Пастири који су „примери стаду“

„Пасите Божје стадо које вам је поверено... драговољно... горљиво... будите примери стаду“ (1. ПЕТРОВА 5:2, 3).

1, 2. (а) Коју је предност Исус поверио Петру, и зашто није погрешио што му је указао поверење? (б) Како Јехова гледа на наименоване пастире?

 НЕШТО пре Пентекоста 33. н. е., Петар и још шест ученика јели су доручак који је Исус припремио на обали Галилејског мора. Петар је без сумње био веома радостан што је Исус жив, иако то није био први пут да је видео ускрснулог Исуса. Ипак, можда је помало био и забринут. Само неколико дана раније, јавно је порекао да је чак и познавао Исуса (Лука 22:55-60; 24:34; Јован 18:25-27; 21:1-14). Да ли је Исус укорио Петра који се кајао што није имао довољно вере? Није. Уместо тога, поверио му је предност да храни и пасе његове „овчице“ (Јован 21:15-17). Као што показује библијски извештај о збивањима у хришћанској скупштини из првог века, Исус није погрешио што је указао поверење Петру. Заједно са осталим апостолима и старешинама из Јерусалима, Петар је заиста пасао хришћанску скупштину током периода у којем је дошло до великих кушњи и њеног брзог раста (Дела апостолска 1:15-26; 2:14; 15:6-9).

² Јехова је данас преко Исуса Христа поставио способне мушкарце да служе као духовни пастири како би водили његове овце током најкритичнијег времена у људској историји (Ефешанима 4:11, 12; 2. Тимотеју 3:1). Да ли је Јехова погрешио што им је указао поверење? Светом раширено хришћанско братство у којем влада мир показује да није. Додуше, ти пастири нису непогрешиви, као што ни Петар то није био (Галатима 2:11-14; Јаков 3:2). Међутим, Јехова им и поред тога поверава бригу о овцама које је он „купио крвљу свог Сина“ (Дела апостолска 20:28). Јехова веома цени те мушкарце и сматра их „достојнима двоструке части“ (1. Тимотеју 5:17).

3. Како духовни пастири одржавају дух спремности и ревности?

³ Како духовни пастири одржавају дух спремности и ревности, због чега и јесу примери стаду? Попут Петра и других пастира из првог века, они се ослањају на Божји дух, који им даје снагу која им је потребна да би носили свој терет одговорности (2. Коринћанима 4:7). Свети дух доноси у њима и плод духа — љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост и самоконтролу (Галатима 5:22, 23). Осмотримо неке конкретне начине на које пастири могу пружати пример у показивању тог плода док пасу Божје стадо које им је поверено.

Љубав и према целом стаду и према свакој овци

4, 5. (а) Како Јехова и Исус показују љубав према стаду? (б) Који су неки начини на које духовни пастири показују љубав према стаду?

⁴ Љубав је најистакнутија особина која је плод Божјег духа. Љубав коју има  према стаду као целини Јехова показује тако што му пружа обиље духовне хране (Исаија 65:13, 14; Матеј 24:45-47). Међутим, он чини и више од тога. Он има дубока осећања према свакој овци (1. Петрова 5:6, 7). Исус такође воли стадо. Он је дао живот за њега и познаје сваку овцу, и то „по имену“ (Јован 10:3, 14-16).

⁵ Духовни пастири опонашају Јехову и Исуса. Они показују љубав према Божјем стаду као целини тако што се ’посвећују поучавању‘ скупштине. Говори које износе на темељу Библије пружају стаду храну и заштиту, и сви могу да запазе колико се они труде у томе (1. Тимотеју 4:13, 16). Оно што није тако очигледно јесте време које они проводе за одржавање архиве, кореспонденцију, састављање распореда и бригу око многих других појединости које су битне да би се скупштински састанци и друге активности обављали „пристојно и уредно“ (1. Коринћанима 14:40). Велики део овог посла обавља се а да скупштина чак и није свесна тога и можда се за то не добија неко посебно признање. Они то заиста раде из љубави (Галатима 5:13).

6, 7. (а) Који је један од начина на који пастири боље упознају чланове стада? (б) Зашто је понекад корисно да поделимо своја осећања са старешином?

⁶ Брижни хришћански пастири настоје да покажу лично занимање за сваког члана скупштине (Филипљанима 2:4). Један начин на који пастири боље упознају сваког појединца јесте путем сарадње у служби проповедања. Исус је често проповедао са својим следбеницима и користио је те прилике да би их охрабрио (Лука 8:1). Један искусан хришћански пастир каже: „Утврдио сам да је један од најбољих начина да упознам и охрабрим брата или сестру тај да сарађујем с њим или њом у служби проповедања.“  Ако ниси скоро имао прилику да сарађујеш са старешином у служби проповедања, зашто се не би договорио за службу с неким од њих?

