Ко су прави хришћани?

„ХРИШЋАНСТВО постоји само тамо где је сећање на Исуса Христа живо и у теорији и у пракси“ (Christ sein). Овим речима је швајцарски теолог Ханс Кинг изнео једну очигледну истину: Право хришћанство постоји само тамо где искрене особе Исусова учења примењују на делу.

Шта рећи за појединце или институције које тврде да су Христови следбеници, а у ствари не поступају у складу с оним што је Исус научавао? Сам Исус је рекао да ће многи тврдити да су хришћани. Они ће указивати на различите активности као доказ да су му служили, говорећи: „Зар нисмо пророковали у твоје име, и истеривали демоне у твоје име, и чинили многа моћна дела у твоје име?“ Међутим, како ће Исус реаговати? Снажним речима је јасно изрекао суд: „Никад  вас нисам познавао! Одлазите од мене, ви који чините безакоње“ (Матеј 7:22, 23).

Какво строго упозорење ’онима који чине безакоње‘ а тврде да следе Исуса! Осмотримо два основна захтева која људи треба да испуне како би их Исус признао као праве хришћане, уместо да их одбаци као оне који чине безакоње.

„Ако имате љубав међу собом“

Први захтев који је Исус поставио је следећи: „Дајем вам нову заповест, да волите један другога; као што сам ја волео вас, да и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35).

Исус захтева од својих следбеника да имају искрену љубав једни према другима, као и према свим људима. Тај захтев су испунили многи хришћани који су живели током векова после Исуса. Али, шта рећи о већини религиозних организација које тврде да следе Христа? Да ли њихову прошлост одликује љубав? Ни у ком случају. Уместо тога, оне су биле на челу небројених ратова и сукоба у којима је проливена крв недужних људи (Откривење 18:24).

Ситуација се није битно променила ни у данашње време. Нације које тврде да су хришћанске предводиле су у крвопролићу у два светска рата током 20. века. У скорије време, чланови цркава хришћанског света били су на челу зверских покоља и покушаја геноцида у Руанди 1994. године. „Они који су се окренули једни против других у том крвопролићу“, пише некадашњи англикански надбискуп Дезмонд Туту, „припадали су истој религији. Већина су били хришћани.“

„Ако останете у мојој речи“

Други важан захтев за праве хришћане налази се у следећим Исусовим речима: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32).

Исус очекује од својих следбеника да остану у његовој речи — што значи да се држе његових учења. Насупрот томе, религиозни учитељи који су тврдили да следе Христа „усвојили су грчке идеје у великој мери“, запажа теолог Кинг. Они су заменили Исусова учења идејама које потичу из паганских религија и филозофија — између осталог, идејама о бесмртности душе, веровањем у чистилиште, обожавањем Марије и свештеничком класом (1. Коринћанима 1:19-21; 3:18-20).

Религиозни учитељи су увели и неразумљиву доктрину о Тројству и уздигли Исуса на положај за који никад није тврдио да му припада. Поврх свега, одвратили су људе од обожавања онога на кога је Исус увек усмеравао пажњу — на његовог Оца, Јехову (Матеј 5:16; 6:9; Јован 14:28; 20:17). „Када Исус говори о  Богу“, пише Ханс Кинг, „он мисли на древног Бога патријарха̂ Аврахама, Исака и Јакова који се зове Јахве... За њега је он један и једини Бог.“ Колико људи данас без размишљања доводи Исусовог Бога и Оца у везу с Јахвом, то јест Јеховом, како се његово име обично изговара на српском језику?

Религиозне вође потпуно занемарују Исусову заповест да остану неутралне у политичким питањима. У Исусово време, Галилеја „је била средиште етничког национализма“, изјављује писац Тревор Мороу. Многе јеврејске патриоте су учествовале у оружаним сукобима да би оствариле политичку и религиозну слободу. Да ли је Исус рекао својим ученицима да учествују у таквим сукобима? Не. Напротив, рекао им је: „Нисте део света“ (Јован 15:19; 17:14). Међутим, уместо да буду неутралне, црквене вође су развиле, како их је ирски писац Хјуберт Батлер назвао, „војна и политичка црквена начела“. „Политичко хришћанство је“, пише он, „готово увек и војно хришћанство и када државници и свештеници постигну договор, то увек значи да ће у замену за извесне привилегије црква благословити државне војне снаге.“

Лажни учитељи се одричу Исуса

Апостол Павле је упозорио на то да ће се појавити отпадништво од правог хришћанства. Он је рекао да ће након његове смрти „окрутни вукови“ између оних који изјављују да су хришћани „говорити изопачене ствари да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30). Они ће ’јавно изјављивати да познају Бога‘, али ће га се у стварности ’одрећи својим делима‘ (Титу 1:16). Апостол Петар је на сличан начин упозорио да ће лажни учитељи „кришом увести разорне секте и одрећи... се чак и власника који их је купио“. Због њиховог лошег понашања, рекао је, људи ће „погрдно“ говорити о „путу истине“ (2. Петрова 2:1, 2). Одрећи се Христа на такав начин, каже грчки изучавалац В. Е. Вајн, значи „порећи Оца и Сина, отпасти од вере и ширити погубна учења“.

