Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Свако ће носити свој сопствени терет“

„Свако ће носити свој сопствени терет“

„Свако ће носити свој сопствени терет“

„Свако ће од нас положити Богу рачун за себе“ (РИМЉАНИМА 14:12).

1. С којом су се одговорношћу суочила три Јеврејина?

 ТРИ млада Јеврејина која су живела у Вавилону суочила су се са одлуком која је представљала питање живота или смрти. Да ли ће се поклонити пред једним огромним кипом, како је налагао закон те земље? Или ће одбити да га обожавају и бити бачени у ужарену пећ? Седрах, Мисах и Авденаго нису имали времена да се с било ким посаветују — нити им је то било потребно. Без устезања су рекли: „Знај, краљу, да нећемо служити боговима твојим, и да се нећемо поклонити златном кипу који си ти подигао“ (Данило 3:1-18). Три Јеврејина су носила свој терет одговорности.

2. Ко је заправо утицао на Пилатову одлуку у вези са Исусом Христом, и да ли зато тај римски гувернер не сноси никакву одговорност?

2 Око шест векова касније, управитељ је саслушао оптужбе против једног човека. Након што је испитао случај, уверен је да је оптужени невин. Међутим, окупљена маса захтева да се он погуби. Иако се у почетку одупире таквом захтеву, управитељ показује да нема довољно воље да носи свој терет одговорности и попушта под притиском. Перући руке, изјављује: „Нисам крив за крв овог човека.“ Затим даје да се тај човек прибије на стуб. Да, уместо да је прихватио одговорност да донесе пресуду у вези са Исусом Христом, Понтије Пилат је препустио да други то учине уместо њега. Нема те воде која би могла да га ослободи одговорности коју је имао због тога што је неправедно осудио Исуса (Матеј 27:11-26; Лука 23:13-25).

3. Зашто не треба да препустимо другима да доносе одлуке уместо нас?

3 Како је с тобом? Када треба да донесеш неку одлуку, да ли си попут та три Јеврејина или дозвољаваш да други утичу на тебе? Није лако доносити одлуке. Потребна је зрелост да би се направили прави избори. На пример, родитељи треба да донесу добре одлуке у вези са својом малом децом. Наравно, веома је тешко донети неку одлуку када је ситуација сложена и када треба одвагнути разне факторе. Међутим, доношење одлука није толико тешка одговорност да би била сврстана у „бремена“, то јест тешке ствари које за нас могу носити особе које су ’духовно способне‘ (Галатима 6:1, 2). Напротив, што се тиче таквог терета, „свако ће од нас положити Богу рачун за себе“ (Римљанима 14:12). „Свако ће носити свој сопствени терет“, каже Библија (Галатима 6:5). Стога, како можемо доносити мудре одлуке? Као прво, морамо препознати ограничења која имамо као људи и научити шта нам је због тога потребно.

Важан услов

4. Коју важну поуку у вези с доношењем одлука треба да извучемо из непослушности првог људског пара?

4 Први брачни пар је веома брзо донео једну одлуку из које су произашле страшне последице. Одлучили су да једу плод са дрвета спознања добра и зла (Постање 2:16, 17). На чему су темељили своју одлуку? „Жена виде да је плод на дрвету добар за јело и леп на поглед“, каже Библија. „И она убра плода с њега и окуси, па даде мужу своме, који је код ње био, те и он окуси“ (Постање 3:6). Евин избор заснивао се на себичној жељи. Затим јој се и Адам придружио. Као последица тога, грех и смрт су се ’проширили на све људе‘ (Римљанима 5:12). Из Адамове и Евине непослушности треба да извучемо једну важну поуку у вези с људским ограничењима: Ако се не придржава Божјег вођства, човек је склон доношењу погрешних одлука.

5. Које нам вођство Јехова пружа, и шта морамо радити да би нам оно користило?

5 Колико само треба да будемо радосни што нас Јехова Бог није оставио без вођства! У Писму нам се каже: „Уши ће твоје слушати да се за тобом говори: „То је пут, идите њим!“, јер бисте ви сврнули десно или лево“ (Исаија 30:21). Јехова нам говори преко своје надахнуте Речи, Библије. Морамо је проучавати и добро се упознати са оним што стоји у њој. Да бисмо направили исправан избор, треба да узимамо ’чврсту храну која припада зрелима‘. Поред тога, и наше моћи запажања ће бити „употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“ (Јеврејима 5:14). Своје моћи запажања можемо вежбати примењујући оно што учимо из Божје Речи.

6. Шта је неопходно да би наша савест исправно функционисала?

6 При доношењу одлука веома важну улогу игра наш наслеђени дар савести. Савест је способност просуђивања која нас може ’оптужити или пак оправдати‘ (Римљанима 2:14, 15). Међутим, да би наша савест исправно функционисала, морамо је обликовати по Божјој Речи и изоштрити применом начела из ње. На необликовану савест обично утичу обичаји и навике. Окружење и мишљења других људи такође нас могу одвести у погрешном правцу. Шта се дешава с нашом савести када је непрестано игноришемо и када кршимо Божја мерила? Она с временом може постати ожигосана „као гвожђем за жигосање“ и постати као спаљено месо прекривено ожиљком — које је неосетљиво (1. Тимотеју 4:2). С друге стране, савест која је обликована помоћу Божје Речи представља поуздан водич.