⁷ Љубав је подстакла Исуса да се радује и саосећа са својим следбеницима. На пример, када се 70 његових ученика с радошћу вратило из проповедања, он се ’обрадовао‘ (Лука 10:17-21). С друге стране, када је видео како је Лазарова смрт утицала на Марију и чланове њене породице и пријатеље, „Исусу потекоше сузе“ (Јован 11:33-35). Слично томе, ни данашњи брижни пастири нису равнодушни према овцама. Љубав их покреће да се ’радују с онима који се радују‘ и да ’плачу с онима који плачу‘ (Римљанима 12:15). Ако доживиш нешто радосно или тужно, слободно подели своја осећања с хришћанским пастирима. Када чују шта ти се лепо десило, то ће их охрабрити (Римљанима 1:11, 12). Када сазнају за твоје кушње, то ће им пружити прилику да те ојачају и утеше (1. Солуњанима 1:6; 3:1-3).

8, 9. (а) Како је један старешина показао да воли своју жену? (б) Колико је важно да пастир показује љубав према својој породици?

⁸ Љубав коју пастир има према стаду посебно се огледа у начину на који се опходи према својој породици (1. Тимотеју 3:1, 4). Уколико је ожењен, љубав и част коју показује према својој жени представља пример који треба да опонашају други мужеви (Ефешанима 5:25; 1. Петрова 3:7). Осмотри оно што каже хришћанка по имену Линда. Пре него што је умро, њен муж је више од 20 година служио као надгледник. Она каже: „Мој муж је увек био прилично запослен око скупштине. Међутим, ја сам имала осећај да смо нас двоје тим. Често ми је говорио да цени моју подршку и проводио је своје слободно време са мном. Захваљујући томе, осећала сам се вољеном и нисам била љубоморна што је издвајао време да би служио скупштини.“

⁹ Ако хришћански пастир има децу, дисциплина коју с љубављу пружа и редовна похвала коју им упућује представља узор за друге родитеље (Ефешанима 6:4). У ствари, љубав коју он показује према својој породици служи као сталан доказ да он живи према ономе што му је поверено на основу тога што је наименован светим духом (1. Тимотеју 3:4, 5).

Унапређуј радост и мир путем комуникације

10. (а) Шта може негативно утицати на радост и мир у скупштини? (б) Које је питање претило да угрози мир скупштине из првог века, и како је оно било решено?

¹⁰ Свети дух може произвести радост и мир у срцу сваког хришћанина, у старешинству и у целој скупштини. Међутим, ако нема отворене комуникације, то може негативно утицати на радост и мир. Соломон је приметио: „Намере пропадају где нема поверљивог разговора“ (Пословице 15:22, NW). С друге стране, вођење искрених разговора уз међусобно поштовање унапређује радост и мир. На пример, када је питање обрезања претило да угрози мир скупштине из првог века, водеће тело у Јерусалиму је тражило вођство светог духа. Те старешине су изразиле различита гледишта о томе. Након веома живе дискусије, дошли су до закључка. Када су саопштили скупштинама једногласно донесену одлуку, браћа су се ’обрадовала охрабрењу‘ (Дела апостолска 15:6-23, 25, 31; 16:4, 5). Резултат су били радост и мир.

11. Како старешине могу да унапређују радост и мир у скупштини?

¹¹ И данас старешине унапређују радост и мир у скупштини тиме што имају добру међусобну комуникацију. Када проблеми прете миру у скупштини, они се састају и отворено износе своје мишљење. Свако од њих с поштовањем слуша шта друге старешине имају да кажу (Пословице 13:10; 18:13). Након  што се помоле за свети дух, своје одлуке темеље на библијским начелима и на смерницама које је дао „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45-47; 1. Коринћанима 4:6). Када старешинство донесе одлуку засновану на Писму, сваки старешина се подлаже вођству светог духа тако што подупире ту одлуку, чак и ако није усвојено његово мишљење. Таква скромност унапређује радост и мир и пружа изврстан пример скупштини у погледу тога како се ходи с Богом (Михеј 6:8). Да ли и ти скромно прихваташ одлуке темељене на Библији које донесу пастири твоје скупштине?

Буди дуготрпљив и љубазан

12. Зашто је било потребно да Исус буде дуготрпљив и љубазан према апостолима?

¹² Исус је увек био дуготрпљив и љубазан према апостолима, иако су они увек изнова правили грешке. На пример, Исус је пуно пута покушао да им нагласи да је потребно да буду понизни (Матеј 18:1-4; 20:25-27). И поред тога, последње ноћи његовог земаљског живота, одмах након што им је пружио лекцију о понизности тако што им је опрао ноге, „међу њима настаде и жучна препирка о томе кога од њих треба сматрати највећим“ (Лука 22:24; Јован 13:1-5). Да ли је Исус изгрдио апостоле? Није, већ је љубазно разговарао с њима, рекавши: „Ко је већи, онај који се опружио за столом или онај који служи? Зар није онај који се опружио за столом? А ја сам међу вама као онај који служи“ (Лука 22:27). Исусова дуготрпљивост и љубазност — као и његов добар пример — на крају су допрли до срца апостола.

13, 14. Када пастири посебно треба да буду љубазни?

