„Љубим закон твој!“

„Љубим закон твој! Вас дан ја о њему мислим“ (ПСАЛАМ 119:97).

1, 2. (а) У каквој се ситуацији налазио надахнути писац 119. псалма? (б) Како је он поступио, и зашто?

 ПИСАЦ 119. псалма суочио се с великим проблемима. Дрски непријатељи који нису поштовали Божји закон исмевали су га и клеветали. Кнезови су се уротили против њега и прогањали га. Окруживали су га зли људи и чак му је био угрожен и сам живот. Услед свега тога, ’лио је сузе од туге‘ (Псалам 119:9, 23, 28, 51, 61, 69, 85, 87, 161). Упркос таквим невољама, псалмиста је певао: „Љубим закон твој! Вас дан ја о њему мислим“ (Псалам 119:97).

² Било би добро да се запиташ: „Како је Божји закон могао псалмисти да буде извор утехе?“ Оно што му је давало снагу била је увереност у то да је Јехова заинтересован за њега. Он је знао колико је корисно да се држи закона који је Бог с љубављу пружио и зато је био срећан, упркос невољама које су му задавали противници. Он је разумео да је Јехова био добар према њему. Штавише, то што је следио вођство из Божјег закона помогло му је да буде мудрији од својих непријатеља и чак му је сачувало живот. Пошто је био послушан закону, имао је мир и чисту савест (Псалам 119:1, 9, 65, 93, 98, 165).

3. Зашто је данас изазов за хришћане да живе у складу с библијским мерилима?

³ Такође је и данас код неких Божјих слугу вера на озбиљном испиту. Можда нам није угрожен живот као што је био псалмисти, али живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘. Многи с којима свакодневно долазимо у контакт не цене духовне вредности — усредсређени су на себе и на материјалне ствари, арогантни су и безобзирни (2. Тимотеју 3:1-5). Млади хришћани су често суочени са испитом да остану морално чисти. У таквом окружењу може бити тешко да се сачува љубав према Јехови и ономе што је исправно. Како се можемо заштитити?

4. Како је псалмиста показао да цени Божји закон, и да ли хришћани треба нешто слично да раде?

⁴ Оно што је псалмисти помогло да поднесе притиске које је доживљавао било је то што је издвајао време да дубоко проучава Божји закон. На тај начин га је заволео. Заиста, скоро сваки стих 119. псалма спомиње различите видове у којима се појављује Јеховин закон. a Данас се хришћани не налазе под Мојсијевим законом, који је Бог дао древном израелском народу (Колошанима 2:14). Међутим, начела из тог Закона још увек имају своју вредност. Та начела су била утеха за псалмисту, као што могу бити и за Божје слуге које се боре да изађу на крај с притисцима данашњег живота.

5. Које ћемо одредбе Мојсијевог закона осмотрити?

 ⁵ Погледајмо које охрабрење можемо извући из само три одредбе Мојсијевог закона: из држања Сабата, остављања усева за пабирчење и заповести која је забрањивала лакомство. У сваком од тих случајева видећемо да је веома важно да разумемо начела која су стајала иза тих одредби ако желимо да се одупремо изазовима нашег времена.

Задовољити своје духовне потребе

6. Које основне потребе имају сви људи?

⁶ Људи су створени с многим потребама. На пример, храна, пиће и заклон су основне ствари ако особа жели да остане доброг здравља. Ипак, човек мора да брине и о својим ’духовним потребама‘. Неће бити заиста срећан ако то не буде радио (Матеј 5:3). Јехова сматра да је задовољење тих урођених потреба толико важно да је свом народу заповедио да цео један дан у седмици не обавља уобичајене послове како би поклонио пажњу својој духовности.

7, 8. (а) Како је Бог издвојио Сабат од других дана у седмици? (б) Којој је сврси служио Сабат?

⁷ То што је Законом било одређено држање Сабата показивало је колико је важно да се издваја време за духовне ствари. Реч „сабат“ први пут се појављује у Библији када је Бог обезбедио ману у пустињи. Израелцима је било речено да тај чудесни хлеб треба да сакупљају шест дана. Шестог дана је требало да сакупе ту „храну за два дана“, јер је седмог неће бити. Седми дан ће бити „субота [то јест, сабат] Јехови посвећена“, током које је свако морао да остане на свом месту (Излазак 16:13-30). Једна од Десет заповести је налагала да се ниједан посао не сме обављати на Сабат. Тај дан је био свет. Казна за непослушност била је смрт (Излазак 20:8-11; Бројеви 15:32-36).

