Допрети до срца детета

ДА ЛИ сте се икада ражалостили док сте гледали како се неко дете игра рата? Такви призори су постали уобичајени чак и међу веома малом децом, будући да је насиље преплавило свет забаве. Како можемо помоћи деци да се уместо рата играју на начин који је својствен деци? Валтрауд, дугогодишња мисионарка Јеховиних сведока у Африци, досетила се како да помогне једном дечаку.

Валтрауд је због рата морала да напусти земљу у којој је живела и да се пресели у једну другу афричку државу. Тамо је почела да проучава Библију с мајком једног петогодишњег дечака. Кад год би је посетила, видела би како се дечак игра с малом пластичном пушком, једином играчком коју је имао. Валтрауд га никад није видела да нишани, али ју је непрестано отварао и затварао, као да је увек изнова пуни.

Валтрауд је питала дечака: „Вернер, да ли знаш зашто ја живим у твојој земљи? Због рата. Морала сам да напустим своју земљу због опасних људи који су пуцали на друге људе из пушака које су сличне твојој. Шта мислиш, да ли је пуцање из пушке добро?“

„Не, није“, тужно је одговорио Вернер.

„Потпуно си у праву“, рекла је Валтрауд. Затим га је питала: „Да ли знаш зашто сваке седмице долазим код твоје маме и тебе? Зато што Јеховини сведоци желе да помогну другима да живе у миру с Богом и с другим људима.“ Уз пристанак његове мајке, Валтрауд му је рекла: „Ако ми даш своју пушку, ја ћу је бацити и набавићу ти другу играчку, камион с четири точка.“

Вернер јој је дао пушку. Морао је да чека четири седмице док није стигла његова нова играчка — дрвени камион, који је прихватио с великим осмехом.

Да ли одвајате време да разговарате са својом децом, настојећи да допрете до њиховог срца и подстакнете их да баце играчке које су имитација оружја? Ако тако чините, пружићете им поуку која ће им доживотно користити.