Пронађи задовољство примењујући библијска начела

СИГУРНО си видео мачку како се склупчала и преде — призор очигледног задовољства. Како би било лепо склупчати се попут ње и осетити исто задовољство! Ипак, за многе је задовољство нешто што је тешко наћи и што брзо ишчезава. Зашто је то тако?

Због наше несавршености често грешимо и такође морамо да подносимо мане других. Осим тога, живимо у времену које је у Библији названо ’последњим данима‘ и окарактерисано као „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1-5). Премда можда гајимо лепа сећања на пријатне тренутке из детињства, већина нас сада осећа велики притисак ових ’критичних времена‘. Да ли је могуће пронаћи задовољство у овим нашим данима?

Запази да Писмо не каже да је немогуће, већ да је тешко суочити се са овим критичним временима. Ми можемо изаћи на крај с њима примењујући библијска начела. Можда нећемо увек решити своје проблеме, али ћемо у одређеној мери ипак пронаћи задовољство. Осмотримо три таква начела.

Задржати реално гледиште

Да бисмо пронашли задовољство, морамо имати реално гледиште о својим ограничењима и ограничењима других. У писму Римљанима, апостол Павле је истакао: „Сви су сагрешили и не достижу Божју славу“ (Римљанима 3:23). Многе фасете Јеховине славе далеко су изнад наше моћи разумевања. Један пример је једноставна чињеница записана у Постању 1:31: ’Бог погледа све што је створио, и гле, све добро беше.‘ Кад год Јехова одлучи да се осврне на оно што је урадио, он увек може рећи да „све добро беше“. Ниједан човек не може за себе то увек тврдити. Бити свестан својих ограничења први је корак ка достизању задовољства. Међутим, потребно је још нешто. Потребно је да разумемо и прихватимо Јеховино гледиште.

Грчка реч преведена са „грех“ изведена је од речи која значи „промашити циљ“. Да то илуструјемо: Замисли стрелца који се нада да ће освојити награду тако што ће погодити мету. Он има три стреле на располагању. Одапиње прву и промаши за један метар. Другу стрелу боље усмерава али ипак промаши за 30 центиметара. С потпуном концентрацијом, одапиње и последњу стрелу и промаши за само 2 центиметра. Било је тако близу, али промашај је промашај.

Ми смо сви попут тог разочараног стрелца. Понекад изгледа да смо много ’промашили циљ‘. У другим случајевима смо близу, али ипак промашимо. Разочарани смо зато што смо се тако много трудили али то још увек није довољно добро. Али, вратимо се сада стрелцу.

 Он се полако удаљава, потиштен јер је стварно желео да освоји ту награду. Изненада, одговорно лице га позива и уручује му награду, говорећи: „Желим ти ово дати зато што си ми драг и зато што сам видео колико си се трудио.“ Стрелац је одушевљен!

Одушевљење! Сви који од Бога приме дар вечног живота у савршенству осећаће се баш тако (Римљанима 6:23). Након тога, све што буду радили биће добро — више никада неће промашити циљ. Биће савршено задовољни. У међувремену, ако у мислима задржимо тај изглед, имаћемо боље мишљење о себи и онима око нас.

Признати да је за све потребно време

Чињеница је да је за све потребно време. Па ипак, да ли си приметио како је тешко задржати задовољство када изгледа да на нешто мораш чекати дуже него што си мислио или када нека непријатна ситуација траје дуже него што си очекивао? Упркос томе, неки успевају да буду задовољни и у таквим околностима. Осмотри пример Исуса.

Пре него што је дошао на земљу, Исус је на небу био најбољи пример послушности. Ипак, он се управо на земљи „научио послушности“. Како? „Из онога што је претрпео.“ Он је раније запажао патњу али је никада није лично осетио. Када је био на земљи, посебно од крштења у Јордану до смрти на Голготи, доживео је много тешких ситуација. Ми не знамо све детаље о томе како је он „учињен савршеним“ у том погледу, али знамо да је тај процес захтевао време (Јеврејима 5:8, 9).

Исус је успео у томе јер је размишљао о „радости која је стајала пред њим“, то јест о награди за његову верност (Јеврејима 12:2). И поред тога, понекад је „приносио усрдне молитве а и молбе... с јаким повицима и сузама“ (Јеврејима 5:7). Понекад се може десити да и ми упућујемо молитве на исти начин. Како Јехова гледа на то? Исти стих показује да је Јехова услишио Исуса. Бог ће учинити исто и у нашем случају. Зашто?

Јехова нам пружа помоћ јер је свестан наших ограничења. Свако има границе у томе шта може поднети. У Бенину, у Африци, постоји пословица: „У превише воде ће се и жабе удавити.“ Јехова зна боље и од нас самих када смо скоро достигли своје границе. Он с пуно љубави пружа „милосрђе и незаслужену доброту... у право време“ (Јеврејима 4:16). То је учинио за Исуса и за безброј других. Осмотри како је то Моника искусила.

