Чувајмо се мрмљања

„Све радите без мрмљања“ (ФИЛИПЉАНИМА 2:14).

1, 2. Који је савет апостол Павле дао хришћанима у Филипима и Коринту, и зашто?

 У НАДАХНУТОМ писму које је у првом веку послао хришћанима из скупштине у Филипима, апостол Павле је упутио многе похвале. Похвалио је сувернике из тог града зато што су били великодушни и ревни, и изразио је радост због добрих дела која су чинили. Ипак, напоменуо им је да ’све раде без мрмљања‘ (Филипљанима 2:14). Зашто им је дао такав савет?

² Павле је знао до чега мрмљање може довести. Неколико година касније, подсетио је скупштину у Коринту да мрмљање може бити опасно. Указао је на Израелце који су током боравка у пустињи више пута разгневили Јехову. Како? Тако што су желели штетне ствари, упустили се у идолопоклонство и неморал, искушавали Јехову и мрмљали. Павле је подстакао Коринћане да извуку поуку из тих примера. Он је написао: „Немојте ни да гунђате, као што су неки од њих гунђали, па су изгинули од онога који уништава“ (1. Коринћанима 10:6-11).

3. Зашто је и данас вредно осматрати тему мрмљања?

³ Као Јеховине слуге, и ми данас показујемо дух који је сличан духу скупштине из Филипа. Ревни смо за добра дела и гајимо љубав једни према другима (Јован 13:34, 35). Међутим, с обзиром на штету коју је мрмљање нанело Божјем народу у прошлости, имамо добар разлог да послушамо савет: „Све радите без мрмљања.“ Осмотримо најпре примере  мрмљања који су наведени у Писму. Затим ћемо осмотрити шта ми можемо урадити како бисмо избегли штету коју проузрокује мрмљање.

Зли збор мрмља против Јехове

4. На који начин су Израелци мрмљали у пустињи?

⁴ Хебрејска реч која значи ’мрмљати, гунђати, жалити се или приговарати‘ користи се у Библији у повезаности с догађајима који су се одигравали током 40-годишњег боравка Израелаца у пустињи. С времена на време, Израелци су били незадовољни ситуацијом у којој су се налазили и то су изражавали мрмљањем. На пример, само неколико седмица након ослобођења из ропства у Египту, „сав збор синова Израелових поче мрмљати на Мојсија и на Арона“. Израелци су се жалили на храну и рекли: „Што нисмо помрли од руке Јеховине у земљи египатској, кад сеђасмо код лонаца пуних меса и јеђасмо хлеба изобила! Што нас изведосте у ову пустињу да сав овај збор глађу поморите!“ (Излазак 16:1-3).

5. Против кога је заправо било усмерено мрмљање Израелаца?

⁵ Иако су Израелци тврдили супротно, Јехова им је показивао љубав и обезбеђивао оно што им је било потребно у пустињи — давао им је храну и воду. Током тог периода, никада није претила опасност да ће Израелци умрети од глади. Међутим, они су били незадовољни, преувеличавали су тешке околности у којима су се налазили и почели су да мрмљају. Иако су се жалили на Мојсија и Арона, у Јеховиним очима је мета њиховог незадовољства био лично Он. Мојсије је рекао Израелцима: „Јехова [је] чуо мрмљање ваше, које управисте на њега. Јер мрмљање ваше није на нас, него на Јехову управљено“ (Излазак 16:4-8).

6, 7. Као што показују Бројеви 14:1-3, како се променио став Израелаца?

⁶ Недуго затим, Израелци су поново мрмљали. Мојсије је послао 12 ухода да извиде Обећану земљу. Десеторица од њих су се вратила с лошим извештајем. Која је била последица тога? „Сви синови Израелови мрмљаху на Мојсија и на Арона, и сав збор рече им: Што не помресмо у земљи египатској, или што не помресмо у овој пустињи! Што нас Јехова води у ту земљу [Ханан] да изгинемо од мача, а жене наше и деца наша да постану робље! Није ли боље да се вратимо у Египат?“ (Бројеви 14:1-3).

⁷ Како се став Израелаца променио! На почетку су из захвалности што су ослобођени из Египта и избављени проласком кроз Црвено море певали хвале Јехови (Излазак 15:1-21). Међутим, када су наишли на неповољне услове у пустињи и када су се уплашили Хананаца, Израелци су уместо захвалности почели да показују незадовољство. Уместо да захваљују Богу што су слободни, кривили су га за нешто што су они сматрали губитком. Дакле, мрмљање је било показатељ недостатка захвалности за оно што им је Јехова пружио. Уопште не чуди што је он рекао: „Докле ћу пустити да тај рђави збор мрмља на мене?“ (Бројеви 14:27; 21:5).

Мрмљање у првом веку

8, 9. Наведи примере мрмљања који су забележени у Хришћанским грчким списима.

