Превазилажење разлика у Панами

„ПАНАМА, мост света.“ Пре пола века, овај слоган је споменут у једној познатој радио-емисији у тој средњоамеричкој држави. Данас он изражава оно што многи мисле о тој земљи.

Панама представља својеврстан мост између Северне и Јужне Америке. А осим тога, над чувеним Панамским каналом се пружа и дослован мост који спаја две Америке. Канал, који представља изузетно инжењерско остварење, протеже се по ширини Панаме спајајући Атлантски и Тихи океан. То омогућује поморским бродовима из читавог света да за неколико сати пређу пут за који би им иначе требало неколико дана или недеља пловидбе другом трасом. За већи део света, Панама је стварно важан мост.

Мост и мешавина култура

Панама је такође постала место где се мешају културе људи различитог националног и етничког порекла. Шаролико становништво ове лепе земље води порекло од ових људи и многих староседелачких  заједница. Међутим, да ли је могуће премостити одатле проистекле друштвене, културне, религиозне и језичке разлике и помоћу непроцењивих истина из Божје Речи успоставити јединство у мислима и тежњама?

Да, могуће је. Речи апостола Павла записане у Ефешанима 2:17, 18 указују да су хришћани у првом веку — како Јевреји тако и нејевреји — успели да на основу уједињујућег деловања Христове жртве савладају сличне изазове. Павле је написао: „И дошао је [Исус] и објавио добру вест мира вама који сте далеко и мир онима који су близу, јер преко њега ми, оба народа, имамо приступ Оцу једним духом.“

Слично томе, Јеховини сведоци у Панами објављују „добру вест мира“ појединцима и групама пристиглим издалека, како у духовном тако понекад и у дословном смислу. Међу онима који „приступају“ Јехови развија се пријатан дух јединства. Захваљујући томе, у Панами су основане скупштине на шест језика — шпанском, кантонском кинеском, панамском знаковном језику, енглеском и на два староседелачка језика, наиме куни и нгобереу (гвајмију). Биће охрабрујуће да сазнамо како је припаднике ових језичких група ујединило обожавање Јехове.

Савладавање препрека у комарки

Од осам домородачких заједница у Панами највећа је Нгобе. Већина од 170 000 припадника ове заједнице живи у пространој области која је недавно била проглашена за комарку, то јест резерват. Велики део ове области чине планински венци покривени џунглом којима се углавном може прићи само пешице, као и лепа приобална подручја до којих се стиже морем. Насеља се често оснивају крај река које служе као подесни пловни путеви,  као и дуж морске обале. Доста становника комарке издржава се скромним приходом од кафе коју узгајају на планинама, као и од рибарења или земљорадње. Многи од њих су чланови цркава. Међутим, има и следбеника једне домаће религије познате као Мама Тата. Други се обраћају овдашњим сукијасима (шаманима) за исцељење када су болесни или када мисле да их узнемиравају зли духови. Иако многи говоре шпански, најчешће се користи нгобере.

Веслање да би се допрло до срца

Јеховини сведоци разумеју колико је важно да се помогне људима да истину упознају на начин који ће допрети не само до њиховог ума већ и до њиховог срца. Оваквим приступом особе се могу мотивисати да учине неопходне промене у животу како би удовољавале библијским начелима. Због тога су специјални пионири који су послати у осам делова резервата, учили нгобере језик уз помоћ овдашњих оспособљених Сведока.

У 14 скупштина које су основане у овој области постоји изванредан потенцијал за даљни пораст. На пример, пре неколико година, Димас и Хисела, брачни пар специјалних пионира, били су додељени малој скупштини од око 40 објавитеља у приобалном подручју Тобобе. Није им било лако да се навикну на честа путовања кануом како би проповедали кротким људима дуж обале Атлантског океана. Они су увидели да мирна вода океана може зачас да се претвори у смртоносне таласе. Након веслања од једног села до другог, често су их болели руке и леђа. Још један изазов било је учење језика староседелаца. Ипак, њихова пожртвованост и истрајност награђене су 2001. када су на Меморијалу Христове смрти присуствовале чак 552 особе.

На другој страни залива, наспрам Тобобеа, налази се село Пунта Ескондида. Групица објавитеља је понекад — када је то време дозвољавало — редовно прелазила залив кануима како би присуствовала састанцима у Тобобеу. Извештаји су указивали на добре изгледе да се тамо оснује нова скупштина у овој области. Зато су Димас и Хисела били замољени да се преселе у Пунта Ескондиду. За мање од две године, групица у Пунта Ескондиди прерасла је у ревну скупштину од 28 објавитеља са просеком од 114 присутних сваке седмице на јавном предавању. Ова млада скупштина била је одушевљена када је 2004. Меморијалу Христове смрти присуствовало укупно 458 особа.

