У потрази за просветљењем

„НЕЗНАЊЕ не може бити боље од знања“, рекла је Лора Ферми, супруга познатог физичара Енрика Фермија. Неки се можда неће сложити с тим, тврдећи да што мање знаш, боље за тебе. Међутим, већина људи се слаже са том изјавом, не само када су у питању научна истраживања већ и на другим подручјима живота. Због незнања, тачније због тога што нису знали истину, многи људи су вековима лутали у интелектуалној, моралној и духовној тами (Ефешанима 4:18).

Због тога многи умни људи трагају за просветљењем. Они желе да знају зашто смо ту и куда идемо. У својој потрази су следили многе путоказе. Осмотримо кратко неке од њих.

Да ли је религија прави путоказ?

Према будистичкој традицији, Сидарта Гаутама, оснивач будизма, био је веома погођен људском патњом и смрћу. Замолио је хиндуистичке религиозне учитеље да му помогну да нађе „пут истине“. Неки од тих учитеља препоручили су му јогу и екстремно самоодрицање. На крају је Гаутама изабрао интензивно бављење медитацијом као пут до истинског просветљења.

Други су се у потрази за просветљењем окренули халуциногеним средствима. На пример, припадници Цркве староседелаца Америке сматрају да пејот — кактус који садржи једну халуциногену супстанцу — „открива скривено сазнање“.

Жан Жак Русо, француски филозоф из 18. века, сматрао је да свако ко искрено трага, може лично добити духовно откривење од Бога. Како? Тако што ће слушати „шта Бог каже њиховом срцу“. Дакле, према Русоу, оно што осећате према нечему — оно што вам говоре ваше емоције и ваша савест — постаје „сигуран водич у овом огромном лавиринту људских гледишта“ (Историја западне филозофије).

Снага разума као путоказ?

Многи Русоови савременици оштро су се супротстављали таквом религиозном приступу. Волтер, који је такође био Француз, сматрао је да религија не само што није извор просветљења већ је у ствари главни узрок тога што су незнање, сујеверје и нетолеранција вековима владали Европом. Тај период неки историчари називају мрачни средњи век.

Волтер је био део европског покрета рационалиста познатог као просветитељство. Следбеници тог покрета прихватили су идеје древних Грка — наиме,  сматрали су да су људски разум и научна истраживања кључ за постизање истинског просветљења. Бернар де Фонтенел, који је такође био део тог покрета, сматрао је да би сам људски разум могао одвести човечанство у „доба које би из дана у дан бивало све просвећеније, тако да би у поређењу с њим сви протекли векови избледели у тами“ (Encyclopædia Britannica).

То су само неке од многих противречних идеја о томе како доћи до просветљења. Постоји ли неки „сигуран водич“ коме се можемо обратити у потрази за истином? Погледајте шта следећи чланак говори о поузданом извору просветљења.

[Слике на 3. страни]

Гаутама (Буда), Русо и Волтер следили су различите путоказе у потрази за просветљењем