⁸ У претходним примерима ради се о групама људи који су отворено изражавали своје незадовољство. Међутим, када је Исус Христ био у Јерусалиму за Празник сеница 32. н. е., „међу мноштвом је било доста потајног говоркања о њему“ (Јован 7:12, 13, 32). Људи су шапутали о њему. Неки су говорили да је он добар човек, док су други тврдили супротно.

 ⁹ Једном другом приликом, Исус и његови ученици су били гости у кући порезника Левија, то јест Матеја. „Фарисеји и њихови писмозналци почеше да мрмљају на његове ученике, говорећи: ’Зашто једете и пијете с порезницима и грешницима?‘“ (Лука 5:27-30). Касније су у Галилеји ’Јевреји почели да мрмљају против [Исуса] јер је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао с неба.“‘ Чак су се и неки Исусови следбеници саблазнили због онога што је рекао и почели су да мрмљају (Јован 6:41, 60, 61).

10, 11. Зашто су мрмљали Јевреји који су говорили грчки, и какву поуку хришћанске старешине могу извући из начина на који се реаговало на тај приговор?

¹⁰ У случају мрмљања до којег је дошло убрзо након Пентекоста 33. н. е., исход је био далеко бољи. Тада су многи новообраћени ученици из других земаља били гости код суверника из Јудеје, али појавили су се проблеми у вези с расподелом хране. Извештај тече овако: „Јевреји који говоре грчки почеше да мрмљају против Јевреја који говоре хебрејски, зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења хране“ (Дела апостолска 6:1).

¹¹ Ове особе које су мрмљале нису биле попут Израелаца у пустињи. Јевреји који су говорили грчки нису на себичан начин изражавали незадовољство због своје ситуације. Они су скренули пажњу на то да је учињен пропуст у задовољавању потреба неких удовица. Осим тога, ти људи нису изазивали неред нити су се жалили на Јехову. Они су свој приговор упутили апостолима, који су брзо организовали да се нешто предузме, зато што је приговор био сасвим на месту. Апостоли су пружили изванредан пример за данашње хришћанске старешине! Ти духовни пастири не желе да ’на вику убогога ухо своје затискују‘ (Пословице 21:13; Дела апостолска 6:2-6).

Чувај се лошег утицаја мрмљања

12, 13. (а) Опиши последице мрмљања. (б) Шта би некога могло навести да мрмља?

¹² Већина библијских примера које смо осмотрили показује да је мрмљање у прошлости проузроковало велику штету Божјем народу. Зато је добро да озбиљно размислимо о лошем утицају које оно може данас имати. Могло би нам помоћи једно поређење. За многе врсте метала је природно да с временом кородирају. Ако се занемаре рани знаци рђања, метал може толико зарђати да постане неупотребљив. Безброј аутомобила је завршило у старом гвожђу, не због неког квара, него зато што је метал толико зарђао да возила више нису била безбедна. Како то можемо применити на мрмљање?

¹³ Баш као што се на металу с временом појављује рђа, тако су и људи склони томе да се жале. Треба да будемо опрезни и да приметимо било који знак тога. Као што влага и соли у ваздуху убрзавају кородирање, тако и невоље доприносе томе да будемо склонији мрмљању. Стрес може претворити незнатну сметњу у велики разлог за притужбу. Пошто су услови у овим последњим данима све лошији, вероватно ће бити све више потенцијалних разлога за жалбу (2. Тимотеју 3:1-5). Тако би неки Јеховин слуга могао почети да мрмља против другог Јеховиног слуге. Узрок би могла да буде нека ситница, као што је незадовољство због нечијих слабости, способности или предности у скупштини.

14, 15. Зашто не треба да допустимо да склоност да се жалимо измакне контроли?

¹⁴ Шта год да представља разлог наше узнемирености, ако не контролишемо склоност да се жалимо, могли бисмо постати незадовољни и стално мрмљати. Да, могао би нас потпуно захватити духовно корозиван утицај мрмљања. Када су мрмљали због услова у којима су живели  у пустињи, Израелци су отишли толико далеко да су кривили Јехову (Излазак 16:8). Не дозволимо да се то икада деси с нама!

¹⁵ Тежња метала ка рђању може се смањити ако се нанесе нерђајућа фарба и брзо се поправе мале површине које су захваћене рђом. Слично томе, ако приметимо да имамо склоност да се жалимо, ми је можемо држати под контролом ако брзо реагујемо тако што ћемо се молити у вези с тим и трудити се да то исправимо. Како?

Гледај на ствари из Јеховиног угла

16. Како можемо искоренити склоност да се жалимо?

¹⁶ Када мрмљамо, ми смо усредсређени на себе и своје проблеме, док благослове које имамо као Јеховине слуге потискујемо у други план. Да бисмо искоренили склоност да се жалимо, потребно је да увек размишљамо о тим благословима. На пример, свако од нас има дивну част да носи Јеховино лично име (Исаија 43:10). Можемо развијати близак однос с њим и можемо у било које време разговарати с њим, јер он ’слуша молитве‘ (Псалам 65:3; Јаков 4:8). Наш живот заиста има сврху зато што разумемо питање суверенитета над читавим свемиром и не губимо из вида да имамо предност да докажемо своју беспрекорност пред Богом (Пословице 27:11). Можемо редовно учествовати у проповедању добре вести о Краљевству (Матеј 24:14). Вера у откупну жртву Исуса Христа омогућује нам да имамо чисту савест (Јован 3:16). Те благослове имамо без обзира на то шта морамо да подносимо.

