„Бога као владара морамо слушати пре него људе“

’Победа је од Јехове‘

ДВЕ супарничке војске стоје на супротним странама долине. Већ 40 дана Израелци су у великом страху, непрестано изложени увредама Голијата, моћног филистејског ратника (1. Самуилова 17:1-4, 16).

Голијат виче и изазива Израелце речима: „Изберите једнога између себе да на мене изиђе. Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; али ако ја њега надјачам и погубим, бићете ви нама слуге и служићете нам... Ја изазивам данас војску Израелску! Дајте човека па да се бијемо!“ (1. Самуилова 17:8-10).

У древна времена, није било необично да најбољи војник представља своју војску борећи се прса у прса са својим противником. Онај ко би победио у ствари би обезбедио победу својој војсци. Али, човек који изазива Израел није обичан војник. То је огроман див — жесток и застрашујућ противник. Ипак, тиме што се руга војсци Јеховиног народа Голијат осуђује себе на пропаст.

То није само битка између две војске. То је обрачун између Јехове и филистејских богова. Ипак, уместо да храбро предводи у борби против Божјих непријатеља, израелски краљ Саул се одузео од страха (1. Самуилова 17:11).

Младић с поуздањем у Јехову

Током тог затишја, један младић који је већ помазан за будућег краља Израела долази у посету својој браћи која су у Сауловој војсци. Његово име је Давид. Након што је чуо Голијатове речи, он пита: „Ко је тај Филистејин, тај необрезани, да срамоти војску Бога живога?“ (1. Самуилова 17:26). У Давидовим очима, Голијат је представник и Филистеја и њихових богова. С правом огорчен, Давид жели да брани Јеховино име и Израел и зато прихвата изазов да се бори с тим паганским дивом. Али, краљ Саул каже: „Не можеш ићи да се бијеш с тим Филистејином, јер си ти дете“ (1. Самуилова 17:33).

Како се само разликују Саулово и Давидово гледиште! Саул пред собом види младог пастира који намерава да се бори с немилосрдним дивом. С друге стране, Давид у Голијату види само човека који пркоси Јехови, Сувереном Господу. Давидова храброст се темељи на уверењу да Бог неће дозволити да онај ко исмева Његово име и Његов народ прође без казне. Док се Голијат размеће својом снагом, Давид се узда у Јехову, гледајући на ту ситуацију с Божјег становишта.

„Ја идем на те у име Јехове“

Давидова вера је добро утемељена. Он се сећа како му је Бог помогао да отме овцу од медведа и лава. Млади пастир је сигуран да ће му Јехова сада помоћи да се избори са овим страшним филистејским противником (1. Самуилова 17:34-37). Носећи са собом обичну праћку и пет глатких каменова, он иде да се бори с Голијатом.

 Млади Давид прихвата тај наизглед несавладив изазов ослањајући се на снагу од Јехове. Он храбро каже Филистејину: „Ти идеш на ме с мачем и с копљем и кацигом, а ја идем на те у име Јехове над војскама, Бога војске Израелове, коју си ти ружио. Данас ће те Јехова мени у руке дати... и познаће сва земља да Израел има Бога, и знаће све ово мноштво да Јехова не спасава мачем и копљем. Јер је победа од Јехове“ (1. Самуилова 17:45-47).

Који је био исход? Надахнути извештај каже: „Тако Давид праћом и каменом надвлада Филистејина па га удари и уби без мача у руци“ (1. Самуилова 17:50). Он није имао мач у руци, али је имао моћну подршку Јехове Бога. a

У тој борби, Давидова вера у Јехову била је и те како оправдана! Када морамо да бирамо између тога да ли ћемо попустити пред страхом од људи или ћемо се поуздати у Јеховину спасилачку моћ, избор је очигледан: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29). Такође, када на изазовне ситуације гледамо с Јеховиног становишта, имаћемо уравнотежено гледиште чак и када се ради о озбиљним проблемима.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 9. страни]

КОЛИКИ ЈЕ БИО ГОЛИЈАТ?

У извештају у 1. Самуиловој 17:4-7 стоји да је Голијат био висок више од шест лаката — око три метра. О Голијатовој висини и снази сведочи његов бакарни оклоп који је био тежак 57 килограма! Дршка његовог копља била је као дрвено вратило а његов гвоздени врх тежио је седам килограма. То значи да је Голијатова ратна опрема вероватно била тежа и од самог Давида!