОГИ од нас знају напамет Исусове речи које су забележене у Матеју 24:14. То пророчанство је заиста изванредно! Замисли само шта је све ученицима прошло кроз главу када су га чули први пут! Година је била 33. н. е. Ученици су око три године били са Исусом и дошли су с њим у Јерусалим. Гледали су његова чуда и слушали његова учења. Иако су били одушевљени вредним истинама којима их је Исус поучио, добро су знали да не деле сви њихово одушевљење. Исус је имао моћне и утицајне непријатеље.

2. С којим ће се опасностима и изазовима суочавати ученици?

² Четворица ученика су седели са Исусом на Маслинској гори и пажљиво слушали док је говорио о опасностима и изазовима с којима ће се суочавати у будућности. Пре тога им је већ рекао да ће бити убијен (Матеј 16:21). Сада им је објаснио да ће и они бити жртве окрутног прогонства. Рекао је: „[Људи ће вас] подвргнути невољи и убијаће вас, и бићете предмет мржње свих нација због мог имена.“ То није било све. Многе ће завести лажни пророци. Други ће се спотаћи, и издаће и мрзеће једни друге. Неки, у ствари ’већина‘, допустиће да им охладни љубав према Богу и његовој Речи (Матеј 24:9-12).

3. Зашто су заиста запањујуће Исусове речи које се налазе у Матеју 24:14?

³ Док је говорио о свим тим неповољним детаљима, Исус је рекао нешто што је сигурно задивило ученике. „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14). То је значило да ће дело које је Исус започео у Израелу — ’сведочење за истину‘ — и даље постојати и да ће попримити глобалне размере (Јован 18:37). Заиста запањујуће пророчанство! Спроводити то дело по „свим нацијама“ било би изазов; вршити га и истовремено бити „предмет мржње свих нација“ било би равно чуду. Испуњењем тог огромног задатка не би били узвеличани само Јеховин суверенитет и његова моћ, већ и његова љубав, милосрђе и стрпљење. Поред тога, то би његовим слугама пружило прилику да покажу веру и оданост.

4. Коме је било речено да ће вршити дело сведочења, и које им је охрабрење Исус пружио?

⁴ Исус је јасно предочио својим ученицима да је пред њима једно величанствено дело. Пре него што је узашао на небо, појавио се пред њима и рекао: ’Примићете силу кад свети дух дође на вас, и бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље‘ (Дела апостолска 1:8). Наравно, ускоро ће им се прикључити и други. Међутим, ученика је ипак било мало. Колико их је само охрабрило сазнање да ће им моћни Божји свети дух давати снаге да обаве тај задатак!

5. Шта ученици нису знали о делу сведочења?

⁵ Ученици су знали да треба да проповедају добру вест и да ’стварају ученике од људи из свих нација‘ (Матеј 28:19, 20).  Међутим, нису знали колико ће темељно сведочанство бити дато нити када ће доћи крај. То не знамо ни ми. О томе одлучује искључиво Јехова (Матеј 24:36). Он ће уништити овај зли свет када буде задовољан опсегом датог сведочанства. Хришћани ће тек тада видети да је дело проповедања обављено у мери у којој је Јехова то намеравао. Ти рани ученици тешко да су могли и да замисле размере сведочанства које ће бити дато у овом времену краја.

Сведочанство у првом веку

6. Шта се десило на Пентекост 33. н. е. и убрзо после тога?

⁶ Дело проповедања о Краљевству и стварања ученика у првом веку довело је до изванредних резултата. На Пентекост 33. н. е., око 120 ученика било је у једној горњој соби у Јерусалиму. На њих је био изливен Божји свети дух. Затим је апостол Петар одржао један упечатљив говор у ком је објаснио шта значи то чудо и око 3 000 људи постали су верници и крстили се. То је био тек почетак. И поред тога што су верске вође биле одлучне да зауставе проповедање добре вести, ’Јехова је свакодневно придодавао [ученицима] оне који су се спасавали‘. Убрзо је ’број људи достигао око пет хиљада‘. После тога, „стално су им се придруживали верници у Господу, мноштва како мушкараца тако и жена“ (Дела апостолска 2:1-4, 8, 14, 41, 47; 4:4; 5:14).

7. Зашто је обраћење Корнелија био значајан догађај?

⁷ Године 36. н. е. дошло је до још једног значајног догађаја — обраћења и крштења једног нејеврејина по имену Корнелије. Када је упутио апостола Петра до тог богобојазног човека, Јехова је указао на то да се Исусова заповест о ’стварању ученика од људи из свих нација‘ није односила само на Јевреје који су живели у разним земљама (Дела апостолска 10:44, 45). Како су на то реаговали они који су предводили? Када су апостоли и старешине из Јудеје разумели да добру вест треба да чују и људи из нација — нејевреји — славили су Бога (Дела апостолска 11:1, 18). У међувремену, дело проповедања је и даље доносило плод међу Јеврејима. Годинама касније, вероватно негде око 58. н. е., поред нејеврејских верника било је ’на хиљаде верника међу Јеврејима‘ (Дела апостолска 21:20).