⁸ Закон о Сабату показивао је да је Јехова пазио и на физичко и на духовно добро свог народа. „Сабат је настао ради човека“, рекао је Исус (Марко 2:27). Сабат не само што је омогућавао Израелцима да се одморе него им је и пружао прилику да се приближе Створитељу и да му покажу колико га воле (Поновљени закони 5:12). Тај дан је био посвећен искључиво духовним активностима, које су обухватале обожавање Бога у кругу породице, молитву и дубоко размишљање о Божјем закону. Држање Сабата је чувало Израелце да не користе све време и сву снагу за материјалне тежње. То их је подсећало да им је у животу најважнији добар однос с Јеховом. Исус је поновио то непроменљиво начело када је рекао: „Писано је: ’Неће човек живети само од хлеба, него од сваке речи која излази из Јеховиних уста‘“ (Матеј 4:4).

9. Коју поуку хришћани извлаче из Сабата?

 ⁹ Божји народ више није под обавезом да држи дословни Сабат од 24 сата. Међутим, Сабат нема само историјску вредност (Колошанима 2:16). Зар нас он не подсећа на то да и ми треба да дајемо предност духовним активностима? Преокупираност материјалним тежњама или рекреацијом не сме да засени активности које су повезане с нашом службом Богу (Јеврејима 4:9, 10). Зато бисмо могли да се питамо: „Шта ми је најважније у животу? Да ли дајем предност проучавању, молитви, присуствовању хришћанским састанцима и проповедању добре вести о Краљевству? Или ми за то не остаје довољно времена због неких других активности?“ Ако на прво место у животу ставимо духовност, Јехова нам гарантује да нам неће недостајати оно што нам је неопходно за живот (Матеј 6:24-33).

10. Како нам користи ако издвајамо време за развијање своје духовности?

¹⁰ Време које проводимо у проучавању Библије и библијских публикација, као и у дубоком размишљању о томе што у њима читамо, може нам помоћи да се приближимо Јехови (Јаков 4:8). Сузан, која је пре отприлике 40 година почела да издваја време да би редовно читала Библију, признаје да јој то испочетка није било лако. За њу је то била једна обавеза. Али што је више читала, више је и налазила задовољство у томе. Сада јој је заиста жао ако из неког разлога не може да проучава. „Проучавање ми је помогло да се приближим Јехови као Оцу“, каже она. „Развила сам поверење у њега, могу да се ослоним на њега и да му слободно приступим у молитви. Стварно је задивљујуће видети колико Јехова воли нас, своје слуге, како брине за мене лично и како ми је помогао.“ Када бринемо о својим духовним потребама, и ми заиста можемо доживети велику радост!

Божји закон о пабирчењу

11. Како је пабирчење било осмишљено?

¹¹ Још једна одредба Мојсијевог закона на основу које се види да је Бог мислио на добробит свог народа јесте право на пабирчење. Јехова је наложио Израелцима да у време жетве дозволе сиромашнима да скупљају на њиховим пољима оно што остане иза жетелаца. Није требало у потпуности покосити ивице поља, нити сакупљати оно што је остало од грожђа или маслина. Исто је важило и за снопове жита који су неким случајем остали на пољима. То је био показатељ љубави према сиромашнима, странцима, сирочадима и удовицама. Истина, пабирчење је подразумевало напоран рад, али на тај начин нису морали да просе (Левитска 19:9, 10; Поновљени закони 24:19-22; Псалам 37:25).

12. Шта су Израелци могли да покажу захваљујући пабирчењу?

¹² Одредба о пабирчењу није одређивала колико су Израелци морали да оставе за сиромашне. Они су сами одлучивали да ли ће оставити више или мање непожњевеног жита на ободима њива. На тај начин су се учили великодушности. Израелци су имали прилику да покажу захвалност Богу који им је омогућио жетву, пошто ’бити милостив сиромаху значи поштовати [његовог Створитеља]‘ (Приче Соломунове 14:31, ДК). Воз је тако радио. Пошто је био добар човек, он се постарао да Рута, удовица која је пабирчила на његовим пољима, сакупи доста жита. Јехова је богато наградио Воза за његову великодушност (Рута 2:15, 16; 4:21, 22; Пословице 19:17).

13. Чему нас поучава древна одредба о пабирчењу?

¹³ Начело које је стајало иза закона о пабирчењу није се променило. Јехова очекује да његове слуге буду великодушне, посебно према сиромашнима. Што смо великодушнији, то ћемо веће благослове  имати. „Имајте навику да дајете, и људи ће вама давати“, рекао је Исус. „Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Лука 6:38).

14, 15. Како показујемо великодушност, и како то може користити и нама и онима којима помажемо?