Моника је одувек била безбрижна, живахна особа веселе нарави. Године 1968, када је имала нешто више од 20 година, шокирало ју је сазнање да болује од мултипле-склерозе, болести која обично проузрокује делимичну парализу. То је у потпуности променило њен живот и морала је направити огромна прилагођавања у својој пуновременој служби.  Моника је разумела да ће то бити дуготрајан процес. Шеснаест година касније, она је рекла: ’Моја болест је и даље неизлечива и вероватно ће тако бити све док не дође Божји нови свет.‘ Она је признала да јој није лако: „Премда ми неки пријатељи кажу да сам сачувала ведро расположење и да сам весела као и увек... моји најблискији пријатељи знају да ми је понекад јако тешко и да пуно плачем.“

Међутим, она је запазила: „Научила сам да будем стрпљива и да се радујем и најмањем напретку. Мој однос са Јеховом је ојачан јер сам видела колико је човек беспомоћан у борби против болести. Само Јехова може пружити потпуно излечење.“ Уз Јеховину помоћ, Моника је задржала позитиван став и сада иза себе има преко 40 година пуновремене службе.

Мора се признати, ситуације попут оне у којој се налази Моника нису лаке. Али сасвим је сигурно да ћеш бити задовољнији уколико признаш да неке ствари захтевају више времена него што си очекивао. Попут Монике, и ти можеш бити уверен у Јеховину ’помоћ у право време‘.

Не упоређивати се са другима — поставити разумне циљеве

Ти си јединствена особа. Не постоји нико ко је у потпуности исти као ти. Пословица на афричком језику гун изражава то на једноставан начин: „Нису сви прсти исте дужине.“ Било би бесмислено поредити било који прст с другим. Ти не би желео да те Јехова пореди с неком другом особом, и он то неће никад учинити. С друге стране, међу људима је веома раширена склоност да се упоређују, што их може лишити задовољства. Прочитај Матеја 20:1-16 и запази како је Исус то снажно илустровао.

Исус је говорио о ’господару‘ којем су били потребни радници за виноград. Он је пронашао неке незапослене људе и унајмио их „рано ујутру“, вероватно у шест сати. Они су се договорили за дневну надницу која је била уобичајена у то време, наиме један денар за дванаест сати рада. Ти људи су без сумње били срећни што су добили посао и то по уобичајеној надници. Касније, господар је пронашао друге групе незапослених и послао их на посао у девет ујутро, у подне, у три и чак у пет после подне. Нико од њих неће радити пуно радно време. Господар им је обећао да ће им платити оно „што је праведно“ и радници су се сложили.

На крају дана, господар је наредио свом настојнику да исплати наднице. Рекао му је да позове раднике и да прво плати онима које је последње запослио. Они су радили само један сат, али зачудо, примили су читаву дневницу. Можемо замислити живу дискусију која је уследила због тога. Они који су радили пуних 12 сати закључили су да ће у складу с тим добити више. Па ипак, и они су примили исто.

Како су реаговали? „Примивши плату, почеше да мрмљају против домаћина и да говоре: ’Ови последњи радили су један сат; а ти си их изједначио с нама који смо поднели бреме дана и жегу!‘“

Господар је на ту ситуацију гледао другачије. Он је указао да су они примили онолико колико су се договорили, ништа мање. Другима је одлучио дати читаву дневницу, што је несумњиво више од онога што су они очекивали. У ствари, нико није примио мање од онога што је било договорено; многи су заправо примили више него што су очекивали. Зато је на крају господар упитао: „Зар ми није допуштено да с оним што је моје чиним шта хоћу?“

Сада замисли да је настојник прво исплатио ту прву групу и да су они затим одмах отишли. Они би били задовољни. Незадовољство је настало онда када су  видели да су други добили исту плату за мање рада. То их је наљутило, чак до те мере да су мрмљали против господара, онога коме су на почетку били толико захвални што их је запослио.

То добро илуструје оно што се дешава када се упоређујемо с другима. Ако дубоко размишљаш о свом односу с Јеховом и цениш начин на који те он благосиља, бићеш задовољан. Немој поредити своју ситуацију са ситуацијом других. Ако изгледа да је Јехова одлучио да уради нешто посебно за друге, буди срећан због њих и са њима.

С друге стране, Јехова очекује нешто од тебе. Шта то? У Галатима 6:4 пише: „Нека свако докаже какво је његово дело, и онда ће у самом себи имати разлог за велику радост.“ Другим речима, постави разумне циљеве. Испланирај шта можеш заиста учинити и онда се држи тога. Ако је циљ разуман и ако га оствариш, ти ћеш „имати разлог за велику радост“. Осећаћеш задовољство.

Награде предстоје

Три начела која смо размотрили показују да примењивање библијских смерница заиста води до задовољства чак и у овим последњим данима и упркос несавршености. Док свакодневно читаш Библију, зашто не потражиш слична начела, она која су јасно наведена, као и она која су скривена у извештајима и илустрацијама?

Ако осећаш да се твоје задовољство смањује, потруди се да идентификујеш прави узрок тога. Затим потражи начела која би могао применити да побољшаш ситуацију. На пример, можеш погледати књигу „Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно“, a странице 110-11, где се разматра књига Пословица. Ту ћеш наћи много изабраних начела и савета распоређених у 12 целина. Индекс публикација b и Библиотека Watchtower-а на CD-ROM-у c одлични су извори информација. Уколико их будеш често користио, постаћеш вешт у проналажењу одговарајућих начела.

Долази време када ће Јехова достојним особама даровати вечни живот у савршенству на рајској земљи. Задовољство ће у потпуности испунити њихове животе.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 12. страни]

„Сви су сагрешили и не достижу Божју славу“ (Римљанима 3:23).

[Истакнути текст на 13. страни]

Исус се ’научио послушности из онога што је претрпео‘ (Јеврејима 5:8, 9).

[Истакнути текст на 15. страни]

’У самом себи ће имати разлог за велику радост, а не у поређењу с неким другим‘ (Галатима 6:4).