Сиромаштво — данашња ситуација

ВИСЕНТЕ a се често може видети како улицама Сао Паула у Бразилу вуче до врха натоварена колица. Он сакупља картон, старо гвожђе и пластику. Када падне мрак, он ставља слој картона испод својих колица и ту преспава ноћ. Изгледа да му не смета бука возила која допире с прометних улица на којима проводи ноћ. Некада је имао посао, дом и породицу — али је све изгубио. Сада једва успева да састави крај с крајем живећи на улици.

Нажалост, попут Висентеа, милиони људи широм света живе у крајњем сиромаштву. У земљама у развоју, многи су принуђени да живе на улици или у сиротињским насељима. Просјаци — хроми, слепи, жене с бебама у наручју — уобичајен су призор. Деца трче од аутомобила до аутомобила који се зауставе на семафору и нуде слаткише надајући се да ће зарадити неки динар.

Тешко је објаснити зашто постоји такво сиромаштво. У британском часопису The Economist наводи се: „Људски род никада није био богатији нити је имао веће медицинско знање, технолошку стручност и интелектуалну моћ потребну да се победи сиромаштво.“ Те предности су свакако многима донеле користи. Улице великих градова у многим земљама у развоју крцате су најновијим аутомобилима. Трговински центри су препуни савремених апарата и увек има оних који ће купити ту робу. Два тржна центра у Бразилу имала су специјалну промоцију. Они су били отворени током целе ноћи између 23. и 24. децембра 2004. У једном центру су изнајмљени играчи самбе да би забављали потенцијалне купце. Тај догађај је привукао скоро 500 000 потрошача!

Па ипак, огроман број људи нема користи од богатства које неки поседују. Велика разлика између богатих и сиромашних навела је многе на закључак да постоји хитна потреба да се победи сиромаштво. У бразилском часопису Veja  наводи се: „Ове године [2005] борба против сиромаштва треба да буде главна тема о којој ће светске вође разговарати.“ У овом часопису се такође спомиње предлог новог Маршаловог плана чији је циљ да се помогне сиромашним земљама, посебно у Африци. b Међутим, иако такви предлози остављају утисак да је постигнут напредак, у истом часопису се додаје: „Постоје и бројни разлози због којих се позитиван исход тих предлога доводи у питање. Ако већина земаља оклева да финансира један такав план, то је зато што помоћ готово никад не стигне до људи којима је намењена.“ Нажалост, због корупције и бирократије, велики део новчаних средстава која обезбеде владе, међународне организације и појединци никада не добију људи којима су та средства стварно потребна.

Исус је знао да ће сиромаштво увек представљати проблем. Он је рекао: „Сиромашне увек имате са собом“ (Матеј 26:11). Да ли то значи да ће сиромаштво увек бити светски проблем? Може ли се ишта учинити како би се ситуација побољшала? Шта хришћани могу да ураде како би помогли сиромашнима?

[Фусноте]