¹⁴ Апостол Павле нас је подстакао да „чинимо добро свима, а нарочито онима који су нам сродни по вери“ (Галатима 6:10). Према томе, сигурно је потребно да обратимо пажњу на то да ли сухришћани добијају духовну помоћ увек када им је вера на испиту. Такође, да ли им је потребна и практична помоћ, на пример, да дођу у Дворану Краљевства или да обаве неку куповину? Има ли у твојој скупштини некога ко је стар, болестан или везан за постељу коме би значила охрабрујућа посета или неки вид помоћи? Ако се потрудимо да мислимо на оне који имају такве потребе, онда ће Јехова моћи да нас употреби да би одговорио на њихове молитве. Иако смо као хришћани дужни да бринемо једни за друге, уједно нам је и лепо када то чинимо. Када показујемо искрену љубав према суобожаваоцима, осећамо велику радост и дубоко задовољство јер знамо да имамо Јеховино одобравање (Пословице 15:29).

¹⁵ Још један начин на који хришћани показују несебичност јесте тај што користе време и снагу да би говорили другима о Божјим намерама (Матеј 28:19, 20). Свако ко је имао ту радост да помогне некоме да свој живот посвети служењу Јехови зна колико су истините Исусове речи: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35).

Чувати се лакомства

16, 17. Шта је десета заповест забрањивала, и зашто?

¹⁶ Трећа одредба Божјег закона датог Израелу коју ћемо осмотрити јесте десета заповест, којом се забрањивало лакомство. У Закону је стајало: „Не пожуди куће ближњега свога, не пожуди жене ближњега свога, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, ни било чега што је  ближњега твога“ (Излазак 20:17). Ниједан човек не би могао да спроведе такву заповест, пошто нико не може да чита срце. Међутим, та заповест је уздизала Закон на ниво који је виши од људске правде. Она је помогла сваком Израелцу да буде свестан да је одговоран директно Јехови, који може видети шта је у срцу (1. Самуилова 16:7). Штавише, ова заповест је била усмерена на саму срж многих недопуштених поступака (Јаков 1:14).

¹⁷ Заповест која је забрањивала лакомство подстицала је Божји народ да избегава материјализам, похлепу и приговарање на то што нам у животу није све онако како бисмо желели. Такође их је чувала да не падну у искушење да нешто украду или да почине неморал. Увек ће бити оних који поседују нешто што бисмо ми волели да имамо или који делују да су успешнији од нас. Ако у таквим ситуацијама не контролишемо своје размишљање, могли бисмо постати несрећни и завидети другима. Библија каже за лакомство да је „стање ума које је за осуду“. Далеко нам је боље ако нисмо лакоми (Римљанима 1:28-30).

18. Какав дух преовладава у данашњем свету, и до којих штетних последица он може довести?

¹⁸ Дух који преовладава у данашњем свету подстиче на материјализам и такмичење. Путем реклама, трговачки свет буди жеље за новим производима и често шаље поруку да нећемо бити срећни уколико их не поседујемо. Управо је то дух који је Јеховин закон осуђивао. Слично је и са жељом да по сваку цену успемо у животу и да се обогатимо. Апостол Павле је упозорио: „Они који су одлучили да се обогате падају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст. Јер је љубав према новцу корен свих штетних ствари, и тежећи за том љубављу неки су одвучени од вере и проболи су себе многим болима“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

19, 20. (а) Шта је заиста вредно за онога ко воли Јеховин закон? (б) Шта ће бити осмотрено у следећем чланку?

¹⁹ Они који воле Божји закон разумеју које опасности вребају од материјалистичког духа и заштићени су од њега. На пример, псалмиста се овако молио Јехови: „Приклони срце моје к наредбама својим а не ка лакомству. Милији ми је закон уста твојих него хиљаде злата и сребра“ (Псалам 119:36, 72). Ако смо уверени у истинитост ових речи, онда ћемо лакше сачувати равнотежу која нам је потребна да бисмо избегли замке материјализма, похлепе и незадовољства због околности које имамо у животу. Највећи добитак је наша „оданост Богу“, а не материјалне ствари (1. Тимотеју 6:6).

²⁰ Начела која стоје иза Закона који је Јехова дао древном израелском народу вредна су у ово наше тешко време исто колико су била вредна и када је Јехова дао Закон Мојсију. Што више примењујемо та начела у животу, више ћемо их разумети, више ћемо их волети и бићемо срећнији. Закон пружа многе вредне поуке за нас, а колико су оне вредне јасно показују животи и искуства библијских личности. Неке од њих ћемо осмотрити у следећем чланку.

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Зашто је писац 119. псалма волео Јеховин закон?

• Шта хришћани могу научити из постојања древног Сабата?

• Коју непролазну вредност има Божја одредба о пабирчењу?

• Како нас чува заповест која је забрањивала лакомост?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Шта је било наглашено законом о Сабату?

[Слика на 23. страни]

Шта учимо из одредбе о пабирчењу?