Како ће Исус реаговати на то што људи који тврде да су његови ученици намерно пропуштају да ’остану у његовој речи‘ и испуне његове захтеве? Он је упозорио: „Ко се год одрекне мене пред људима, и ја ћу се одрећи њега пред својим Оцем који је на небесима“ (Матеј 10:33). Наравно, Исус се неће одрећи онога ко упркос искреној жељи да буде веран направи грешку. На пример, иако се апостол Петар три пута одрекао Исуса, он се покајао и опроштено му је (Матеј 26:69-75). Међутим, Исус се одриче појединаца и институција који су постали вукови у овчијој кожи — који се претварају да га следе, а намерно и упорно одбацују његова учења. За такве лажне учитеље, Исус је рекао: „По плодовима њиховим препознаћете их“ (Матеј 7:15-20).

Након смрти апостола̂ појављује се отпад

Када су лажни хришћани почели да поричу Христа? Убрзо након Исусове смрти. Он сам је упозорио да ће Сатана Ђаво брзо посејати „кукољ“, лажне хришћане, међу „добро семе“, праве хришћане, које је Исус посејао током своје службе (Матеј 13:24, 25, 37-39). Апостол Павле је упозорио на присуство лажних учитеља још у његово време. Основни разлог због ког су одступили од учења Исуса Христа, рекао је, био је тај што нису имали праву „љубав према истини“ (2. Солуњанима 2:10).

Апостоли Исуса Христа су деловали као препрека за отпад докле год су били живи. Међутим, након њихове смрти, религиозне вође су користећи ’свако моћно дело и лажне знаке и чудесне предзнаке и сваку неправедну превару‘ у настојању да заведу друге, успевале да одврате све  више и више људи од истина које су научавали Исус и његови апостоли (2. Солуњанима 2:3, 6-12). С временом је, пише енглески филозоф Бертранд Расел, изворна хришћанска скупштина постала религиозна организација која би „запрепастила Исуса, па чак и Павла“.

Право хришћанство је обновљено

Чињенично стање је јасно. Након смрти апостола̂, оно што се чинило у име хришћанства није имало много везе са Христовим учењима. Међутим, то не значи да Исус није одржао обећање да ће бити са својим следбеницима „у све дане до свршетка света“ (Матеј 28:20). Можемо бити сигурни да је од времена када је изрекао те речи увек било верних особа којима је „сећање на Исуса Христа [било] живо и у теорији и у пракси“. Исус Христ је одржао своје обећање да ће подржати такве особе док настоје да показују љубав која одликује праве хришћане и остану лојални истини коју је научавао.

Штавише, Исус је обећао да ће у последње дане овог поретка, окупити своје верне ученике у јасно препознатљиву хришћанску скупштину коју ће користити за извршење своје воље (Матеј 24:14, 45-47). Он сада користи ту скупштину да сакупи „велико мноштво“ људи, жена и деце „из свих нација и племена и народа и језика“ и уједињује их у „једно стадо“ под „једним пастиром“ (Откривење 7:9, 14-17; Јован 10:16; Ефешанима 4:11-16).

Зато треба напустити сваку институцију или организацију која ружи Исусово име и срамоти хришћанство током последње две хиљаде година. У супротном, као што је Исус Христ рекао апостолу Јовану, могли бисте ’примити део њених невоља‘ када Бог у блиској будућности изрши свој суд над њима (Откривење 1:1; 18:4, 5). Будите одлучни да будете међу онима о којима је говорио пророк Михеј када је рекао да ће „у последња времена“ прави верници — следбеници правог хришћанства — слушати Божје смернице и ’ходити његовим стазама‘ обновљеног чистог обожавања (Михеј 4:1-4, ДК). Издавач овог часописа радо ће вам помоћи да сами увидите ко обожава Бога на исправан начин.

[Слике на 5. страни]

Војници, лево: U.S. National Archives photo; бацач пламена, десно: U.S. Army Photo

[Извори]

Зашто прави хришћани не учествују у ратовима?

[Слике на 7. страни]

„Имајте љубав међу собом“ и „останите у мојој речи“ јесу основни захтеви које је Исус поставио правим хришћанима