¹³ Слично томе, духовни пастир можда треба више пута да пружи савет некоме у вези с неком слабошћу. Пастир би могао да се изнервира због те особе. Међутим, ако задржи на уму своје пропусте док ’опомиње неуредне‘, моћи ће да покаже дуготрпљивост и љубазност према брату. На тај начин, он опонаша Исуса и Јехову, који показују те особине према свим хришћанима — укључујући и пастире (1. Солуњанима 5:14; Јаков 2:13).

¹⁴ Понекад је потребно да пастири пруже озбиљан савет некоме ко је починио тежак грех. Ако се особа не каје, пастири морају уклонити преступника из скупштине (1. Коринћанима 5:11-13). Чак и тада, они ће начином на који се опходе према тој особи показати да мрзе грех, а не грешника (Јуда 23). Захваљујући љубазном опхођењу тих пастира, залуталој овци може бити лакше да се на крају врати у стадо (Лука 15:11-24).

Добра дела подстакнута вером

15. Који је један начин на који пастири опонашају Јеховину доброту, и шта их подстиче на то?

¹⁵ ’Добар је Јехова према свима‘, чак и према онима који не цене оно што он чини за њих (Псалам 145:9; Матеј 5:45). Јеховина доброта се нарочито огледа у томе што он шаље свој народ да проповеда ’добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14). Пастири одражавају Божју доброту тиме што предводе у делу проповедања.  Шта их подстиче да се неуморно залажу у томе? Снажна вера у Јехову и његова обећања (Римљанима 10:10, 13, 14).

16. Како пастири могу да ’чине добро‘ члановима стада?

¹⁶ Осим што ’чине добро свима‘ тиме што проповедају, пастири имају одговорност да чине добро „нарочито онима који су [им] сродни по вери“ (Галатима 6:10). Један начин на који они то раде јесте путем охрабрујућих пастирских посета. „Уживам у вршењу пастирских посета“, каже један старешина. „Тада имам прилику да похвалим браћу и сестре за њихов труд и да им помогнем да разумеју да се цени њихов напор.“ Понекад пастири предложе начине на које неко може побољшати своју службу за Јехову. Мудри пастири опонашају у томе апостола Павла. Осмотри како се он обратио браћи у Солуну: „Уздамо се у Господа што се тиче вас, да радите и да ћете и даље радити оно што налажемо“ (2. Солуњанима 3:4). Такав израз уверења подстиче чланове стада на добро и олакшава им да ’буду послушни онима који предводе‘ (Јеврејима 13:17). Када пастири дођу у изграђујућу пастирску посету, зашто не би изразио цењење за то?

Благост изискује самоконтролу

17. Шта је Петар научио од Исуса?

¹⁷ Исус је био благ, чак и када су га провоцирали (Матеј 11:29). Када је био издат и ухапшен, показао је благост и велику самоконтролу. Петар је моментално извукао мач и осветио се. Међутим, Исус га је подсетио: „Мислиш [ли] да не могу да замолим свог Оца да ми овог часа пошаље више од дванаест легија анђела?“ (Матеј 26:51-53; Јован 18:10). Петар је примио к срцу ту поуку и касније је подсетио хришћане: „Христ [је] страдао за вас, оставивши вам узор да тачно следите његове стопе... Кад су га вређали, није враћао увредом. Кад је страдао, није претио“ (1. Петрова 2:21-23).

18, 19. (а) Када је нарочито важно да пастири показују благост и самоконтролу? (б) Која ћемо питања осмотрити у наредном чланку?

¹⁸ Слично томе, ефикасни пастири су благи чак и када се други не понашају коректно према њима. На пример, неки којима они покушавају да помогну у скупштини можда не реагују како треба. Ако је особа којој је потребна помоћ духовно слаба или болесна, она на савет може реаговати тако што ’лакомислено говори као да мачем пробада‘ (Пословице 12:18, NW). Међутим, попут Исуса, пастири не узвраћају оштрим речима нити осветољубивим поступцима. Уместо тога, они показују самосавладавање и настављају да показују саосећање, што може користити особи којој је потребна помоћ (1. Петрова 3:8, 9). Да ли учиш из примера старешина и показујеш благост и самоконтролу када добијаш савет?

¹⁹ Уопште нема сумње у то да Јехова и Исус цене велики труд хиљада пастира који се драговољно старају за његово стадо. Јехова и његов Син такође су дубоко захвални хиљадама слугу помоћника који подупиру старешине у ’служењу светима‘ (Јеврејима 6:10). Зашто онда нека крштена браћа оклевају да теже за овим ’врсним послом‘? (1. Тимотеју 3:1). И како Јехова обучава оне које поставља као пастире? Ова питања ћемо осмотрити у наредном чланку.

Да ли се сећаш?

• На које начине пастири показују љубав према стаду?

• Како сви у скупштини могу унапређивати радост и мир?

• Зашто су пастири благи и љубазни када пружају савет?

• Како старешине показују доброту и веру?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Старешине из љубави служе скупштини

[Слике на 18. страни]

Такође, проводе време с породицом и у рекреацији...

... и у служби

[Слика на 20. страни]

Добра комуникација међу старешинама унапређује радост и мир у скупштини