Родитељи — будите добар пример својој деци

„ПСИХОЛОЗИ могу да прекину своју вековну потрагу за најбољим начином одгајања доброг детета — не зато што су га пронашли, већ зато што не постоји.“ Тако је у часопису Time прокоментарисана једна књига о одгоју деце. У тој књизи се говори о томе да деца пре свега усвајају вредности својих вршњака, а не родитеља.

Не можемо порећи да притисак вршњака заиста снажно утиче на младе (Пословице 13:20; 1. Коринћанима 15:33). Колумниста Вилијам Браун је запазио: „Ако постоји неки световни тинејџерски бог, то је бог прилагођавања... Бити другачији од вршњака за тинејџере је судбина гора од смрти.“ Када родитељи не успеју да створе топлу и пријатну атмосферу у кући или не проводе довољно времена са својом децом — што је уобичајено у данашњем ужурбаном свету — они у ствари отварају врата утицају вршњака који може бити разоран за њихову децу.

Надаље, током ових ’последњих дана‘ породица је на удару, јер су људи, како је Библија прорекла, заокупљени новцем, задовољствима и самима собом. Да ли онда треба да будемо изненађени када видимо да су деца ’непослушна родитељима, незахвална, нелојална, без природне наклоности‘? (2. Тимотеју 3:1-3).

У овом контексту израз ’природна наклоност‘ односи се на љубав у породици. Та љубав је природна веза која подстиче родитеље да брину о својој деци, а децу да буду привржена својим родитељима. Али, када родитељи немају природну наклоност, деца ће емоционалну подршку потражити на другом месту — углавном код вршњака, чије ће вредности и ставове вероватно усвојити. Па ипак, то се често може избећи ако родитељи породични живот управљају према библијским начелима (Пословице 3:5, 6).

Породица — Божје уређење

Након што је ујединио Адама и Еву као мужа и жену, Бог им је дао следећу заповест: „Рађајте се, множите се и напуните земљу.“ Тако је настала породица коју чине родитељи и деца (Постање 1:28; 5:3, 4; Ефешанима 3:14, 15). Да би им помогао да одгоје своју децу, Јехова је људима усадио родитељски инстинкт. Међутим, за разлику од животиња, људима је потребна додатна помоћ, па им је Јехова обезбедио и писане смернице. Ту спадају моралне и духовне смернице, као и оне које се тичу исправног поучавања деце (Пословице 4:1-4).

Обраћајући се посебно очевима, Бог је рекао: „И ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад  лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7; Пословице 1:8, 9). Запази да је требало да Божји закон најпре буде у срцу родитеља. Зашто је то било важно? Зато што поучавање које заиста мотивише друге не долази из уста него из срца. Само онда када њихова поука долази из срца, родитељи ће допрети до срца своје деце. Они ће такође бити добар пример својој деци, која лако прозру неискреност (Римљанима 2:21).

Хришћанским родитељима се саветује да своју децу од најранијег детињства одгајају у „васпитању и дисциплини, савету и опомени од Господа“ (Ефешанима 6:4, The Amplified Bible; 2. Тимотеју 3:15). Од најранијег детињства? Да! „Понекад ми као родитељи не схватамо озбиљно шта све деца могу“, написала је једна мајка. „Ми потцењујемо њихове способности. Деца имају потенцијал. Родитељи га морају искористити.“ Заиста, деца воле да уче, а када их поучавају богобојазни родитељи, она ће научити и да показују љубав. Таква деца ће се осећати сигурно и безбрижно у оквиру граница које су им постављене. Према томе, успешни родитељи настоје да буду срдачни другови, добри саговорници и пажљиви али одлучни учитељи, који стварају здраво окружење у коме ће њихова деца напредовати. a

Заштитите своју децу

У свом писму родитељима, један забринути директор школе из Немачке, написао је: „Драги родитељи, желимо да вас подстакнемо да прихватите изазов и више се посветите васпитању своје деце и да их не препустите телевизији или улици. То је заправо ваш део [одговорности у] развоју њихове личности.“

Препустити дете телевизији или улици, у ствари значи дозволити духу света да утиче на његов развој (Ефешанима 2:1, 2). У директној супротности с Божјим духом, дух света попут јаког ветра носи семе ’земаљског, животињског, демонског‘ размишљања и обилато га сеје у умове и срца наивне и лаковерне деце (Јаков 3:15). Такав начин размишљања, који је штетан попут корова, с временом квари срце. Исус је објаснио какав утицај има оно што је посејано у срце, говорећи: „Добар човек из добре ризнице свог срца износи добро, а зао човек из своје зле ризнице износи зло; јер уста говоре оно чега је срце пуно“ (Лука 6:45). Зато нас Библија подстиче: „Изнад свега срце своје чувај, јер су у њему извори живота“ (Пословице 4:23).

Наравно, деца су само деца, и нека су склона томе да буду својевољна, чак бунтовна (Постање 8:21). Шта родитељи могу учинити? „Лудост је уз срце детету свезана, прут карања [„поуке“, NW] ће га уклонити од ње“, каже се у Библији (Пословице 22:15). Неки сматрају да је овакав начин поступања груб и превазиђен. Заправо, Библија је против насиља и злостављања сваке врсте. Иако понекад означава дословно кажњавање, „прут“ се односи на родитељски ауторитет који се исказује одлучно али с љубављу и у складу с бригом за вечну добробит детета (Јеврејима 12:7-11).