7. Шта је веома важно да бисмо доносили мудре одлуке?

7 Стога, да бисмо могли да испунимо одговорност да доносимо мудре одлуке, веома је важно да добро познајемо Писмо и да будемо способни да га примењујемо. Уместо да импулсивно и исхитрено изводимо закључке када стојимо пред неком одлуком, треба да издвојимо време како бисмо истражили библијска начела и да користимо своју способност размишљања да бисмо их применили. Чак и када брзо треба да донесемо неку одлуку — као што су морали Седрах, Мисах и Авденаго — бићемо спремнији ако добро познајемо Божју Реч и ако смо своју савест обликовали према њој. Да бисмо видели како напредовање ка зрелости може утицати на побољшање наше способности одлучивања, осмотримо два подручја.

Какво ћемо друштво имати?

8, 9. (а) Која начела показују да је неопходно избегавати лоша друштва? (б) Да ли је лоше друштво ограничено само на непринципијелне људе? Објасни.

8 „Немојте се заваравати“, писао је апостол Павле. „Лоша друштва кваре корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33). Исус Христ је својим ученицима рекао: „Нисте део света“ (Јован 15:19). Након што смо сазнали ова начела, одмах нам је било јасно да је потребно да избегавамо друштво блудника, прељубника, лопова, пијаница и сличних људи (1. Коринћанима 6:9, 10). Међутим, како напредујемо у разумевању библијске истине, схватамо да је исто тако штетно и ако с таквим особама проводимо време тако што их гледамо у биоскопима, на телевизији или на компјутеру, или тако што читамо о њима у књигама. Исто се може рећи и за дружење на Интернету у чет просторијама са „онима који крију какви су“ (Псалам 26:4NW).

9 Да ли треба да се дружимо са онима који су можда морално чисти али не верују у истинитог Бога? Писмо нам каже: „Цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Схватамо да лоше друштво није ограничено на попустљиве или морално искварене особе. Зато је мудро што негујемо блиска пријатељства само са онима који воле Јехову.

10. Шта нам помаже да донесемо зреле одлуке у погледу својих контаката са светом?

10 Потпуно избегавање контакта с људима у свету нити је могуће, нити је потребно (Јован 17:15). У контакт са светом долазимо када учествујемо у проповедању или када идемо у школу или на посао. Хришћанин који је у браку са особом која није Јеховин сведок можда мора да долази у дотицај са светом више него други. Међутим, ако имамо увежбане моћи запажања, схватићемо да је једно имати известан контакт са светом који је неопходан, а нешто сасвим друго одржавати блиске везе с њим (Јаков 4:4). Према томе, можемо донети зреле одлуке што се тиче тога да ли ћемо учествовати у ваншколским активностима, као што су спортски догађаји и слично, или да ли ћемо ићи на забаве и вечере са сарадницима на послу.

Избор запослења

11. Шта треба прво да размотримо када доносимо одлуку о запослењу?

11 Зрелост у примени библијских начела помаже нам у доношењу одлука о томе како ћемо извршавати обавезу да се ’бринемо за своје укућане‘ (1. Тимотеју 5:8). Прво што треба осмотрити јесте сама природа посла — шта се од нас захтева да радимо. Дефинитивно је погрешно ако изаберемо посао којим се подупире оно што се осуђује у Библији. Зато прави хришћани не прихватају послове који могу укључивати идолопоклонство, крађу, злоупотребу крви или друге небиблијске поступке. Такође, нећемо лагати нити варати, чак и ако наш послодавац или шеф то захтева од нас (Дела апостолска 15:29; Откривење 21:8).

12, 13. Који су још неки фактори осим саме природе посла веома важни за доношење одлука о запослењу?

12 Шта ако се посао сам по себи не сукоби ни са једним библијским захтевом? Како напредујемо у разумевању истине и како нам се побољшавају способности запажања, ми схватамо да се морају узети у обзир и други фактори. Шта ако бисмо због посла били укључени у неки небиблијски поступак, као што је одговарање на телефонске позиве у некој коцкарници? Такође треба узети у обзир чињеницу ко даје плату, као и место на којем се ради. На пример, да ли би се хришћанин као самостални предузимач понудио да изводи радове који укључују кречење цркава и тиме подупирао криву религију? (2. Коринћанима 6:14-16).

13 Шта ако би у једном наврату наш газда прихватио уговор да окречи неко место кривог обожавања? У том случају, било би потребно да осмотримо факторе као што су мера до које можемо утицати на оно што се ради и мера до које смо ми у то укључени. Такође, како стоје ствари са обављањем посла којем се иначе нема шта приговорити, као што је достављање поште свуда, укључујући и места на којима се унапређују неисправне ствари? Зар то не би имало везе с начелом које се налази у Матеју 5:45? Не треба превидети како би обављање неког посла из дана у дан могло да утиче на нашу савест (Јеврејима 13:18). Стварно, ношење терета одговорности у доношењу зрелих одлука у погледу запослења изискује да изоштримо своје моћи запажања и да обликујемо савест коју нам је Бог подарио.

