Испунити услове за крштење

„Шта ме спречава да се крстим?“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 8:36).

1, 2. Како је Филип започео разговор с једним етиопским службеником, и шта показује да је тај човек био духовно настројена особа?

 ГОДИНУ или две након Исусове смрти, један државни службеник је путовао на југ, из Јерусалима ка Гази. Очекивао га је заморан пут кочијама од можда хиљаду и по километара. Овај искрени човек је чак из Етиопије дошао у Јерусалим да би обожавао Јехову. Имао је толико јаку веру да је на том подужем повратку кући мудро користио време тако што је читао Божју Реч. Јехова је запазио тог искреног човека и преко свог анђела је упутио ученика Филипа да му проповеда (Дела апостолска 8:26-28).

² Филипу није било тешко да започне разговор, пошто је етиопски службеник наглас читао, што је у то време било сасвим уобичајено. Тако је Филип могао чути да он чита Исаијин свитак. Филип је побудио занимање тог човека поставивши једноставно питање: „Да ли разумеш то што читаш?“ То је водило до разговора о Исаији 53:7, 8. Након разматрања тих стихова, Филип му је ’објавио добру вест о Исусу‘ (Дела апостолска 8:29-35).

3, 4. (а) Зашто је Филип без одлагања крстио Етиопљанина? (б) Која ћемо питања сада осмотрити?

³ Етиопљанин је брзо разумео коју улогу Исус има у Божјој намери, као и да је потребно да постане крштен Христов ученик. „Шта ме спречава да се крстим?“, питао је Филипа након што је угледао воду у којој је могло да се обави  крштење. Наравно, то су биле посебне околности. Он је као јеврејски прозелит већ био богобојазан човек. Вероватно му се дуго не би указала нека друга прилика да се крсти. Што је још важније, тај човек је разумео шта Бог очекује од њега и нипошто није желео да то игнорише. Филипу је било драго да удовољи његовом захтеву, тако да је Етиопљанин, након што се крстио, ’продужио својим путем радујући се‘. Нема сумње да је с великим одушевљењем проповедао добру вест у својој домовини (Дела апостолска 8:36-39).

⁴ Иако предање и крштење не треба извршити олако нити на брзину, пример етиопског службеника показује да је било ситуација када су се неки крстили убрзо након што су чули истину из Божје Речи. a Зато је на месту да осмотримо следећа питања: Како особа треба да се припреми за крштење? До које мере треба узети у обзир нечије године? Какав духовни напредак треба да буде очигледан пре крштења? И што је најважније, зашто Јехова очекује да они који желе да му служе предузму тај корак?

Свечани споразум

5, 6. (а) Како је Божји народ у прошлости показао да цени Јеховину љубав? (б) Који близак однос с Богом можемо имати када се крстимо?

⁵ Након што их је ослободио из Египта, Јехова је желео да прихвати Израелце као своје „драгоцено власништво“ (NW), да их воли и штити и да од њих образује „свет народ“. Међутим, да би добили тако повлашћен положај, морали су на конкретан начин да покажу да цене Божју љубав. Они су то урадили тако што су се сложили да ће радити „све што је казао Јехова“ и тако што су ушли у савез с њим (Излазак 19:4-9). У првом веку, Исус је заповедио својим следбеницима да стварају ученике од људи из свих нација, тако да су они који су прихватили његова учења били крштени. Добар однос с Богом зависио је од вере у Исуса Христа након чега би уследило крштење (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 2:38, 41).

⁶ Ови библијски извештаји показују да Јехова благосиља оне који дају свечано обећање да ће му служити и држе се тога. За хришћане, предање и крштење представљају неопходне кораке који воде до Јеховиног благослова. Ми смо одлучни да следимо његова мерила и да тражимо његово вођство (Псалам 48:14). Као резултат тога, Јехова нас фигуративно узима за руку и води путем којим треба да идемо (Псалам 73:23; Исаија 30:21; 41:10, 13).

7. Зашто морамо сами донети одлуку о предању и крштењу?

⁷ На те кораке треба да нас подстакну љубав према Јехови и жеља да му служимо. Нико не треба да се крсти само зато што му неко каже да већ дуго проучава или зато што се његови пријатељи крштавају. Наравно, родитељи и други зрели хришћани могу подстаћи особу да размишља о предању и крштењу. Апостол Петар је подстакао оне који су га слушали на Пентекост ’да се крсте‘ (Дела апостолска 2:38). Међутим, предање је лична ствар и то нико не може урадити уместо нас. Сами морамо донети одлуку да вршимо Божју вољу (Псалам 40:9).

Одговарајућа припрема за крштење

8, 9. (а) Зашто крштење беба није у складу с Библијом? (б) Колико млади треба духовно да напредују пре крштења?

