Бојмо се Јехове и будимо срећни!

„Блажен [„срећан“, NW] човек који се Јехове боји“ (ПСАЛАМ 112:1).

1, 2. Чему страх од Јехове може допринети?

 СРЕЋА не долази сама од себе. Права срећа зависи од доношења мудрих одлука, исправног поступања и бежања од онога што је лоше. Наш Створитељ Јехова дао нам је своју Реч, Библију, да би нас поучио како да водимо најбољи начин живота. Ако тражимо Јеховино вођство и следимо га, показујући тако страх од Бога, можемо бити истински задовољни и срећни (Псалам 23:1; Пословице 14:26).

² У овом чланку осмотрићемо библијске и савремене примере који показују како нам прави страх од Бога даје снагу да се одупремо притиску да чинимо оно што је неисправно и храброст да чинимо оно што је исправно. Видећемо да страх од Бога може допринети нашој срећи тако што нас наводи да исправимо свој погрешан начин поступања, као што је то учинио и краљ Давид. Такође ћемо видети да је страх од Јехове заиста драгоцено наслеђе које родитељи могу оставити својој деци. Заиста, Божја Реч нас уверава: „Блажен [„срећан“, NW] човек који се Јехове боји“ (Псалам 112:1).

Обновити изгубљену срећу

3. Шта је помогло Давиду да се опорави од греха?

³ Као што је размотрено у претходном чланку, Давид је у три познате ситуације пропустио да покаже исправан страх од Бога и починио је грех. Међутим, реаговао је на Јеховин укор и показао да је у суштини богобојазан човек. Његова оданост и поштовање према Богу покренули су га да призна своју кривицу, исправи свој начин поступања и обнови добар однос с Јеховом. Премда су грешке које је направио нанеле патњу њему и другима, захваљујући томе што се искрено покајао, могао је и даље да има  Јеховину подршку и благослов. Давидов пример сигурно може улити храброст хришћанима који су упали у озбиљан грех.

4. Како страх од Бога може помоћи особи да поново буде срећна?

⁴ Размотри Соњин пример. a Иако је служила као пуновремени јеванђелизатор, Соња је упала у лоше друштво, уплела се у нехришћанско понашање и морала је да буде искључена из хришћанске скупштине. Када је дошла к себи, учинила је све што је било неопходно како би обновила свој однос с Јеховом. С временом је поново примљена у скупштину. За све то време, Соња није одустала од своје жеље да служи Јехови. На крају је поново ступила у пуновремену службу. Касније се удала за једног финог брата који је хришћански старешина и сада заједно срећно служе као чланови скупштине. Премда Соња жали због тога што је једно време била застранила с хришћанског пута, срећна је што јој је страх од Бога помогао да се на тај пут врати.

Боље је патити него починити грех

5, 6. Објасни како и зашто је Давид два пута поштедео Саулов живот.

⁵ Много је боље, наравно, када нам страх од Бога помогне да уопште и не починимо грех. То се показало истинитим у Давидовом случају. Једном приликом, док је гонио Давида с три хиљаде својих војника, Саул је ушао у једну пећину — исту пећину у којој су се крили Давид и његови људи. Давида су његови људи подстицали да убије Саула. Зар му није Јехова предао смртног непријатеља у руке? Давид се тихо пришуњао до Саула и одсекао део његове одеће. Пошто се Давид бојао Бога, чак и тај релативно безазлен чин узнемирио је његову савест. Давид је следећим речима зауставио своје људе: „Сачувао ме Јехова од тога да починим на господару моме, на помазанику Јеховином, такво дело“ b (1. Самуилова 24:2-8).

⁶ Једном другом приликом, Саул и његови људи били су ноћу улогорени и ’спавали су тврдим сном од Јехове‘. Давид и његов храбри нећак Ависај ушуњали су се усред логора и стали тик изнад Саула, који је спавао. Ависај је желео да једном засвагда заврше с њим. Давид га је одвратио постављајући му питање: „Ко би некажњено подигао руку своју на помазаника Јеховиног?“ (1. Самуилова 26:9, 12).

7. Шта је Давида сачувало да не почини грех?

⁷ Зашто Давид није погубио Саула када је два пута имао прилику за то? Зато што се бојао Јехове више него Саула. Покренут исправним страхом од Бога, Давид је био спреман радије да пати ако је то неопходно, него да почини грех (Јеврејима 11:25). Имао је потпуно поуздање у то да је Јехови стало до његовог народа и до њега лично. Давид је знао да ће бити срећан и да ће имати многе благослове ако слуша Бога и узда се у њега, док би у супротном навукао Божје негодовање (Псалам 65:5). Такође је знао да ће Бог испунити своје обећање да га постави за краља и да ће уклонити Саула у време и на начин који он одреди (1. Самуилова 26:10).

Страх од Бога доводи до среће

8. Како нам Давидово понашање под притиском служи као пример?

