Како можемо доносити одлуке у складу с Божјом вољом?

ЈЕДАН човек у Сједињеним Државама однео је у банку чек у износу од 25 000 долара. Намеравао је да орочи тај новац. Међутим, банкарски службеник му је саветовао да га инвестира на берзи тврдећи да на дуге стазе новац тамо никада не губи на вредности. Човек је одлучио да послуша овај савет. Недуго након тога, вредност његове инвестиције драстично је пала.

Ово искуство показује да је изазов доносити мудре одлуке. Шта рећи о различитим одлукама с којима се срећемо током живота? Од многих одлука може зависити успех и неуспех — а пре или касније чак живот и смрт. Према томе, како можемо бити сигурни да доносимо мудре одлуке?

„То је пут“

Ми свакодневно доносимо одлуке о томе шта ћемо јести, шта ћемо обући, куда ћемо ићи итд. Неке одлуке могу изгледати безначајно, а ипак имати озбиљне последице. На пример, одлука да први пут запалимо цигарету може водити до доживотне зависности од пушења. Никада не треба да потцењујемо значај наизглед неважних одлука.

Где можемо наћи вођство када доносимо одлуке, чак и ако нам оне изгледају безначајно? Како би било дивно да крај себе имамо поузданог саветника који би нам помогао када се налазимо пред тешком одлуком! Таквог саветника можемо наћи. Једна древна књига са савременом поруком каже: „И уши ће твоје слушати да се за тобом говори: ’То је пут, идите њим!‘, јер бисте ви сврнули десно или лево“ (Исаија 30:21). Ко стоји иза ових речи? Како можемо бити сигурни да је његово вођство поуздано?

Горе наведено засигурање налази се у Библији, коју су милиони проучили и уверили се да је надахнута од Створитеља, Јехове Бога (2. Тимотеју 3:16, 17). Јехова зна како смо створени и зато нам он може пружити најбоље вођство. Он може унапред да зна будућност пошто ’од почетка јавља што ће бити, унапред јавља што се још није збило. [Јехова] говори: „Остаће решења моја и сву вољу своју ја ћу извршити!“‘ (Исаија 46:10). Псалмиста је своје поверење у Јеховину реч изразио на следећи начин: „Реч је твоја жижак нози мојој, светлост стази мојој“  (Псалам 119:105). Па ипак, како нам Јехова помаже да задржимо исправан курс усред узбурканих вода данашњег света? Како можемо да доносимо одлуке у складу с Божјом вољом?

Примењујмо библијска начела

Јехова Бог је хришћанима дао своја начела како би им она помогла да доносе исправне одлуке. Учење и примена библијских начела може се упоредити са учењем и говорењем неког језика. Када овладамо језиком, често можемо да приметимо ако неко греши у граматици, јер оно што каже не звучи сасвим исправно. Можда не можемо прецизним граматичким терминима јасно да опишемо оно што је погрешно у реченици, али једноставно знамо да је погрешно. Када усвојимо библијска начела до те мере да постану део нас, обично можемо да запазимо ако нека одлука није на месту, то јест ако није у складу с Божјим начелима.

Узмимо као пример одлуку коју један младић можда треба да донесе у погледу своје фризуре. Не постоји ниједна библијска заповест која изричито осуђује неку одређену фризуру. Ипак, осмотримо једно библијско начело. Апостол Павле је писао: „Исто тако, желим да се жене украшавају уредном одећом, са скромношћу и здравим мислима, а не посебним плетењем косе и златом или бисерима или врло скупом одећом, него онако како доликује женама које изјављују да поштују Бога, наиме, добрим делима“ (1. Тимотеју 2:9, 10). Иако Павле овде говори о женама, начело се може применити и на жене и на мушкарце. Како оно гласи? Наша појава треба да одражава скромност и здраве мисли. Тако би поменути младић могао да се пита: „Да ли ће моја фризура одражавати скромност која доликује хришћанину?“

Које још корисно начело млада особа може извући из следећих речи ученика Јакова? „Прељубници, зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство с Богом? Ко год, дакле, жели да буде пријатељ свету себе чини Божјим непријатељем“ (Јаков 4:4). Хришћанима је одбојна и сама помисао да буду пријатељи свету који је у непријатељству с Богом. Уколико би имао фризуру која се допада његовим вршњацима, да ли би тај младић изгледао као Божји пријатељ или као пријатељ света? Користећи таква на Библији темељена начела, младић који размишља о избору фризуре може мудро да одлучи. Како видимо, Божја начела нам помажу у доношењу одлука. И када се навикнемо да одлучујемо на основу њих, биће нам лакше да нађемо мудра решења која не доносе непожељне последице.

У Божјој речи можемо пронаћи многа начела. Наравно, нећемо увек наћи неки стих који говори баш о нашој ситуацији.  Међутим, можемо да читамо о томе како су неке особе следиле Божје вођство и како су се други оглушили о Божје опомене (Постање 4:6, 7, 13-16; Поновљени закони 30:15-20; 1. Коринћанима 10:11). Читајући такве извештаје и размишљајући о исходу сваког од њих, запазићемо Божја начела која ће нам помоћи да доносимо одлуке које су угодне Богу.

Као један пример осмотримо кратак разговор између Исуса и апостола Петра. Људи који су скупљали порез питали су Петра: „Зар ваш учитељ не плаћа порез од две драхме?“ Петар је одговорио: „Плаћа.“ Кратко после тога, Исус је упитао Петра: „Од кога краљеви земље добијају таксе или порез по становнику? Од својих синова или од странаца?“ Када је Петар одговорио: „Од странаца“, Исус му је рекао: „Дакле, синови су ослобођени пореза. Али да их не наведемо на спотицање, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју ухватиш, и кад јој отвориш уста наћи ћеш статер. Узми га и дај им за мене и за себе“ (Матеј 17:24-27). Која начела можемо да нађемо у овом извештају?