Превазилажење јаза неписмености

Тиме што су савладали неписменост, многи искрени појединци успели су да се приближе Јехови. Тако је било и у случају Фермине, младе жене из планинског подручја комарке. Мисионарке које су проповедале у том удаљеном подручју приметиле су да је она веома пажљиво слушала поруку о Краљевству. Када јој је понуђено да проучава Библију, радо је пристала на то. Па  ипак, постојао је и један проблем. Фермина је говорила шпански и нгобере, али ни на једном од та два језика није знала ни да чита ни да пише. Једна од мисионарки се понудила да је научи помоћу брошуре Научи да читаш и пишеш. a

Фермина је била одличан ученик. Горљиво се припремала за часове, савесно је радила домаће задатке и марљиво је вежбала правилно читање. За годину дана је толико напредовала да је могла да проучава брошуру И ти можеш бити Божји пријатељ! b Када су организовани састанци, Фермина је почела да их посећује. Међутим, због сиромаштва јој је било веома тешко да плаћа пут како би са својом децом долазила на састанке. Једна пионирка која је познавала њене околности предложила јој је да размисли о томе да прави и продаје народну ношњу Нгобе жена. Фермина је поступила тако и, премда је имала и друге материјалне потребе, пазила је да тако зарађен новац користи само да би присуствовала хришћанским састанцима. Сада живи с породицом у другом подручју, где је наставила да духовно напредује. Фермину и њену породицу радује не само то што су савладали неписменост већ и оно што је много важније, наиме, што су упознали Јехову.

Савладавање изазова глувоће

У случају већине особа са оштећеним слухом, дешава се да се чланови њихових породица стиде због тога. Понекад је особама са оштећеним слухом ускраћен било какав вид школовања. Многе глуве особе осећају да су занемарене и одбачене, а комуникација с њима веома је отежана.

Због тога је постало јасно да нешто мора да се учини како би добра вест допрла и до особа са оштећеним слухом. На подстицај путујућег надгледника, једна група ревних пионира и објавитеља почела је да учи панамски знаковни језик. Њихова предузимљивост је уродила плодом.

Крајем 2001, у Панама Ситију је основана група на знаковном језику. На састанке је долазило око 20 особа. Када су браћа и сестре боље овладали језиком, било им је могуће да многима помогну да први пут „чују“ библијску истину на свом језику. На ове састанке су почели да долазе и многи Сведоци са својом децом чији је слух оштећен. Ови хришћани су утврдили да њихова деца лакше разумеју библијска учења и да се више радују истини. Многи родитељи су научили знаковни језик како би могли боље да комуницирају са својом децом. На тај начин су им могли пружити духовну помоћ и установили су  да је то ојачало породицу. То јасно показује искуство које су имале Елса и њена ћерка Ираида.

Када је једна Сведокиња из групе на знаковном језику чула за Ираиду, посетила ју је и оставила јој брошуру Радуј се заувек животу на Земљи! c Ираиди се веома допало оно што је сазнала са слика које су приказивале нови свет. Помоћу те брошуре започеле су да проучавају Библију. Након што су проучиле ту брошуру, наставиле су с брошуром Шта Бог захтева од нас? d Негде у то време, Ираида је замолила своју мајку да јој помогне у припреми за проучавање и да јој објасни градиво.

Међутим, Елсу су спутавале две ствари. Пошто није била Сведок, није познавала библијску истину, а није разумела ни знаковни језик. Било јој је речено да не треба да учи тај језик, већ да њена ћерка треба да научи да говори. Зато су њих две веома мало комуницирале. Подстакнута Ираидиним молбама за помоћ, Елса је замолила Сведокињу из скупштине да проучава с њом. Она је признала: „То сам учинила ради своје ћерке, јер никада раније нисам видела да је нечим толико одушевљена.“ Елса се придружила својој ћерки у проучавању и научила је знаковни језик. Како је с њом проводила све више времена, комуникација међу њима се побољшала. Ираида је постала пробирљивија у погледу свог друштва и повезала се са скупштином. Сада и мајка и ћерка редовно посећују хришћанске састанке. Елса се недавно крстила, а и Ираида напредује ка том циљу. Елса каже да први пут има прилику да упозна своју ћерку и да сада могу да разговарају о многим важним стварима које су обема драгоцене.

Од првобитне групе на знаковном језику, у априлу 2003. је настала скупштина која сада има 50 објавитеља Краљевства, а на састанцима буде и више особа. Више од трећине објавитеља ове скупштине су глуве особе. Осим у Панама Ситију и његовој околини, групе на знаковном језику основане су још у три града. Иако има још пуно тога да се уради, нема сумње да је учињен значајан корак како би се премостио јаз „тишине“ између глувих особа искреног срца и брижног Створитеља, Јехове Бога.

Ово су типични примери онога што се дешава широм Панаме. И поред тога што имају различиту културу, језик и порекло, многи су постали уједињени у обожавању јединог истинитог Бога. Истина из Јеховине речи успешно је премостила препреке које стоје на путу комуникацији у овој земљи, коју многи сматрају „мостом света“ (Ефешанима 4:4).

[Фусноте]

[Мапе на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАРИПСКО МОРЕ

ПАНАМА

Тобобе

ТИХИ ОКЕАН

Панамски канал

[Слика на 8. страни]

Жене из народа Куна с таписеријама

[Слика на 9. страни]

Мисионарка проповеда жени из народа Нгобе

[Слика на 10. страни]

Нгобе Сведоци се укрцавају у кану како би отишли на једнодневни покрајински састанак

[Слике на 11. страни]

Библијска истина превазилази културне и језичке разлике у Панами

[Слика на 12. страни]

Разматрање „Куле стражаре“ на знаковном језику

[Слика на 12. страни]

Елса и њена ћерка Ираида сада уживају у смисаоној комуникацији

[Извори слика на 8. страни]

Брод и жене из народа Куна: © William Floyd Holdman/Index Stock Imagery; село: © Timothy O’Keefe/Index Stock Imagery