8. Како добра вест утиче на људе?

⁸ Међу хришћанима из првог века заиста је дошло до импресивног пораста, али не треба превидети да су иза тих бројки стајали дословни људи. Библијска порука коју су слушали била је моћна (Јеврејима 4:12). Потпуно је променила живот оних који су је прихватили. Постали су морални, обукли су нову личност и помирили се с Богом (Ефешанима 4:22, 23). Исто је и данас. Сви они који прихвате добру вест имају величанствену могућност да вечно живе (Јован 3:16).

 Божји сарадници

9. Које су части и одговорности били свесни први хришћани?

⁹ Први хришћани нису сматрали да су они заслужни за остварене успехе. Били су свесни да су дело проповедања обављали уз подршку ’силе светог духа‘ (Римљанима 15:13, 19). За духовни раст заслужан је био Јехова. У исто време, ти хришћани су знали да су имали част и одговорност да буду „Божји сарадници“ (1. Коринћанима 3:6-9). Због тога су се, у складу са Исусовим подстреком, снажно напрезали вршећи дело које им је било додељено (Лука 13:24).

10. Колико су труда улагали неки први хришћани да би дали сведочанство свим нацијама?

¹⁰ Као „апостол нацијама“, Павле је копном и морем пропутовао на хиљаде километара, оснивајући многе скупштине у римским провинцијама у Азији и Грчкој (Римљанима 11:13). Стигао је до Рима, можда чак и до Шпаније. У међувремену, апостол Петар, коме је била поверена „добра вест... за оне који су обрезани“, отишао је у другом правцу да би служио у Вавилону, који је у то време био важан центар јудаизма (Галатима 2:7-9; 1. Петрова 5:13). Међу многим другима који су напорно радили у Господовом делу биле су и Трифена и Трифоса. За још једну жену, Персиду, каже се да се „много трудила у Господу“ (Римљанима 16:12).

11. Како је Јехова благословио труд ученика?

¹¹ Јехова је богато благословио труд тих и других ревних слугу. Није прошло ни 30 година откако је Исус прорекао да ће се сведочити свим нацијама када је Павле написао да се ’добра вест проповедала у целом стварству које је под небом‘ (Колошанима 1:23). Да ли је крај тада дошао? У извесном смислу јесте. Јеврејски поредак је дошао свом крају 70. н. е. када је римска војска уништила Јерусалим заједно са храмом. Међутим, Јехова је одлучио да се далеко веће сведочанство да пре него што уништи читав Сатанин свет.

Данашње сведочанство

12. Како су први Истраживачи Библије разумели заповест да се проповеда?

¹² Крајем 19. века, после дугог периода у ком је преовладавао религиозни отпад, поново је успостављено чисто обожавање. Истраживачи Библије, како су Јеховини сведоци тада били познати, јасно су разумели заповест да треба стварати ученике широм света (Матеј 28:19, 20). До 1914, у делу проповедања активно је учествовало њих око 5 100 и са добром вешћу су стигли у чак 68 земаља. Међутим, ти први Истраживачи Библије нису у потпуности разумели значај Матеја 24:14. До краја 19. века, Библију, која садржи добру вест, библијска друштва су превела на многе језике и дистрибуисала широм света. Истраживачи Библије су због тога неколико деценија мислили да је нацијама већ дато сведочанство.

13, 14. Које је јасније разумевање Божје воље и његових намера било изложено у једном издању Куле стражаре из 1928. године?

 ¹³ Јехова је постепено помагао свом народу да све јасније разуме његову вољу и намере (Пословице 4:18). У Кули стражари од 1. децембра 1928. стајало је: „Можемо ли рећи да је дистрибуисањем Библије обављено проречено проповедање вести о краљевству? Сасвим сигурно не! И поред те дистрибуције Библија, мала група Божјих сведока на земљи и даље треба да штампа литературу која објашњава Божје [намере] и да посећује људе којима су уручене те Библије. У противном, људи ће остати у незнању што се тиче Месијанске владавине која је успостављена у нашем времену.“

¹⁴ У истом издању Куле стражаре даље је стајало: „Године 1920... Истраживачи Библије су дошли до исправног разумевања пророчанства нашег Господа које се налази у Матеју 24:14. Затим су разумели да та ’добра вест‘ која треба да се проповеда у целом свету за сведочанство паганима, то јест свим нацијама, није добра вест о краљевству које тек треба да дође, већ добра вест о Месијанском Краљу који је већ почео да влада над нашом планетом.“

15. Како је дело сведочења напредовало од 1920-их?

¹⁵ Та ’мала група сведока‘ из 1920-их није остала мала. У деценијама које су уследиле, идентификовано је и почело је да се сакупља „велико мноштво“ ’других оваца‘ (Откривење 7:9; Јован 10:16). Данас у 235 земаља има 6 613 950 објавитеља добре вести. Какво величанствено испуњење пророчанства! „Ова добра вест о краљевству“ никада се раније није проповедала у тако великим размерама. Никада раније није било тако много верних Јеховиних слугу.