⁸ Као хришћани, треба да очекујемо исмевање, прогонство и друга искушења (Матеј 24:9; 2. Петрова 3:3). Понекад чак и суверници могу бити укључени у неки наш проблем. Међутим, ми знамо да Јехова види све, да слуша наше молитве и да ће у право време и у складу са својом вољом поправити ситуацију (Римљанима 12:17-21; Јеврејима 4:16). Стога, уместо да се бојимо својих противника, ми се бојимо Бога и од њега очекујемо  избављење. Попут Давида, ми се не светимо нити кршимо праведна начела како бисмо избегли патњу. То на крају доводи до среће. Како то?

9. Наведи пример тога како страх од Бога може довести до среће упркос прогонству.

⁹ „Сећам се једне мајке и њене ћерке у тинејџерским годинама које су због хришћанске неутралности одбиле да купе партијске књижице“, прича један дугогодишњи мисионар из Африке. „Једна велика група људи брутално је поступала према њима, а затим им рекла да иду кући. Док су одлазиле, мајка је покушавала да утеши своју уплакану ћерку која није могла да разуме зашто им се то догодило. Тада нису биле веселе, али су сачувале чисту савест. Касније су биле срећне због тога што су остале послушне Богу. Да су купиле партијске књижице, људи око њих били би одушевљени. Давали би им сокове и уз игру их пратили до куће. Међутим, тада би девојчица и њена мајка, знајући да су учиниле компромис, биле најнесрећније особе на свету.“ Страх од Бога их је поштедео тога.

10, 11. До каквих је добрих резултата довео страх од Бога који је имала једна жена?

¹⁰ Показивање страха од Бога такође доприноси нашој срећи када се суочавамо с кушњама које се тичу поштовања светости живота. Када је Марија била трудна с трећим дететом, доктор ју је подстицао да абортира. „Ваше стање је критично“, рекао је. „У сваком моменту може доћи до компликација и за 24 сата можете умрети. Тада би и беба умрла. У сваком случају, не може се гарантовати да ће беба бити нормална.“ Марија је проучавала Библију с Јеховиним сведоцима, али још није била крштена. „Међутим“, каже Марија, „донела сам одлуку да служим Јехови, и била сам одлучна да му останем послушна, без обзира на све“ (Излазак 21:22, 23).

¹¹ Током трудноће, Марија је била заокупљена проучавањем Библије и бригом око своје породице. А онда је стигла беба. „Порођај је био мало тежи него прва два, али није било неких већих компликација“, прича Марија. Страх од Бога помогао је Марији да сачува чисту савест, и ускоро се крстила. Како је дечак растао, и он је учио да се боји Јехове, и сада служи у једној подружници Јеховиних сведока.

’Охрабри се ослањајући се на Јехову‘

12. Како је страх од Бога ојачао Давида?

¹² Страх од Јехове није Давида само спречио да учини нешто лоше. Он га је такође ојачао да поступа одлучно и мудро када је био у тешким околностима. Годину дана и четири месеца Давид се крио од Саула у Сиклагу, у филистејској земљи (1. Самуилова 27:5-7). Једном док су он и његови људи били одсутни, Амаличани су опљачкали и спалили тај град и одвели њихове жене и децу, као и сву стоку. Када су се вратили и видели шта се догодило, Давид и његови људи су заплакали. Жалост је брзо прерасла у огорченост и Давиду су његови људи претили да ће га каменовати. Премда му је било тешко, Давид није пао у очај (Пословице 24:10). Страх од Бога га је навео да се поузда у Њега и ’он се охрабри ослонивши се на Јехову‘. Уз Божју помоћ, Давид и његови људи сустигли су Амаличане и повратили све што им је било узето (1. Самуилова 30:1-20).

13, 14. Како је страх од Бога помогао једној хришћанки да донесе добру одлуку?

¹³ И данашње Божје слуге се такође суочавају са ситуацијама у којима им је потребно поуздање у Јехову и храброст да одлучно поступају. Размотри Кристинин пример. Док је била мала, проучавала је Библију с Јеховиним сведоцима. Међутим, желела је да буде пијанисткиња и у томе је добро напредовала. Осим тога, осећала је нелагодност када је у питању проповедање и стога се плашила да прихвати одговорности које долазе с крштењем. Кристина је наставила да проучава Божју Реч и почела је да осећа њену моћ. Стицала је страх од Јехове и схватила је да Он очекује од својих слугу да га воле целим  срцем, умом, душом и снагом (Марко 12:30). То ју је покренуло да се преда Јехови и крсти.