„Познај га на свима путевима својим“

14. Шта треба да предузмемо када доносимо одлуке?

14 Како је са одлукама које доносимо у вези с другим стварима, као што су световно образовање и прихватање или одбијање извесних начина лечења? Када треба да донесемо било коју одлуку, морамо утврдити која се библијска начела тичу тога и затим употребити своју способност размишљања да бисмо их применили. „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати“, рекао је мудри краљ древног Израела, Соломон. „Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити“ (Пословице 3:5, 6).

15. Шта учимо од хришћана из првог века о доношењу одлука?

15 Избори које правимо често утичу на друге и зато је потребно да и то узмемо у обзир. На пример, хришћани из првог века више нису били под Мојсијевим законом, који је садржавао многобројне одредбе што се тиче исхране. Могли су да једу извесну врсту хране која је по Закону била нечиста и томе се не би имало шта приговорити. Међутим, апостол Павле је пишући о животињском месу које је могло имати везе с неким идолским храмом, рекао следеће: „Ако храна наводи мог брата на спотицање, више никада нећу јести месо, да не наведем свог брата на спотицање“ (1. Коринћанима 8:11-13). Рани хришћани су били подстакнути да покажу обзирност према савести других како их не би спотакли. Дакле, не би требало да због својих одлука будемо „узрок спотицања“ (1. Коринћанима 10:29, 32).

Тражи Божју мудрост

16. Како нам молитва помаже у доношењу одлука?

16 Молитва је од непроцењиве вредности у доношењу одлука. „Ако некоме од вас недостаје мудрости“, каже ученик Јаков, „нека тражи од Бога, јер он великодушно даје свима и без прекоравања; и даће му се“ (Јаков 1:5). С потпуним поверењем се можемо обратити Јехови у молитви и замолити га за потребну мудрост како бисмо донели исправне одлуке. Када разговарамо са истинитим Богом о ономе што нам је важно и тражимо његово вођство, свети дух нам може помоћи да боље разумемо стихове које осматрамо и да се сетимо оних које смо можда превидели.

17. Како нам други могу помоћи у доношењу одлука?

17 Да ли нам други могу помоћи у доношењу одлука? Да, Јехова је дао зрелу браћу у скупштини (Ефешанима 4:11, 12). Можемо да се посаветујемо с њима, посебно ако се ради о важној одлуци. Браћа која имају дубок духовни увид и доста животног искуства могу нам скренути пажњу на додатна библијска начела која могу имати значаја за нашу одлуку и помоћи нам да се ’уверимо шта су важније ствари‘ (Филипљанима 1:9, 10). Међутим, потребно је да будемо опрезни. Морамо пазити да не дозволимо да други доносе одлуке уместо нас. Сами треба да носимо терет одговорности.

Да ли ће исход увек бити добар?

18. Шта се може рећи о исходу добрих одлука?

18 Да ли ће одлуке које се чврсто заснивају на библијским начелима и које се савесно доносе увек донети добре резултате? Гледано на дуге стазе, хоће. Међутим, понекад први резултати могу бити неповољни. Седрах, Мисах и Авденаго су знали да би могли животом да плате одлуку да не обожавају огроман кип (Данило 3:16-19). Слично томе, након што су апостоли рекли пред јеврејским Синедрионом да као владара морају слушати Бога, а не људе, били су ишибани пре него што су пуштени на слободу (Дела апостолска 5:27-29, 40). Штавише, на резултат било које одлуке могу неповољно утицати ’време и прилике‘ (Проповедник 9:11). Ако на неки начин доживимо невољу упркос томе што смо донели исправну одлуку, можемо бити уверени да ће нам Јехова помоћи да истрајемо и да ће нас на крају благословити (2. Коринћанима 4:7).

19. Како можемо храбро носити свој терет одговорности у доношењу одлука?

19 Дакле, када доносимо одлуке, морамо потражити библијска начела и користити своју способност размишљања да бисмо их применили. Стварно можемо бити захвални за помоћ коју нам Јехова пружа путем свог светог духа и зреле браће у скупштини! С таквим вођством и уз све оно што нам Јехова обезбеђује, храбро носимо свој терет одговорности у доношењу мудрих одлука.

Шта си научио?

• Који је један важан услов за доношење добрих одлука?

• Како напредовање ка зрелости утиче на наш избор друштва?

• Који су неки важни фактори које треба да размотримо када доносимо одлуке у вези са запослењем?

• Коју помоћ имамо у доношењу одлука?

[Питања за разматрање]

[Слика на 22. страни]

Из непослушности Адама и Еве извлачимо важну поуку

[Слика на 24. страни]

Пре него што донесеш важну одлуку, потражи библијска начела