 Уживајте у разоноди са својом децом

Опште је познато да су за исправан развој деце потребне игра и разонода. Мудри родитељи користе прилике да ојачају везе са својом децом тако што одвајају време за разоноду с њима кад год је то могуће. У таквим приликама, родитељи не само што могу да поуче децу како да изаберу исправну врсту разоноде, већ имају прилику да им покажу колико им значи када су заједно.

Један отац који је Сведок каже да често игра кошарку или фудбал са својим сином када се врати с посла. Једна мајка се присећа да су друштвене игре биле омиљена забава њене деце. Једна жена се сећа да је као девојчица уживала у заједничкој вожњи бициклом са својом породицом. Сва та деца сада су одрасли људи, али њихова љубав према родитељима — и према Јехови — још увек је јака и бива све јача.

Уистину, родитељи који речима и делима показују да воле своју децу и уживају да проводе време с њима остављају незаборавне успомене. На пример, више дипломаца једног разреда Библијске школе Гилеад каже да су жељу за пуновременом службом развили захваљујући примеру и охрабрењу својих родитеља. Какво дивно наслеђе за децу и благослов за родитеље! Истина, нису сва деца у могућности да ступе у пуновремену службу када одрасту, али свој деци ће сигурно користити пример богобојазних родитеља који су постали њихови најприснији пријатељи и узори, због чега заслужују њихово поштовање (Пословице 22:6; Ефешанима 6:2, 3).

Самохрани родитељи могу бити успешни

Данас многа деца расту у породици с једним родитељем. Иако је ово додатни изазов у одгајању детета, такве породице могу бити успешне. Охрабрујућ библијски пример за самохране родитеље јесте Евникија, хришћанка јеврејског порекла која је живела у првом веку. Пошто је била удата за неверника, Евникија вероватно није имала подршку свог мужа у духовним стварима. И поред тога, она је била пример у поучавању Тимотеја. Показало се да је позитиван утицај који је имала на Тимотеја од његовог раног детињства, као и утицај његове баке Лоиде, био моћнији од негативног утицаја који су можда имали његови вршњаци (Дела апостолска 16:1, 2; 2. Тимотеју 1:5; 3:15).

Данас многи млади који расту у породици с једним родитељем или у религиозно раздељеном дому одражавају исте добре особине које је имао млади Тимотеј. На пример, Рајан, који сада има 22 године и у пуновременој је служби, одрастао је у породици с једним родитељем заједно са својим старијим братом и сестром. Њихов отац је био алкохоличар и напустио је породицу када је Рајан имао четири године. „Мама је била одлучна да наша породица настави да служи Јехови“, присећа се он, „и она се држала те одлуке свим срцем.“

 „На пример“, прича Рајан, „мама је водила рачуна о томе да се дружимо само с децом која су позитивно утицала на нас. Никада нам није дозвољавала да се дружимо са онима које Библија описује као лоше друштво, било ван скупштине или унутар ње. Такође нам је усадила исправно гледиште о световном образовању.“ Иако је Рајанова мајка пуно радила и била уморна од посла, то је није спречило да се с љубављу брине о својој деци. „Увек је желела да будемо заједно и да причамо“, каже Рајан. „Док нас је поучавала, била је стрпљива али одлучна, дајући све од себе како бисмо као породица редовно проучавали Библију. Када смо говорили о библијским начелима, реч ’компромис‘ није постојала у њеном речнику.“

Када се осврне на своје детињство, Рајан схвата да је на његов живот, као и на живот његовог старијег брата и сестре, највише утицала мајка која је искрено волела Бога и своју децу. Зато, ви, хришћански родитељи — било да сте у браку или сте изгубили брачног друга, било да је ваш брачни друг верник или не — немојте поклекнути услед обесхрабрења или тренутних неуспеха док настојите да поучавате своју децу. Понекад неки млади, попут расипног сина, могу напустити истину. Али, када буду увидели колико је овај свет у ствари површан и хладан, можда ће се вратити. Да, „праведник једнако у поштењу ходи, благо његовој деци после њега“ (Пословице 20:7; 23:24, 25; Лука 15:11-24).

[Фуснота]

[Оквир/​Слике на 11. страни]

Исусове родитеље бира Бог

Када је требало да се Исус роди као човек, Јехова је пажљиво изабрао родитеље за свог Сина. Занимљиво је да је изабрао скроман, богобојазан пар који није превише угађао Исусу, већ га поучио Божјој Речи, радним навикама и осећају одговорности (Пословице 29:21; Јеремијине тужбалице 3:27). Јосиф је поучио Исуса тесарском занату, и нема сумње да су и Јосиф и Марија захтевали од Исуса, који је био прво дете, да им помогне око бриге за њихову другу децу, које је било најмање шесторо (Марко 6:3).

У време Пасхе, Јосифова породица се заједно припремала за то годишње путовање до Јерусалима — 200 километара у оба смера, без савремених превозних средстава. Нема сумње да је за тако дугачак пут породица од девет или више чланова морала бити добро организована (Лука 2:39, 41). Упркос изазовима, Јосиф и Марија су очигледно ценили такве прилике и можда су их користили да би своју децу поучили древним библијским догађајима.

Док је одрастао, Исус је ’остао подложан‘ својим родитељима и све време је ’напредовао у мудрости и у телесном расту и у наклоности код Бога и код људи‘ (Лука 2:51, 52). Заиста, Јосиф и Марија су оправдали Јеховино поверење. Они су одличан пример за данашње родитеље! (Псалам 127:3).