Неустрашив у борби да Библија буде свима доступна

Оклеветан и осрамоћен, преминуо је у леденој степи на истоку Сибира. Мало њих зна да је одиграо једну од најважнијих улога у духовном просвећењу својих сународника, Грка. Овај одбачени пионир звао се Серафим. Умро је због неустрашивости коју је показао у борби да Библију учини свима доступном.

СЕРАФИМ је живео у време када је Грчка била део Отоманског царства. Према Јоргосу Металиносу, грчком историчару религије, то доба се одликовало „помањкањем одговарајућих школа“ и „недовољним образовањем већине“, укључујући чак и свештенство.

Између грчког на којем је писана Библија и грчког с његовим бројним дијалектима који се говорио у Серафимово време постојала је огромна разлика. Она је постала толико велика да они који нису имали редовно образовање више нису могли да разумеју коине, на ком су написани Хришћански грчки списи. У спору који је настао услед тога, црква је одлучила да заступа неразумљив коине грчки.

У овим приликама, око 1670. рођен је Стефанос Јоану Погонатос у угледној породици на острву Лезбос, у Грчкој. Тамо су преовладавали сиромаштво и неписменост. Пошто није било школа, Стефанос је био принуђен да основно образовање стекне у једном тамошњем манастиру. Још као веома млад, заређен је за ђакона Грчке православне цркве и добио је име Серафим.

Отприлике 1693, жудња за знањем одводи га у Константинопољ (сада Истанбул, у Турској). С временом је захваљујући својим способностима задобио поштовање многих истакнутих Грка. Убрзо га, као свог изасланика, један тајни грчки националистички покрет шаље руском цару, Петру Великом. На путу до Москве и у повратку из ње, Серафим је прешао велики део Европе, где је био изложен духу религиозних и интелектуалних реформи. Године 1698, путује у Енглеску, и у Лондону и Оксфорду успоставља значајне контакте. Упознаје поглавара Англиканске цркве, надбискупа од Кентерберија, што ће се ускоро показати као веома корисно за њега.

Објављивање Библије

Док је још увек био у Енглеској, Серафим је закључио да је међу Грцима постојала огромна потреба за новим, разумљивим преводом „Новог завета“ (Хришћанских грчких списа). Користећи превод који је више од пола века пре њега саставио монах Максимус, Серафим је започео с радом на новом, разумљивијем преводу у ком су грешке биле отклоњене. Одушевљено је прионуо на посао, али ускоро је остао без средстава. Када је надбискуп од Кентерберија обећао да ће обезбедити неопходну новчану  помоћ, олакшање је било на видику. Подстакнут таквом подршком, Серафим је купио штампарски папир и склопио уговор с једним штампаром.

Међутим, штампање је текло само до средине Јеванђеља по Луки. Тада су политичке промене у Енглеској навеле надбискупа од Кентерберија да му ускрати било коју даљну помоћ. Незастрашен, Серафим је потражио помоћ извесних имућних покровитеља и 1703. је успео да објави своје ревидирано издање Хришћанских грчких списа. Део трошкова је покрило Друштво за ширење Јеванђеља на страним подручјима.

Максимусов старији двотомни превод имао је и изворни грчки текст. Био је обиман и тежак. Серафимово ревидирано издање штампано је ситнијим словима, имало је само савремени грчки превод и било је мање и јефтиније.

Распиривање сукоба

„Наравно, ово осавремењено дело је задовољило стварну потребу људи“, примећује изучавалац Јоргос Металинос. „Међутим, Серафим је искористио прилику да нападне део свештенства који се опирао превођењу [Библије].“ Свештенство се разбеснело када је Серафим написао у предговору да је тај превод направио ’изричито у корист неких свештеника и одређених црквених великодостојника који нису разумели [коине] грчки, тако да би уз помоћ најсветијег духа могли да читају и разумеју нешто изворног текста, како би то пренели верницима‘ (The Translation of the Bible Into Modern Greek — During the 19th Century). На овај начин, Серафим се нашао усред сукоба који се због превођења Библије већ водио унутар редова Грчке православне цркве.

На једној страни су били они који су увиђали да ће мера духовног и моралног напретка људи зависити од мере до које разумеју Библију. Сматрали су и да чланови свештенства треба да побољшају своје разумевање Писма. Осим тога, заговорници превођења Библије веровали су да се истине из Писма могу изразити на било ком језику (Откривење 7:9).

