„Бога као владара морамо слушати пре него људе“

’Бог наш може нас избавити‘

ЦЕРЕМОНИЈА је била организована с циљем да изазове страхопоштовање. Огроман златан кип био је постављен у равници Дури, која се највероватније налазила у близини града Вавилона. Тај кип је требало да буде посвећен током те посебне церемоније којој су присуствовали високи званичници. Од њих се очекивало да се поклоне кипу на звук разних музичких инструмената. Према декрету који је издао вавилонски краљ Навуходоносор, свако ко би одбио да се поклони кипу био би бачен у ужарену пећ. Ко би се усудио да не послуша то наређење?

На изненађење присутних, тројица богобојазних Јеховиних слугу — Седрах, Мисах и Авденаго — нису се поклонили златном кипу. Знали су да би чинећи то изневерили Јехову, коме је требало да буду искључиво одани (Поновљени закони 5:8-10). Када су били позвани да образложе свој непоколебљиви став, храбро су рекли Навуходоносору: „Ево Бог наш, коме ми служимо може нас избавити из пећи ужарене, и он ће нас избавити из твојих руку, краљу. А и да не би, знај, краљу, да нећемо служити боговима твојим, и да се нећемо поклонити златном кипу који си ти подигао“ (Данило 3:17, 18).

Након што су три Јеврејина била бачена у ужарену пећ, само их је чудо могло спасти. Бог је послао једног анђела да заштити своје верне слуге. Али, они су већ одлучили да ће радије умрети него бити непослушни Јехови. a Ситуација у којој су се они налазили била је слична ситуацији Христових апостола, који су више од шест векова касније пред јеврејским врховним судом изјавили: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29).

Важне поуке за нас

Седрах, Мисах и Авденаго су одлични примери вере, послушности и лојалности. Та три Јеврејина су показала веру у Јехову. Њихова савест обликована на темељу Писма није им дозволила да имају удела у било чему што је повезано с кривом религијом или национализмом. Хришћани у наше време на сличан начин показују безусловно поуздање у истинитог Бога. Њих води савест обликована на темељу Библије и они одбијају да учествују у поступцима који су повезани с кривом религијом или у церемонијама којима се крше Божји закони и начела.

Та три верна Јеврејина су се поуздала у Јехову, одбивши да се одрекну своје послушности у замену за било шта што је вавилонско царство пружало у виду признања, положаја и славе. Сматрали су да је боље да страдају и умру него да наруше свој однос с Богом. Попут Мојсија у прошлости, они су ’остали постојани као да виде Онога који је невидљив‘ (Јеврејима 11:27). Без обзира на то да ли Јехова одлучи да их спасе од смрти или не, желели су да остану беспрекорни, а  не да начине компромис да би сачували своје животе. Изгледа да је апостол Павле указивао на њих када је споменуо верне који су „зауставили силу ватре“ (Јеврејима 11:34). Јеховине слуге показују такву веру и послушност док се суочавају са испитима беспрекорности и у нашим данима.

Разматрајући искуство Седраха, Мисаха и Авденага такође учимо да Бог награђује оне који су му лојални. Псалмиста је певао: „Јехова... вернике своје не напушта“ (Псалам 37:28). Ми данас не можемо очекивати да нас Бог спасе на неки чудесан начин као што је то учинио у случају три Јеврејина. Ипак, можемо бити уверени да ће нам, без обзира на то с каквом се невољом суочавамо, наш небески Отац обезбедити помоћ. Бог може уклонити ту невољу, дати нам снагу да истрајемо или нас ускрснути уколико останемо беспрекорни до смрти (Псалам 37:10, 11, 29; Јован 5:28, 29). Сваки пут када је наша беспрекорност на испиту и када изаберемо да слушамо Бога пре него људе, тријумфују вера, послушност и лојалност.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 9. страни]

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

• Три Јеврејина су имала скоро 30 година када су се суочили са овим испитом беспрекорности.

• По свему судећи, пећ је била загрејана колико год је то било могуће (Данило 3:19).