Први доказ Библијског канона

ПОКРЕНИ

Први доказ Библијског канона

„ИЗГЛЕДА као да је сваки ред написан са сврхом да побуди радозналост код оних које занима рана хришћанска историја.“ Овим речима је описан један древни документ. О чему је заправо реч?

То је документ за који сте можда чули, а можда и нисте — Мураторијев фрагмент. Било како било, поставља се питање: ’Зашто је Мураторијев фрагмент тако посебан?‘ То је најстарији постојећи канон, то јест меродаван списак књига Хришћанских грчких списа.

Можда чињеницу да се извесне књиге налазе у Библији прихватамо као саму по себи разумљиву. Па ипак, да ли бисте се изненадили када бисте знали да су некада неки били у недоумици што се тиче тога које појединачне књиге треба уврстити међу библијске? Мураторијев фрагмент или канон садржи списак рукописа за које се сматра да су надахнути. Као што можете закључити, тачан садржај Библије је од огромне важности. Према томе, шта овај документ открива у вези с књигама које сада сачињавају Хришћанске грчке списе? Хајде да најпре сазнамо нешто о пореклу овог фрагмента.

Откриће фрагмента

Мураторијев фрагмент је део манускрипта који се састоји од 76 рукописа на пергаменту од којих је сваки величине 26 пута 17 центиметара. Открио га је Лудовико Антонио Муратори (1672-1750), истакнути италијански историчар, у Амброзијанској библиотеци у Милану, у Италији. Муратори је објавио своје откриће 1740. године под именом — Мураторијев фрагмент. Изгледа да је овај кодекс настао у осмом веку у древном манастиру Бобио, близу Пјаченце у северној Италији. У Амброзијанску библиотеку је пренет почетком XVII века.

Мураторијев фрагмент садржи 85 редова текста који се налазе на 10. и 11. листу кодекса. Текст је на латинском, чији је препис очигледно начинио преписивач који није био претерано педантан. Али, неке његове грешке су пронађене када је фрагмент упоређен са истим текстом четири манускрипта из XI и XII века.

Када је написан?

Ипак, можда се питате када су информације које садржи Мураторијев фрагмент првобитно написане. Изгледа да је оригинал написан на грчком језику много векова пре него што је начињен овај фрагмент, који је латински превод грчког текста. Следећи детаљ нам помаже да одредимо датум писања оригинала. У фрагменту се помиње једна небиблијска књига под насловом Пастир, и наводи се да ју је написао човек по имену Хермас „не тако давно, у наше време, у Риму“. Изучаваоци сматрају да је Хермасов Пастир написан између 140. и 155. године н. е. На основу тога можете видети да грчки оригинал на коме се заснива Мураторијев фрагмент на латинском датира из времена између 170. и 200. године н. е.

Директна и индиректна указивања на Рим показују да је можда написан у том граду. Али, што се тиче аутора, мишљења се разилазе. Могући аутори су Климент Александријски, Мелитон Сардски и Поликрат Ефешки. Међутим, већина изучавалаца указује на Хиполита, продуктивног писца који је писао на грчком и живео у Риму у време када је вероватно састављен текст Мураторијевог фрагмента. Можда сматрате да то није толико битно, али вероватно желите да сазнате више о томе због којих информација је фрагмент толико вредан.

Информације које садржи

Овај текст није само списак књига које сачињавају Хришћанске грчке списе. Он такође садржи коментаре о тим књигама и њиховим писцима. Ако прочитате текст, запазићете да први редови у манускрипту недостају, и исто тако изгледа као да се он нагло завршава. Текст почиње тако што спомиње Јеванђеље по Луки и наводи се да је писац ове библијске књиге био лекар (Колошанима 4:14). Такође се каже да је Лукино јеванђеље треће, па се по томе може закључити да се у уводном делу који недостаје вероватно указује на Јеванђеља по Матеју и Марку. Ако сте дошли до тог закључка, пронаћи ћете потврду у Мураторијевом фрагменту, где се каже да је четврто Јеванђеље оно које је написао Јован.

Фрагмент потврђује да је књигу Дела апостолска написао Лука за ’најчаснијег Теофила‘ (Лука 1:3; Дела апостолска 1:1). Затим се набрајају писма која је апостол Павле упутио Коринћанима (два), Ефешанима, Филипљанима, Колошанима, Галатима, Солуњанима (два), Римљанима, Филимону, Титу и Тимотеју (два). Јудина посланица и две Јованове посланице такође се спомињу као надахнуте књиге. На прву Јованову посланицу већ је указано када је споменуто његово Јеванђеље. Апокалипса, то јест Откривење, наводи се као последња књига која се сматра надахнутом.

Веома је значајно то што овај фрагмент спомиње Петрову Апокалипсу, али се наводи да неки сматрају да хришћани не треба да је читају. Писац упозорава да су лажни рукописи већ били актуелни у његово време. У Мураторијевом фрагменту се објашњава да такве рукописе не треба прихватити, „јер се не могу мешати жуч и мед“. У овом документу се спомињу и други текстови који нису убројани међу свете списе. То је било због тога што су написани након времена апостола, као Хермасов Пастир, или зато што су написани да би се подржало отпадништво.

Можда сте из претходног приметили да писмо Јеврејима, две Петрове посланице и Јаковљева посланица нису споменуте у овом каталогу аутентичних библијских књига. Међутим, говорећи о умешности преписивача који је саставио овај манускрипт, др Џефри Марк Ханеман је запазио да је „разумно претпоставити да је овај фрагмент вероватно садржао и друге информације које су изгубљене, и да су Јаковљева посланица и Јеврејима (и 1. Петрова) можда биле међу њима“ (The Muratorian Fragment and the Development of the Canon).

Према томе, Мураторијев фрагмент потврђује да су скоро све књиге које сада налазимо у Хришћанским грчким списима већ биле признате као канонске у другом веку н. е. Наравно, канонство библијских књига — то јест њихово право да буду део Божје библиотеке — не зависи од тога да ли су биле споменуте у извесном древном списку. Оно што доказује да су библијске књиге производ светог духа јесте њихов садржај. Све оне потврђују да је аутор Јехова Бог и у потпуном су међусобном складу. Склад и равнотежа 66 канонских библијских књига сведоче о њиховом јединству и целовитости. Стога, поступићемо исправно ако их прихватимо као оно што оне заиста и јесу, Јеховина Реч с надахнутим истинама која је сачувана до наших дана (1. Солуњанима 2:13; 2. Тимотеју 3:16, 17).

[Слика на 13. страни]

Лудовико Антонио Муратори

[Слика на 14. страни]

Амброзијанска библиотека

[Слика на 15. страни]

Мураторијев фрагмент

[Извор]

Diritti Biblioteca Ambrosiana. Vietata la riproduzione. Aut. No. F 157 / 05

[Извори слика на 13. страни]

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ)