Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из књиге о Јову

Изабране мисли из књиге о Јову

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из књиге о Јову

ПАТРИЈАРХ Јов је живео у земљи Узу, данашњој Арабији, у време када је у Египту живело много Израелаца. Премда он није био Израелац, обожавао је Јехову Бога. Библија о њему каже: „Нема га онаквог на земљи, добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 1:8). Дакле, мора бити да се ради о периоду након смрти Јаковљевог сина Јосифа, истакнутог Јеховиног слуге, а пре рођења пророка Мојсија.

Сматра се да је књигу о Јову написао Мојсије, који је вероватно чуо за њега док је 40 година боравио у Мадијану, у близини земље Уз. О Јововим последњим годинама живота, Мојсије је могао сазнати када су Израелци били у близини Уза, при крају 40-годишњег боравка у пустоши. a Јовова животна прича је тако лепо написана да се ова књига сматра књижевним ремек-делом. Међутим, она је много више од тога, јер се у њој налазе одговори на питања као што су: Зашто добри људи пате? зашто Јехова допушта зло? да ли несавршени људи могу остати беспрекорни према Богу? Као део Божје Речи, порука коју преноси књига о Јову жива је и има моћ и дан-данас (Јеврејима 4:12).

„НЕСТАЛО ДАНА У КОЈИ СЕ РОДИХ“

(Јов 1:1–3:26)

Једног дана, Сатана је довео у питање Јовову беспрекорност према Богу. Јехова прихвата изазов и дозвољава Сатани да Јову нанесе невољу за невољом. Упркос томе, Јов одбија да ’прокуне Бога‘ (Јов 2:9).

Јовова три пријатеља долазе „да би му изразили своје саосећање“ (Јов 2:11NW). Седе с њим и ништа не проговарају све док Јов не прекида ту тишину речима: „Нестало дана у који се родих“ (Јов 3:3). Волео би да је „као дете које светлост никад угледало није“, то јест као мртворођено дете (Јов 3:11, 16).

Одговори на библијска питања:

1:4 (ДК) — Да ли су Јовова деца славила рођендане? Нису. У изворном језику, разликују се речи за „дан“ и „рођендан“, и свака има своје посебно значење (Постање 40:20). У Јову 1:4 користи се реч за „дан“, што указује на период од изласка до заласка сунца. Седморица Јовових синова држали су седмодневно породично окупљање једном годишње. Ишли су у круг, тако да је сваки син дошао на ред да буде домаћин гозбе, „сваки свога дана“.

1:6; 2:1 — Коме је било дозвољено да се појави пред Јеховом? Међу онима који су приступили пред Јехову био је Његов јединорођени Син, Реч, верни анђели и непослушни анђеоски „синови Божји“, укључујући и Сатану Ђавола (Јован 1:1, 18). Сатана и његови демони нису били збачени с неба све до 1914, кратко након што је успостављено Божје Краљевство (Откривење 12:1-12). Дозвољавајући им да се појаве пред њим, Јехова је омогућио да сва духовна створења сазнају за изазов који му је Сатана упутио, као и за питања повезана с тим.

1:7; 2:2 — Да ли је лично Јехова разговарао са Сатаном? Библија не говори много о томе како Јехова комуницира с духовним створењима. Међутим, пророк Михеј је имао визију у којој је видео једног анђела како разговара с Јеховом (1. Краљевима 22:14, 19-23). Дакле, изгледа да се Јехова обраћао Сатани без посредника.

1:21 — На који начин се Јов могао вратити у ’утробу мајке‘ (ДК)? Пошто је Јехова Бог створио човека „од праха земаљскога“, реч ’мајка‘ се овде користи у фигуративном смислу и односи се на земљу (Постање 2:7). Због тога у неким преводима Библије, као што је превод Др Лује Бакотића, стоји: „Го ћу се вратити у утробу земље.“

2:9 — У каквом је душевном стању Јовова жена можда била када је свом мужу рекла да прокуне Бога и умре? Јовова жена је претрпела исте губитке као и он. Сигурно ју је болело то што је гледала како је њен некада здрав и снажан муж патио од одвратне болести. Такође је изгубила своју вољену децу. Можда је због свега тога била толико ван себе да је изгубила из вида оно што је заиста важно — однос с Богом.

Поука за нас:

1:8-11; 2:3-5. Као што показује Јовово искуство, беспрекорност се не огледа само у исправном поступању и говору, већ и у исправним мотивима за служење Јехови.

1:21, 22. Тиме што остајемо лојални Јехови и под повољним и под неповољним околностима, можемо доказати да је Сатана лажов (Пословице 27:11).

2:9, 10. Попут Јова, и ми треба да останемо чврсти у вери чак и када нас чланови породице не подупиру у тежњи за духовним стварима или пак када врше притисак на нас да учинимо компромис или да се одрекнемо своје вере.

2:13. Јовови пријатељи нису имали никакве утешне речи о Богу и његовим обећањима јер нису имали духован поглед на ствари.

„ДО ПОСЛЕДЊЕГ СВОГ УЗДАХА СВОЈУ ЋУ ЈА НЕВИНОСТ [’БЕСПРЕКОРНОСТ‘, NW] БРАНИТИ“

(Јов 4:1–31:40)

Главна ствар коју Јовова три пријатеља истичу јесте то да је Бог сигурно оштро казнио Јова јер је учинио нешто лоше. Елифас први почиње да говори. Затим наставља Вилдад, користећи још заједљивије речи. Софар је још оштрији од њега.

Јов се не слаже с њиховим погрешним резоновањем. Пошто не разуме зашто Бог допушта да он пати, постаје превише усредсређен на оправдавање самог себе. Међутим, Јов воли Бога и зато узвикује: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [’беспрекорност‘, NW] бранити“ (Јов 27:5).

Одговори на библијска питања:

7:1; 14:14 — На шта се односе изрази „дани надничарски“ и „принудан рад“ (NW)? Јовова невоља је била тако тешка да је на свој живот гледао као на тежак, напоран надничарски рад. ’Погибија за погибијом‘ о којој се говори у Јову 10:17 такође се може превести као ’смена за сменом принудног рада‘. Осим тога, пошто је време које неко проводи у шеолу — од времена смрти па до ускрсења — наметнуто, Јов је и то време упоредио с принудним радом.

7:9, 10; 10:21; 16:22 — Да ли ове Јовове изјаве показују да он није веровао у ускрсење? Ове изјаве се односе на Јовову непосредну будућност. Шта је хтео да каже? Једна могућност је да је говорио о томе да га нико од његових савременика неће више видети ако умре. С њиховог становишта, он се неће вратити кући нити ће сазнати ишта ново све док не дође време одређено од Бога. Јов је такође можда мислио на то да се нико сам од себе не може вратити из шеола. Да се Јов надао ускрсењу у будућности, јасно се види из Јова 14:13-15.

10:10 — Како је Јехова Јова „као млеко слио и као сир усирио“? То је поетски опис тога како је Јов обликован у мајчиној утроби.

19:20 — Шта је Јов мислио када је рекао „остаде ми само кожа око зуба мојих“? Рекавши да му је остала само кожа тамо где је готово и нема, Јов је можда хтео да каже да му није остало практично ништа.

Поука за нас:

4:7, 8; 8:5, 6; 11:13-15. Не смемо брзо закључити да је неко у невољи зато што жање оно што је сејао или зато што нема Божје одобравање.

4:18, 9; 22:2, 3. Наш савет треба да се темељи на Божјој Речи, а не на личном мишљењу (2. Тимотеју 3:16).

10:1. Огорченост је заслепила Јова, тако да није узео у обзир друге могуће разлоге због којих је патио. Патња не би смела да изазове огорченост код нас, посебно зато што разумемо која су све питања ту укључена.

14:7, 13-15; 19:25; 33:24. Нада у ускрсење нас може подржати у било ком искушењу које нам Сатана наметне.

16:5; 19:2. Наше речи треба да храбре и крепе, а не да раздражују (Пословице 18:21).

22:5-7. Савет темељен на оптужбама за које нема чврстих доказа бескористан је и погубан.

27:2; 30:20, 21. Човек не мора да буде савршен да би остао беспрекоран. И Јов је поступао погрешно када је критиковао Бога.

27:5 (NW). Једино је сам Јов могао одлучити да ли ће остати беспрекоран, јер беспрекорност зависи од нечије љубави према Богу. Стога треба да развијамо снажну љубав према Јехови.

28:1-28. Човек зна где се налазе земљина блага. У потрази за њима, довитљивост га води до подземних стаза које не виде ни далековиде птице грабљивице. Међутим, божанска мудрост долази од страха од Јехове.