Противници превођења су као изговор наводили да би свако превођење Библије укаљало њен садржај и нарушило ауторитет цркве када су у питању тумачење и догма. Међутим, они су се заправо плашили да протестанти не искористе библијске преводе за нападање Грчке православне цркве. Многи свештеници су сматрали да су обавезни да се супротставе било каквим настојањима која би личила на протестантска. У таква настојања спадали су и напори да се Библија учини разумљивијом за обичан народ. Тако је превођење Библије постало најосетљивије питање у сукобу између протестантизма и православља.

Иако није намеравао да окрене леђа православној цркви, Серафим је осуђивао незнање и заслепљеност својих противника. У свом предговору „Новом завету“ написао је: „Сваки богобојазан хришћанин треба да чита Свето Писмо“ како би „могао верно следити Христа и бити послушан [његовом] учењу.“ Тврдио је да забрана проучавања Писма потиче од Ђавола.

Талас противљења

Када је Серафимов превод стигао у Грчку, то је разгневило религиозне кругове. Тај превод је био забрањен. Примерци превода су спаљивани, а свима који су их поседовали или читали претило се искључењем из цркве. Патријарх Гаврило III забранио је продају Серафимовог превода означивши га непотребним и бескорисним.

Иако Серафим није губио наду, увидео је потребу да буде опрезан. И поред тога што је црква званично забранила његов превод, приличан број свештеника и верника га је прихватио. Серафим је био веома успешан у ширењу свог издања. Ипак,  његовом сукобу с моћним противницима још увек се није назирао крај.

Почетак краја

Осим што је радио на ширењу Библије, Серафим се прикључио револуционарним и националистичким покретима. Због тога се 1704. и вратио у Москву. Постао је поверљив пријатељ Петра Великог и неко време је био професор Руске краљевске академије. Међутим, забринут за судбину свог превода, Серафим се 1705. вратио у Константинопољ.

У новом издању свог превода те исте године, Серафим је уклонио оштар предговор који је првобитно штампан. Написао је једноставан предговор који је подстицао на читање Библије. Ово издање је имало велики успех и нема наговештаја да му се патријаршија на било који начин противила.

Међутим, Александар Еладиос, грчки истраживач и противник превођења Библије, задао је 1714. тежак ударац Серафиму. У својој књизи Status Præsens Ecclesiæ Græcæ (Тренутни статус Грчке цркве) злобно је напао преводиоце и библијске преводе. Еладиос је написао читаво поглавље о Серафиму оптужујући га да је лопов, манипулант, и неписмен и неморалан преварант. Да ли је било и мало истине у таквим оптужбама? Писац Стилианос Баирактарис изразио је мишљење које је уврежено међу многим изучаваоцима када је Серафима назвао ’радником и просвећеним пиониром‘ који је нападан зато што је био испред свог времена. Ипак, Еладиосова књига је допринела Серафимовом трагичном крају.

Под сенком сумње

Када се 1731. Серафим вратио у Русију, Петар Велики више није био жив. Због тога овај грчки ђакон више није уживао званичну заштиту. Нови владар, царица Ана Ивановна веома будно је пазила на било шта што би реметило мир у царству. У јануару 1732, Санкт Петербургом се пронео глас да један грчки шпијун ради против добробити царства. Та тврдња се односила на Серафима. Био је ухапшен и одведен у манастир Невски на испитивање. У манастиру се налазио примерак Еладиосове књиге која је оптуживала Серафима за разне злочине. У три писане изјаве, Серафим је покушао да оповргне оптужбе. Истрага је трајала око пет месеци, и било је тешко одагнати сенку сумње која се надвила над Серафимом.

Пошто није нађен ниједан опипљив доказ против њега, поштеђен је смртне казне. Међутим, због Еладиосових клевета, власти нису биле вољне да ослободе Серафима. Грчки ђакон је осуђен на доживотно изгнанство у Сибир. У пресуди је споменуто да је оптужница заснована на тврдњама изнетим „у есеју грчког писца Еладиоса“. У јулу 1732. Серафим је у оковима стигао у источни Сибир, где је бачен у злогласан затвор Охотск.

Око три године касније, Серафим је умро напуштен и заборављен. Понекад су његово просуђивање и поступци били лоше усмерени и непромишљени, али његов превод је један од многих библијских превода који данас постоје на савременом грчком језику. a Међу тим преводима је и лако разумљив Нови свет превод, који је доступан и на многим другим језицима. Заиста можемо бити захвални што је Јехова Бог сачувао своју реч тако да људи широм света имају прилику да „дођу до тачног спознања истине“! (1. Тимотеју 2:3, 4).

[Фуснота]

[Слика на 12. страни]

Петар Велики

[Извор слике на 10. страни]

Фотографије: Courtesy American Bible Society