Питања читалаца

Зашто су према Мојсијевом закону нека сасвим природна обележја полног живота чинила неку особу „нечистом“?

Бог је створио полне односе не само за размножавање људи већ и ради задовољства брачних парова (Постање 1:28; Пословице 5:15-18). Међутим, у 12. и 15. поглављу Левитске налазимо детаљне законе у вези с нечистоћом која је приписана истицању семена, менструацији и порођају (Левитска 12:1-6; 15:16-24). Такви закони дати древном Израелу унапређивали су здрав начин живота, заступали високе моралне вредности и наглашавали светост крви, као и потребу за очишћењем од греха.

Између осталог, захтеви Мојсијевог закона који се тичу полног живота унапређивали су и здравље израелске заједнице. Књига The Bible and Modern Medicine каже: „Прописано уздржавање од полних односа током менструалног циклуса показало се као делотворна превентива од неких полних болести... и као одређена заштита од настанка и развоја малигних обољења грлића материце“. Такви закони су штитили Божји народ од болести које су им можда биле непознате или које чак нису могли ни да утврде. Добра полна хигијена је доприносила плодности нације коју је Бог благословио обећањем о порасту и напретку (Постање 15:5; 22:17). Закони су штитили и емоционално здравље Божјег народа. Слушајући их, мужеви и жене су учили да владају својим полним нагонима.

Међутим, главно питање укључено у разне видове полне нечистоће било је питање течења, то јест губитка крви. Јеховини закони у погледу крви наглашавали су Израелцима не само њену светост већ и посебно место које је она заузимала у обожавању Јехове, наиме у приношењу жртава и очишћењу од греха (Левитска 17:11; Поновљени закони 12:23, 24, 27).

Дакле, детаљни захтеви Закона у овом погледу тесно су повезани с људском несавршеношћу. Израелци су знали да Адам и Ева након греха нису могли да имају савршену децу. Сви њихови потомци су патили од последица наслеђеног греха — несавршености и смрти (Римљанима 5:12). Зато су родитељи, и поред тога што су људски полни органи створени да преносе савршен живот унутар брачног уређења, могли да зачну једино несавршен и грешан живот.

Тако су законски захтеви у вези с чистоћом подсећали Израелце не само на њихову наслеђену несавршеност већ и на потребу за откупном жртвом која би покрила грехе и људима вратила савршенство. Наравно, то се није могло постићи животињским жртвама које су се приносиле (Јеврејима 10:3, 4). Сврха Мојсијевог закона била је да их води до Христа и да им помогне да разумеју да је једино посредством Христове савршене људске жртве могуће истинско опроштење, које верним особама пружа изглед на вечни живот (Галатима 3:24; Јеврејима 9:13).