⁸ Да ли су деца кадра да донесу промишљену одлуку? У Писму не постоји захтев што се тиче година старости. Међутим, бебе сигурно не би могле да постану  верници, да своју веру покажу делима или да изврше предање Богу (Дела апостолска 8:12). Што се тиче хришћана из првог века, историчар Аугустус Неандер наводи у својој књизи: „У почетку су се крштавали само одрасли, пошто су се крштење и вера обично поимали као нешто што је међусобно уско повезано“ (Allgemaine Geschichte der christlichen Religion und Kirke).

⁹ Што се тиче младих, неки могу развити извесну меру духовности и пре него што одрасту, док је другима потребно више времена. Међутим, млада особа треба пре крштења да развије лични однос с Јеховом, да добро разуме основе Писма и да јасно схвата шта предање изискује од ње, баш као што је то случај и са старијима.

10. Који кораци морају претходити предању и крштењу?

¹⁰ Исус је наложио ученицима да поучавају друге свему што је он заповедио (Матеј 28:20). Зато новозаинтересоване особе пре свега треба да добро упознају истину, што ће им онда омогућити да развију веру у Јехову и његову Реч (Римљанима 10:17; 1. Тимотеју 2:4; Јеврејима 11:6). Затим, када библијска истина такне срце особе, оно је подстиче да се покаје и да више не живи као раније (Дела апостолска 3:19). На крају, код особе се јавља жеља да се преда Јехови и крсти се, као што је Исус и заповедио.

11. Зашто је важно да се редовно учествује у проповедању пре крштења?

¹¹ Још један важан корак у напредовању до крштења јесте учествовање у проповедању добре вести о Краљевству. То је најважније дело које је Јехова поверио свом народу током ових последњих дана (Матеј 24:14). Дакле, некрштени објавитељи могу имати радост да разговарају о својој вери с другима. Ангажовањем у овом делу они се припремају за редовно и ревно учествовање у служби проповедања после крштења (Римљанима 10:9, 10, 14, 15).

Да ли те нешто спречава да се крстиш?

12. Зашто неки можда оклевају да се крсте?

¹² Неки можда оклевају да се крсте зато што не желе да се прихвате одговорности које крштење носи са собом. Они схватају да ће, да би удовољили Јеховиним мерилима, морати да изврше знатне промене у животу. Или се можда прибојавају да ће им након крштења бити тешко да живе у складу с Божјим захтевима. Неки чак размишљају: „Можда ћу једног дана урадити нешто лоше и бити искључен из скупштине.“

13. Шта је у Исусово време неке спречавало да постану његови следбеници?

¹³ Неки људи из Исусовог времена дозволили су да их лични циљеви и породичне везе спрече да постану његови ученици. Један писмозналац је рекао да ће пратити Исуса где год да он пође. Али, Исус је објаснио да у многим ситуацијама није имао чак ни где да преноћи. Када је Исус једну другу особу која га је слушала позвао да буде његов следбеник, тај човек је одговорио да прво мора да сахрани свог оца. Вероватно је више желео да остане код куће и чека док му отац не умре него да следи Исуса и брине за породичне  одговорности када дође време за то. А трећи је рекао да пре него што почне да следи Исуса мора да се поздрави са својим укућанима. Исус је описао такво одлагање као ’освртање на оно што је иза‘. Дакле, изгледа да ће они који то желе увек моћи да нађу изговоре за то што избегавају своју хришћанску одговорност (Лука 9:57-62).

14. (а) Како су Петар, Андрија, Јаков и Јован реаговали када их је Исус позвао да буду рибари људи? (б) Зашто не треба да оклевамо да прихватимо Исусов јарам?

¹⁴ Потпуно је другачији пример Петра, Андрије, Јакова и Јована. Када је Исус њих позвао да га следе и буду рибари људи, Библија наводи: „Одмах оставише мреже, и пођоше за њим“ (Матеј 4:19-22). Тиме што су спремно донели такву одлуку, они су лично доживели оно што им је Исус касније рекао: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе. Јер је мој јарам благ и мој терет је лак“ (Матеј 11:29, 30). Иако крштење доноси известан јарам одговорности, Исус нас уверава да је тај јарам благ и лак и да ћемо и те како бити окрепљени.

15. Како Мојсијев и Јеремијин пример показују да можемо рачунати на Божју подршку?