17. Зашто треба да настојимо да на ствари гледамо из Јеховиног угла, чак и ако имамо оправдан разлог да се жалимо?

¹⁷ Покушајмо да на ствари гледамо из Јеховиног угла, а не само из свог. „Покажи ми, Јехова, путеве своје, научи ме стазама својим“, певао је псалмиста Давид (Псалам 25:4). Ако имамо оправдан разлог да се жалимо на нешто, то није промакло Јехови. Он би то одмах могао да исправи. Зашто онда понекад дозвољава да нека тешка ситуација потраје? Можда зато што жели да нам помогне да развијемо неке лепе особине, као што су стрпљивост, истрајност, вера и дуготрпљивост (Јаков 1:2-4).

18, 19. Наведи пример који показује како би то што се не жалимо на нелагодности могло позитивно утицати на друге.

¹⁸ Ако изазовне ситуације подносимо без гунђања, то не само што нам помаже да постанемо боље особе него и оставља добар утисак на друге. Једна група Јеховиних сведока из Немачке путовала је 2003. године аутобусом на конгрес у Мађарску. Возач аутобуса није био Сведок, и није био баш најсрећнији због тога што ће морати да проведе десетак дана са Сведоцима. Међутим, до краја путовања потпуно је променио мишљење. Зашто?

¹⁹ Током пута је искрсло неколико проблема. Али, Сведоци се ниједном нису жалили. Возач је рекао да је то била најбоља група путника коју је икада возио!  У ствари, обећао је да ће позвати Сведоке у свој дом када следећи пут буду дошли на његова врата, и да ће их пажљиво саслушати. Због тога што су ’све радили без мрмљања‘, путници су оставили изванредан утисак!

Опраштањем се чува јединство

20. Зашто треба да опраштамо једни другима?

²⁰ Шта ако имамо жалбу на неког суверника? Ако се ради о нечем озбиљном, треба да применимо начело из Матеја 18:15-17 које је пружио Исус. Међутим, то неће увек бити неопходно, пошто већина разлога за притужбу није озбиљније природе. Зашто не би на ту ситуацију гледао као на прилику да опростиш? Павле је написао: „Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви. А поред свега тога, обуците се у љубав, јер је она савршена веза јединства“ (Колошанима 3:13, 14). Да ли желимо да опростимо? Зар Јехова нема разлог да се пожали на нас? Ипак, он увек изнова показује разумевање и опрашта.

21. Како би мрмљање могло да утиче на друге?

²¹ Који год разлог за притужбу да постоји, мрмљањем се неће ништа решити. Хебрејски израз који се преводи са „мрмљати“ може значити и „отворено, љутито приговарати“. Вероватно се не осећамо пријатно у друштву некога ко стално мрмља и покушавамо да будемо даље од њега. Ако бисмо ми мрмљали, то јест гунђали, онда би други који нас слушају могли слично да се осећају. Да, могло би да им буде толико непријатно да би можда желели да буду подаље од нас! Гунђањем можемо привући нечију пажњу, али сигурно нећемо освојити и његово срце.

22. Шта је једна девојка рекла о Јеховиним сведоцима?

 ²² Опраштањем се чува јединство — нешто што је Јеховином народу веома драгоцено (Псалам 133:1-3). У једној европској земљи, једна 17-годишња католикиња је писала подружници Јеховиних сведока како би изразила своје дивљење према њима. Она је рекла: „То је једина организација за коју знам да њени чланови нису подељени због мржње, похлепе, нетолеранције, себичности или нејединства.“

23. Шта ћемо осматрати у следећем чланку?

²³ Захвалност за све духовне благослове које имамо због тога што обожавамо истинитог Бога Јехову помоћи ће нам да и сами допринесемо том јединству и да не мрмљамо против других када се ради о стварима личне природе. Следећи чланак ће показати како ће нам особине које Бог жели да имамо помоћи да се не упустимо у један још опаснији облик мрмљања — у мрмљање против земаљског дела Јеховине организације.

Да ли се сећаш?

• У чему се огледа мрмљање?

• Како би могле да се опишу последице мрмљања?

• Шта нам може помоћи да контролишемо склоност ка мрмљању?

• Како ће нам спремност да опраштамо помоћи да не мрмљамо?

[Питања за разматрање]

[Слика на 14. страни]

Израелци су заправо мрмљали против Јехове!

[Слика на 17. страни]

Да ли настојиш да на ствари гледаш попут Јехове?

[Слике на 18. страни]

Опраштањем се чува хришћанско јединство