’Побрини се за овај виноград‘!

ДВАНАЕСТ ухода су прошли кроз многе крајеве Обећане земље. Мојсије им је рекао да извиде какви су становници и да донесу нешто од плодова из те земље. Који плод је привукао највећу пажњу? Недалеко од Хеврона наишли су на један виноград у ком је грожђе било тако велико да су само један грозд морала носити два човека. То је на људе оставило тако снажан утисак да су ту плодну земљу, назвали „долина Ескол“, а Ескол значи „грозд“ (Бројеви 13:21-24).

Један писац из 19. века, написао је о својој посети Палестини: „Ескол, то јест Долина гроздова... још увек је прекривен виновом лозом, а грожђе је овде најлепше и најкрупније на тлу целе Палестине.“ Поред винограда у Есколу, који су били изузетно лепи, и у многим другим деловима Палестине у библијска времена успевало је одлично грожђе. Многи записи из Египта говоре о томе да је фараон увозио вино из Ханана.

„Кршевито и брежуљкасто подручје [Палестине], песковито и растресито земљиште, много сунчеве светлости, затим топла лета и брзо исушивање тла након зимских падавина, створили су услове да ово постане земља богата виноградима“, објашњава се у књизи The Natural History of the Bible. Пророк Исаија је рекао да је у неким областима било и до хиљаду чокота винове лозе (Исаија 7:23).

„Земља винограда“

Мојсије је рекао Израелцима да ће се они населити у земљи ’винограда, смокава и нарова‘ (Поновљени закони  8:8). Према делу Baker Encyclopedia of Bible Plants, „у древној Палестини је било толико пуно винограда да су семенке грожђа пронађене на скоро свим местима где су вршена археолошка ископавања“. Виногради у Обећаној земљи су били толико родни да су чак и током 607. пре н. е., када су Навуходоносорове снаге опустошиле Јуду, они из народа који су остали у земљи ’набрали много грожђа и воћа‘ (Јеремија 40:12; 52:16).

Да би произвели велике количине вина, израелски виноградари су морали посветити много пажње својим лозама. Књига пророка Исаије описује како је виноградар у Израелу прво морао да прекопа парцелу на једној страни брежуљка и уклони велико камење пре него што засади „племениту лозу“. Затим би подигао један зид од камења које је извадио чистећи земљиште. Тај зид би штитио његов виноград од стоке, лисица, дивљих свиња и лопова. Такође би направио и винску пресу и једну малу кулу у којој је током месеци бербе било свеже, пошто је у то време грожђу била потребна посебна заштита. Након свега овога, виноградар је могао да очекује добру бербу грожђа (Исаија 5:1, 2). a

Да би засигурао добру бербу, виноградар је редовно орезивао лозу да би повећао родност, затим окопавао земљиште спречавајући тако бујање корова и бодљикавог растиња. Ако пролећне кише не би довољно натопиле земљу, он би током летњих месеци заливао свој виноград (Исаија 5:6; 18:5; 27:2-4).

Време бербе грожђа у касно лето било је време велике радости (Исаија 16:10). У три псалма налази се израз ’за гитит‘ (’на гитеји‘) (Псалам 8:1; 81:1; 84:1). Овај музички израз, чије тачно значење није познато, у Септуагинти је преведен као „винске пресе“ и може указивати на то да су Израелци ове псалме певали у време бербе грожђа. Иако је од грожђа углавном прављено вино, Израелци су такође јели и свеже грожђе или су правили суво грожђе које су користили за колаче (2. Самуилова 6:19; 1. Летописа 16:3).

Израел предочен виновом лозом

Библија у више наврата описује Божји народ као винову лозу. То је  одговарајућа метафора с обзиром на важност винове лозе за Израелце. У 80. псалму, Асаф је Израелце упоредио с виновом лозом коју је Јехова засадио у Ханану. С обзиром да је земљиште било очишћено, ова винова лоза, која је представљала Израел, могла је пустити корење и напредовати. Али како је време пролазило, њени заштитни зидови су се срушили. Израелци више нису имали поуздање у Јехову, и он им је ускратио своју заштиту. Попут дивљих свиња које пустоше винограде, непријатељски народи су пустошили израелско богатство. Асаф се молио Јехови да помогне израелском народу и поврати му стару славу. „Обиђи [„побрини се за“, NW] овај виноград“, преклињао је он (Псалам 80:9-16).

Исаија је упоредио „дом Израелов“ с виноградом који је с временом почео да рађа „вињагу“, то јест дивље грожђе (Исаија 5:2, 7). Дивље грожђе је доста ситније од узгајаних сорти грожђа и има веома мало сочног дела, јер семенке заузимају готово целу бобицу. Оно се не може користити за прављење вина нити је за јело — што је одговарајући симбол за отпаднички народ који је кршио закон уместо да је доносио плод праведности. Тај лош плод није био кривица Виноградара. Јехова је учинио све што је могао да би тај народ доносио добар плод. Он је упитао: „Што се имало чинити винограду моме што му не учиних?“ (Исаија 5:4).