29:12-15. Треба спремно да покажемо љубав према онима којима је потребна помоћ.

31:1, 9-28. Јов је пример за нас јер се клонио флерта, прељубе, неправедности и немилосрдног поступања према другима, као и материјализма и идолопоклонства.

„КАЈЕМ СЕ У ПРАХУ И У ПЕПЕЛУ“

(Јов 32:1–42:17)

Млади Елијуј је стајао по страни и стрпљиво слушао ову расправу. Сада он говори и исправља Јова и његова три тужитеља.

Чим Елијуј завршава, Јехова одговара из вихора. Он не даје објашњење за Јовову патњу. Међутим, постављајући низ питања, Свемоћни чини да Јов постане свестан Његове огромне моћи и велике мудрости. Јов признаје да је говорио без разумевања и каже: „Зато се сам осуђујем и кајем се у праху и у пепелу“ (Јов 42:6). Јовова кушња се завршава и он бива награђен за своју беспрекорност.

Одговори на библијска питања:

32:1-3 — Када је Елијуј стигао? Пошто се каже да је чуо све што се говорило, Елијуј је вероватно био негде у близини још пре него што је Јов окончао седмодневно ћутање тројице пријатеља (Јов 3:1, 2).

34:7 — Како је Јов био попут човека који „подругивање ко воду пије“? У јадном стању у каквом се налазио, Јов је био склон томе да исмевање тројице пријатеља схвати као да је усмерено против њега лично, иако су они у ствари говорили против Бога (Јов 42:7). На тај начин је прихватао то подругивање као да ужива у томе, попут некога ко пије воду.

Поука за нас:

32:8, 9. Мудрост не долази увек с годинама. За стицање мудрости, потребно је разумевање Божје Речи и вођство Божјег духа.

34:36 (ДК). Беспрекорност се доказује када смо на неки начин ’искушани до краја‘.

35:2 (ДК). Елијуј је пажљиво слушао и утврдио у чему је проблем пре него што је почео да говори (Јов 10:7; 16:7; 34:5). Пре него што дају савет, хришћанске старешине морају пажљиво да слушају, да узму у обзир све чињенице и да јасно разумеју шта је све укључено (Пословице 18:13).

37:14; 38:1–39:30. Размишљање о Јеховиним чудесним делима — изразима његове моћи и мудрости — чини нас понизнијима и помаже нам да увидимо да је то што је његов суверенитет доведен у питање много битније него било која наша лична жеља или проблем (Матеј 6:9, 10).

40:1-4. Када смо у искушењу да се жалимо на Свемоћног, треба да ’на уста своја руку метнемо‘.

40:10–41:25. Како велику снагу имају хипопотам (нилски коњ) и крокодил! Да бисмо истрајали у Божјој служби, потребна нам је снага од Створитеља ових моћних звери, Онога који нам даје моћ (Филипљанима 4:13).

42:1-6. Захваљујући томе што је Јов чуо Јеховине речи и што му је скренута пажња на манифестације Његове моћи, он је ’видео Бога‘, то јест видео је истину о њему (Јов 19:26). Тако је исправио своје размишљање. Када нам неко на темељу Библије укаже где грешимо, треба спремно да признамо грешку и исправимо се.

Развијајмо истрајност попут Јовове

Књига о Јову јасно показује да за људску патњу није одговоран Бог, већ Сатана. То што Бог допушта зло на земљи пружа нам прилику да лично покажемо где стојимо када је у питању Јеховин суверенитет и наша беспрекорност.

Сви они који воле Јехову биће искушани попут Јова. Извештај о Јову јача наше поуздање да можемо издржати. Подсећа нас на то да наши проблеми неће вечно трајати. „Чули сте за Јовову истрајност и видели сте исход који је Јехова дао“, стоји у Јакову 5:11. Јехова је наградио Јова због тога што је остао беспрекоран (Јов 42:10-17). Каква је дивна награда пред нама — вечни живот у рају на земљи! Попут Јова, будимо и ми одлучни да сачувамо своју беспрекорност (Јеврејима 11:6).

[Фуснота]

a Књига о Јову обухвата период од преко 140 година, негде између 1657. и 1473. пре н. е.

[Слике на 16. страни]

Шта можемо научити из ’Јовове истрајности‘?