16. Шта је постигнуто прошле службене године? (Види табелу на странама 27-30.)

¹⁶ Ово велико мноштво Сведока било је веома активно и током службене 2005. године. У објављивању добре вести у 235 земаља проведено је више од милијарду сати. Извршено је неколико милиона накнадних посета и вођено је више стотина хиљада библијских студија. Све то су постигли Јеховини сведоци, који спремно троше своје време и средства да би другима говорили о ономе што стоји у Божјој Речи (Матеј 10:8). Јехова преко свог моћног светог духа непрестано даје снагу својим слугама да врше његову вољу (Захарија 4:6).

Улагање труда да би се дало сведочанство

17. Како се Јеховин народ одазива на оно што је Исус рекао о проповедању добре вести?

¹⁷ Откако је Исус рекао да ће се проповедати добра вест прошло је скоро 2 000 година, али ревност Божјег народа за то дело није опала. Знамо да својом истрајношћу у вршењу онога што  је врсно одражавамо Јеховину љубав, његово милосрђе и стрпљење. Попут њега, ни ми не желимо да ико буде уништен, већ желимо да се људи покају и помире с Јеховом (2. Коринћанима 5:18-20; 2. Петрова 3:9). Горљиви светим духом, Јеховини сведоци и даље ревно објављују добру вест до крајева земље (Римљанима 12:11). Захваљујући томе, људи посвуда прихватају истину и подлажу се Јеховином вођству које он пружа с пуно љубави. Осмотри неколико примера.

18, 19. Која искуства можеш испричати која говоре о особама које су се повољно одазвале на добру вест?

¹⁸ Чарлс је био земљорадник на западу Кеније. Године 1998. продао је више од осам тона дувана и добио је награду за најбољег произвођача дувана. У то време је почео да проучава Библију. Убрзо је разумео да особа која се бави производњом дувана крши Исусову заповест да воли своје ближње (Матеј 22:39). Када је схватио да је ’најбољи произвођач дувана‘ у ствари ’најбољи убица‘, Чарлс је своје њиве на којима је узгајао дуван попрскао отровом. Напредовао је до предања и крштења и сада је општи пионир и слуга помоћник.

¹⁹ Нема никакве сумње у то да Јехова потреса народе сведочанством које се даје широм света и да се сакупља благо свих народа, то јест људи (Агеј 2:7). Педро, који живи у Португалу, с 13 година је почео да похађа једну теолошку школу. Циљ му је био да постане мисионар и да поучава људе Библији. Међутим, врло брзо је напустио ту школу зато што се на часовима врло мало пажње обраћало Библији. Шест година касније, на универзитету у Лисабону је почео да студира психологију. Живео је код тетке, која је Јеховин сведок, и она му је предложила да проучава Библију. Педро тада више није био сигуран да ли Бог уопште постоји и био је неодлучан да ли да проучава Библију или не. О тој својој неодлучности разговарао је са својим професором психологије. Професор му је рекао да у психологији постоји принцип по коме су особе које не могу да доносе одлуке склоне ка томе да себи наносе зло. Педро је тада решио да проучава Библију. Недавно се крстио и сада и сам проучава Библију с другима.

20. Зашто можемо бити радосни што се нацијама даје сведочанство у тако великим размерама?

²⁰ Још увек не знамо у којој ће мери нацијама бити дато сведочанство, нити знамо дан и час када ће доћи крај. Једино што знамо јесте да ће то бити ускоро. Радујемо се што је проповедање добре вести у тако великим размерама само један од многих показатеља да је близу време када ће Божје Краљевство заменити људске владавине (Данило 2:44). Са сваком годином која прође, милионима се пружа прилика да се одазову на добру вест, чиме се слави наш Бог Јехова. Будимо одлучни да останемо верни и да заједно са својом браћом из свих крајева света будемо заокупљени давањем сведочанства свим нацијама. Тиме ћемо спасти и себе и оне који нас слушају (1. Тимотеју 4:16).

Да ли се сећаш?

• Зашто је Матеј 24:14 тако величанствено пророчанство?

• Колико су труда у проповедање улагали први хришћани, и с којим резултатима?

• Како су Истраживачи Библије разумели да је потребно сведочити свим нацијама?

• Шта на тебе оставља утисак када размишљаш о активности Јеховиног народа током прошле службене године?

[Питања за разматрање]

 [Табела на странама 27-30]

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА ЗА СЛУЖБЕНУ 2005 ГОДИНУ

 (Види увезано годиште)

[Мапа/Слике на 25. страни]

Павле је копном и морем пропутовао на хиљаде километара да би проповедао добру вест

[Слика на 24. страни]

Јехова је упутио Петра да сведочи Корнелију и његовој породици