Да ли је телевизија добра дадиља?

ПОНЕКАД може изгледати веома привлачно да завршавате своје обавезе док се деца занимају гледајући телевизију. Али како то може утицати на вашу децу?

„Емоције које се преносе преко телевизијског екрана могу да утичу чак и на мале бебе“, извештава The New York Times. У недавном истраживању, једној групи једногодишњих беба приказане су секвенце у којима је глумица на различите начине реаговала на једну играчку. „Када је глумица са страхом реаговала на играчку “, каже Times, „бебе су избегавале да се играју с њом и углавном су биле уплашене, негодовале су, мргодиле се или су плакале. Када би глумица била одушевљена, бебе су биле спремније да се играју с том играчком.“

Очигледно је да телевизија утиче на малу децу. А да ли постоје неке дуготрајне последице? Др Наоки Катаока професор педијатрије на Медицинском факултету Кавасаки у граду Курашики у Јапану, посматрао је на десетине деце која су необично тиха и једва да имају икакав израз на лицу. Сва та деца су током једног дужег периода гледала телевизију или филмове. Један двогодишњи дечак није могао да разговара с другима и имао је ограничен фонд речи. Откако је напунио годину дана, сваког дана је од јутра до мрака гледао видео-касете. Тек након што је мајка, према савету лекара, престала да пушта дечаку видео-касете и почела да проводи време с њим кроз игру, постепено се повећао и његов фонд речи. Да, родитељи се морају посветити својој деци.

Јехова Бог, оснивач породичног уређења истакао је како се деци може посветити најбоља пажња. Он је давно рекао свом народу: „Објаснићеш [Божје законе] синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:7). Родитељи, а не телевизија, могу на најбољи начин поучити децу „према путу“ којим треба да иду, и то речима и личним примером (Пословице 22:6).