Користећи низ питања, Исус је водио Петра до следећег закључка: Пошто је Божји Син, Исус је ослобођен пореза. Иако Петар то није одмах схватио, Исус му је љубазно помогао да разуме. Када видимо грешке оних око нас, могли бисмо одлучити да се, опонашајући Исуса, према њима опходимо саосећајно уместо да грубо укажемо на њихове пропусте или да их осуђујемо.

Петар је тада могао да разуме зашто је плаћен порез — да се не би други спотакли. Иза тога стоји још једно начело које можемо да научимо из овог извештаја. Имати обзир према савести других много је важније од инсистирања на својим правима.

Шта нас покреће да доносимо одлуке које ће показати да поштујемо туђу савест? Љубав према ближњем. Исус Христ је поучавао да је заповест да волимо свог ближњег као самог себе одмах иза заповести да волимо Бога свом својом душом (Матеј 22:39). Међутим, живимо у себичном свету, а и наша грешна склоност нас наводи да будемо себични. Стога, ако би особа хтела да воли свог ближњег као саму себе, она мора да промени начин на који размишља (Римљанима 12:2).

Многи су учинили такве промене и, без обзира на то да ли доносе велике или мале одлуке, узимају друге у обзир. Павле је писао: „Ви сте, наравно, позвани на слободу, браћо; само немојте да ту слободу користите као подстицај за тело, него с љубављу робујте један другоме“ (Галатима 5:13). Како то можемо да радимо? Размисли о девојци која се преселила у сеоско подручје како би помагала људима да упознају Божју реч. Док је разговарала с њима, увидела је да је њена одећа, иако је по градским мерилима одевања била скромна, постала предмет коментарисања мештана. Стога је, премда се скромно облачила и дотеривала, ипак  одлучила да носи одећу која ће бити неупадљивија „тако да се о Божјој речи не би говорило погрдно“ (Титу 2:5).

Како бисмо ми поступили када бисмо стајали пред одлуком која се тиче нашег дотеривања или нечег другог што је ствар личног укуса? Можемо бити сигурни да ће Јехова бити задовољан када наше одлуке показују да смо обзирни према савести других.

Гледајмо дугорочно

Осим библијских начела и туђе савести, шта још можемо узети у обзир када доносимо одлуке? Иако је пут којим као хришћани идемо нераван и тесан, Бог нам пружа доста слободе унутар утврђених граница тог пута (Матеј 7:13, 14). Треба да узимамо у обзир како ће наше одлуке утицати на нашу духовну, менталну, емотивну и физичку добробит у будућности.

Претпоставимо да размишљамо о томе да прихватимо неки посао. Можда у природи тог посла нема ничег неморалног или неприкладног. Моћи ћемо да долазимо на хришћанске састанке и конгресе. Плата би превазишла сва наша очекивања. Послодавац веома цени нашу умешност и жели да нас у потпуности ангажује. Поред тога, свиђа нам се врста посла који бисмо обављали. Да ли би ишта требало да нас спречи да прихватимо ову понуду? Можда наслућујемо да постоји могућност да се у потпуности заокупимо послом. Речено нам је да нећемо морати да радимо прековремено. Али да би се посао завршио у року, од нас се очекује да се напрежемо више него обично. Да ли би се тако нешто често тражило од нас? Да ли би то могло да нас удаљи од породице и с временом од духовних активности које никако не треба занемарити?

Осмотри како је Џим донео важну одлуку у вези са својим послом. Неуморно је радио и напредовао је у предузећу. С временом је постављен за генералног директора предузећа за Оријент, извршног директора огранка у Сједињеним Државама и за члана управног одбора задуженог за Европу. Међутим, када је у Јапану дошло до економског пада, схватио је колико је било испразно тежити за новцем и моћи. Убрзо је остао без тешко стеченог новца, а живот му је изгубио сврху. „Шта ћу радити за десет година?“, питао се. Тада је разумео да су његова жена и деца имали смисаоније животне циљеве од њега. Они су већ неколико година били Јеховини сведоци. Џим је желео да поседује исту срећу и задовољство као и његова породица. Зато је почео да проучава Библију.

Ускоро је могао да разуме да му је његов начин живота отежавао да као хришћанин води смисаон живот. Због тога што је стално путовао између Азије, Сједињених Држава и Европе, није имао довољно времена да проучава Библију и да се састаје са суверницима. Стајао је пред одлуком: „Да ли ћу наставити да водим живот као у протеклих 50 година, или ћу почети да живим на другачији начин?“ Након што се молио, размишљао је о дугорочним последицама своје одлуке и одлучио је да прекине све послове, осим једног, како би имао времена за духовне ствари (1. Тимотеју 6:6-8). Био је срећнији након такве одлуке, јер је имао довољно времена за хришћанске активности.

Наше одлуке су важне без обзира на то да ли су велике или мале. Одлука коју данас донесемо може утицати на наш успех или неуспех, а у будућности од ње може зависити чак и наш живот. Ако уважавамо библијска начела и туђу савест, као и ако гледамо дугорочно на последице својих поступака, тада можемо да доносимо мудре одлуке. Зато, доносимо одлуке које су у складу с Божјом вољом.

[Слика на 13. страни]

Наизглед безначајне одлуке могу имати озбиљне последице

[Слика на 14. страни]

Како јој библијска начела могу помоћи да донесе мудру одлуку?

[Слика на 15. страни]

Исус је саосећајно разговарао с Петром