Пошто је лоза која је предочавала Израел била потпуно неродна, Јехова је упозорио свој народ да ће срушити заштитни зид који је био подигао око њега. Више неће орезивати своју фигуративну лозу нити ће окопавати земљиште око ње. Пролећне кише, које су биле неопходне за усеве, неће више падати, а виноград ће зарасти у чкаљ и трње (Исаија 5:5, 6).

Мојсије је прорекао да ће отпадничко понашање Израелаца довести и до пропадања дословних винограда. „Садићеш и радићеш винограде, а нећеш пити вина нити ћеш бербу брати, јер ће је изести црви“ (Поновљени закони 28:39). Ако се црв усели у чокот и изједа га изнутра, лоза за неколико дана може пропасти (Исаија 24:7).

„Прави чокот“

Као што је Јехова упоредио Израел с виновом лозом, тако је и Исус користио сличну метафору. Током последњег оброка са својим ученицима, који многи називају Тајна вечера, Исус је рекао: „Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар“ (Јован 15:1). Исус је своје ученике упоредио с младицама винове лозе. Као што младице на дословној лози црпу снагу из чокота, тако и Христови ученици морају остати уз њега. „Одвојени од мене не можете учинити ништа“, рекао је Исус (Јован 15:5). Као што виноградари узгајају винову лозу ради њеног плода, тако и Јехова очекује од свог народа да доноси духовне плодове. То доноси радост  и славу Богу, који представља Виноградара (Јован 15:8).

У случају дословне винове лозе, количина плода зависи од орезивања и чишћења плодних младица. Исус указује на оба та поступка. Виноградар може орезивати лозу двапут годишње да би остварио максималне приносе. Током зимских месеци, лоза може бити прилично орезана. Виноградар одстрањује већину лањских младица. Обично остави три до четири главне младице на чокоту, с једним изданком или два на свакој младици. Из тих изданака, који су по величини слични лањским, развијају се младице које доносе плод у лето. Кад заврши орезивање, виноградар спаљује одсечене младице.

Исус је то орезивање овако описао: „Ако ко не остаје у мени, избацује се напоље као лоза и осуши се; такве лозе онда скупе и баце у ватру и оне изгоре“ (Јован 15:6). Иако у овој фази лоза може изгледати прилично огољено, чека је још једно селективно орезивање у пролеће.

Исус је рекао: „Сваку лозу на мени која не доноси плод он уклања“ (Јован 15:2). Ово можда указује на друго орезивање, када се лоза прилично омладила и када се јасно могу уочити мали гроздови. Виноградар пажљиво прегледа сваку нову младицу да би утврдио која је родила, а која је јалова. Уколико би се оставиле на лози, јалове младице би упијале хранљиве састојке и воду из чокота. Зато виноградар одстрањује те јалове младице тако да хранљиве материје одлазе само до младица које су родиле.

На крају, Исус говори о процесу чишћења. Он објашњава: „Сваку [лозу] која доноси плод он чисти, како би донела више плода“ (Јован 15:2). Након што су јалове гранчице одстрањене, виноградар пажљиво испитује сваку младицу на којој се налази плод. Испод пазуха плодне младице готово увек налазе се нови изданци, које такође треба одстранити. Уколико би се оставили да расту, исисали би из лозе сок неопходан за сочност бобица. Такође се може одстранити и по који велики лист да би младо грожђе било изложено сунчевој светлости. Све су ово корисни кораци који родној младици омогућавају да обилно роди.

„Доносите много плода“

Симболичне младице „правог чокота“ представљају помазане хришћане. Међутим, и „друге овце“ морају доносити плод као Христови ученици (Јован 10:16). И они могу донети „много плода“ и славу свом небеском Оцу (Јован 15:5, 8). Исусово поређење о правом чокоту подсећа нас да спасење зависи од тога да ли остајемо уз њега и да ли у духовном погледу доносимо добре плодове. Исус је рекао: „Ако држите моје заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам ја држао Очеве заповести па остајем у његовој љубави“ (Јован 15:10).

У време Захарије, Бог је обећао верном остатку Израелаца да ће земља поново уживати тако што ће „усеви напредовати, лоза ће носити свој плод, и земља ће рађати свој род“ (Захарија 8:12). Винова лоза је такође коришћена у опису мира који ће Божји народ уживати током Христове хиљадугодишње владавине. Михеј је записао следеће пророчанство: „Сваки ће код своје лозе седети и под својом смоквом, и нико их бунити неће; јер су уста Јехове над војскама проговорила“ (Михеј 4:4).

[Фуснота]

[Слика на 18. страни]

Увела винова лоза

[Слика на 18. страни]

Зимско орезивање

[Слика на 18. страни]

Спаљивање одсечених младица