¹⁴ Кристина је тражила помоћ од Јехове како би духовно напредовала. „Знала сам да живот пијанисте подразумева честа путовања и уговоре, пошто годишње треба одржати и до 400 концерата“, објашњава она. „Зато сам одлучила да уместо тога радим као наставница како бих могла да се издржавам док служим као пуновремени објавитељ.“ У то време, њен први наступ већ је био уговорен, и то у најпознатијој концертној сали у њеној земљи. „Испало је да ми је први концерт био уједно и последњи“, каже она. Кристина се касније удала за једног брата који је старешина. Данас они заједно служе у једној подружници Јеховиних сведока. Кристина је срећна што јој је Јехова дао снагу да донесе исправну одлуку и што сада своје време и енергију користи у служби њему.

Драгоцено наслеђе

15. Шта је Давид хтео да остави својој деци у наслеђе и како је то чинио?

¹⁵ „Дођите, децо, слушајте ме!“, написао је Давид. „Научићу вас страху од Јехове“ (Псалам 34:12). Као отац, Давид је био одлучан да својој деци остави драгоцено наслеђе — искрен, уравнотежен, здрав страх од Јехове. Речима и делима, Давид им је представио Јехову не као неког захтевног и застрашујућег Бога који бурно реагује приликом сваког кршења његовог закона, већ као Оца који нас воли, брине за своју земаљску децу и опрашта. „Ко ће знати све погрешке своје?“, питао се Давид. Затим је, показујући своје поверење у то да Јехова није заокупљен тражењем наших грешака, додао: „Опрости ми оне које су ми тајне!“. У супротности  с тим, Давид је био сигуран да ће, ако буде давао све од себе, његове речи и мисли бити прихватљиве Јехови (Псалам 19:13, 14).

16, 17. Како родитељи могу поучити децу страху од Јехове?

¹⁶ Давид је пример за данашње родитеље. „Родитељи су нас одгајали на такав начин да је истина за нас представљала задовољство“, каже Ралф, који заједно са својим братом служи у једној подружници Јеховиних сведока. „Када смо били деца, укључивали су нас у разговоре о скупштинским активностима и пренели су на нас одушевљење за истину. Усадили су у нас уверење да и ми можемо учинити нешто корисно у служби Јехови. Штавише, наша породица је неколико година живела у земљи где је већа потреба за објавитељима Краљевства и учествовали смо у оснивању нових скупштина.

¹⁷ „На правом путу нисмо остали због неког списка строгих правила, већ захваљујући томе што је за наше родитеље Јехова био стваран и веома, веома добар. Трудили су се да га боље упознају и да му угоде, а ми смо учили посматрајући њихов искрен страх од Јехове и љубав према њему. Чак и кад бисмо у нечему погрешили, наши родитељи нису одавали утисак да нас Јехова више не воли, нити су нам љутито наметали неразумна ограничења. У већини случајева, једноставно су сели и разговарали с нама покушавајући да нам допру до срца, а мама је то понекад чинила са сузама у очима. И, то је деловало. Из речи и дела наших родитеља научили смо да је страх од Јехове нешто лепо и да је бити његов Сведок радост и задовољство, а не терет“ (1. Јованова 5:3).

18. Шта ћемо добити ако имамо страх од Бога?

¹⁸ Међу ’последњим Давидовим речима‘ налазимо и следеће: „Који влада људима праведно, који влада у страху од Бога, он је ко јутарња светлост“ (2. Самуилова 23:1, 3, 4). Соломон, Давидов син и наследник, очигледно је то схватио, пошто је тражио од Јехове „послушно срце“ (NW) и способност да ’распознаје добро и зло‘ (1. Краљевима 3:9). Соломон је схватио да је страх од Јехове пут мудрости и среће. Касније је књигу Проповедника сажео следећим речима: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све. Јер ће свако дело Бог на суд изнети, и сваку тајну, била добра или зла“ (Проповедник 12:13, 14). Ако следимо тај савет, заиста ћемо увидети да „плод скромности и страха од Јехове“ нису само мудрост и срећа већ и ’богатство, слава и живот‘ (Пословице 22:4).

19. Како можемо разумети шта значи имати „страх од Јехове“?

¹⁹ Из библијских и савремених примера, учимо да исправан страх од Јехове Бога има добар утицај на живот његових правих слугу. Не само да нас тај страх штити од тога да учинимо нешто што се не допада нашем небеском Оцу већ нам даје и храброст да се суочимо с невољама и снагу да издржимо кушње и потешкоће које нас могу задесити. Зато сви ми, и млади и стари, прионимо на проучавање Божје Речи, медитирајмо о ономе што учимо и приближимо се Јехови редовним и усрдним молитвама. Чинећи тако, не само што ћемо наћи ’познање Бога‘ већ ћемо и разумети шта значи имати „страх од Јехове“ (Пословице 2:1-5).

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

Како страх од Бога

• помаже особи да се опорави након озбиљног греха?

• доприноси нашој срећи када смо под кушњама и прогонством?

• јача особу да врши Божју вољу?

• може бити драгоцено наслеђе за нашу децу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

Страх од Јехове спречио је Давида да нападне Саула

[Слике на 29. страни]

Страх од Бога је драгоцено наслеђе које родитељи могу оставити својој деци