¹⁵ Наравно, сасвим је нормално осећати се недорасло. И Мојсије и Јеремија су се испрва тако осећали када им је Јехова поверио одговорности (Излазак 3:11; Јеремија 1:6). Како их је Бог охрабрио? Мојсију је рекао: „Ја ћу бити с тобом.“ Јеремији је обећао: „Ја [сам] с тобом да те избављам“ (Излазак 3:12; Јеремија 1:8). И ми можемо бити уверени да ће нам Бог пружити подршку. Љубав према Богу и поуздање у њега помоћи ће нам да савладамо снажне сумње што се тиче тога да ли ћемо моћи да живимо у складу са својим предањем. „У љубави нема страха“, написао је апостол Јован, „него савршена љубав истерује страх“ (1. Јованова 4:18). Дете се можда плаши када треба само да хода, али је сигурно када иде држећи оца за руку. Слично томе, ако се свим срцем уздамо у Јехову, он обећава да ће ’уравнити наше стазе‘ док ходимо с њим (Пословице 3:5, 6).

Величанствен догађај

16. Зашто се крштење обавља потпуним подрањањем под воду?

¹⁶ Пре самог крштења обично се одржи један библијски говор у којем се објашњава значај хришћанског крштења. На крају тог говора, особе које желе да се крсте бивају замољене да дају јавну изјаву своје вере одговарајући на два питања за крштење (Римљанима 10:10;  види оквир на 22. страни). Затим се оне подроне под воду, следећи пример који је лично Исус оставио. Библија показује да је Исус након крштења ’изашао из воде‘ (Матеј 3:16; Марко 1:10). Јасно је да је Јован Крститељ потпуно подронио Исуса. b Потпуно подрањање на одговарајућ начин симболизује огромну промену коју смо учинили у свом животу — фигуративно умиремо с обзиром на некадашњи начин живота и почињемо нов живот посвећен служењу Богу.

17. Како и они који желе да се крсте и они који то посматрају доприносе достојанству тог догађаја?

¹⁷ Крштење је и озбиљан и радостан догађај. Библија показује да се Исус молио док га је Јован крштавао у Јордану (Лука 3:21, 22). У складу с тим примером, особе које данас желе да се крсте пристојно се понашају. Пошто нас Библија подстиче да се иначе скромно облачимо, колико више треба тај савет да послушамо на дан крштења! (1. Тимотеју 2:9). Сви који посматрају крштење такође могу да покажу дужно поштовање тако што пажљиво слушају говор за крштење и што на миран начин посматрају сам чин крштења (1. Коринћанима 14:40).

Благослови за крштене ученике

18, 19. Које предности и благослове доноси крштење?

¹⁸ Након што се предамо Богу и крстимо, постајемо део једне посебне породице. Пре свега, Јехова постаје наш Отац и Пријатељ. Ми смо пре крштења били отуђени од Бога, а сада смо поново помирени с њим (2. Коринћанима 5:19; Колошанима 1:20). Путем Христове жртве, приближили смо се Богу и он се приближио нама (Јаков 4:8). Пророк Малахија објашњава да Јехова обраћа пажњу на оне који користе и носе његово име, да их слуша и уноси њихова имена у своју књигу сећања. „Моји ће они бити“, каже Бог, „и смиловаћу се њима, као што се отац смилује сину који му служи“ (Малахија 3:16-18).

¹⁹ Крштење нам такође омогућује да постанемо део светом раширеног братства. Када је апостол Петар питао које ће благослове Христови ученици добити због жртава које су учинили, Исус је обећао: „Ко је оставио куће или браћу или сестре или оца или мајку или децу или земљу ради мог имена, добиће много пута више и наследиће вечни живот“ (Матеј 19:29). Годинама касније, Петар је писао о „целој заједници браће“ која је дотле постојала „по свету“. Петар је лично доживео подршку и благослове дивног братства, а то можемо и ми (1. Петрова 2:17; 5:9).

20. Који диван изглед пружа крштење?

²⁰ Надаље, Исус је указао да ће они који га следе ’наследити вечни живот‘. Да, предањем и крштењем пружа нам се могућност да се ’чврсто ухватимо правог живота‘ — вечног живота у Божјем новом свету (1. Тимотеју 6:19). Који бисмо бољи темељ за будућност могли положити за себе и своју породицу? Захваљујући том дивном изгледу, моћи ћемо да ’идемо у име Јехове, Бога нашега, увек и довека‘ (Михеј 4:5).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Како и зашто треба да покажемо да ценимо Јеховину љубав?

• До каквог духовног напретка треба да дође пре крштења?

• Зашто страх од неуспеха или недостатак жеље да се прихватимо одговорности не треба да нас наведе да оклевамо да се крстимо?

• Којим се јединственим благословима могу радовати крштени Исусови ученици?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

„Шта ме спречава да се крстим?“

[Слике на 29. страни]

Крштење је и озбиљан и радостан догађај