Питања читалаца

Како знамо да се у Пословицама 8:22-31 у којима се говори о мудрости мисли на Исуса Христа у његовом предљудском постојању?

Надахнути опис мудрости који налазимо у Пословицама гласи: „Првенцем ме Јехова дела својих створи, још пре дела својих најисконијих... Пре но што су горе основане, пре хумова ја сам се родила... Када је он небо утврђиво, ту сам и ја била... Тад ја бејах код њега на делу. Ја му бејах радост свакидања, и свагда се весељах пред њиме... уживајући међу синовима људи.“

Ови стихови не говоре о Божјој мудрости нити о мудрости као појму. Зашто то кажемо? Зато што је мудрост која је овде описана ’створена‘ као прво од његових дела стварања. Јехова Бог одувек постоји и одувек је био мудар (Псалам 90:1, 2). Његова мудрост нема почетка; она није била створена. Она се није „родила“. Надаље, за ову мудрост се каже да говори и ради, што је карактеристика особе (Пословице 8:1).

У књизи Пословица наводи се да је мудрост одавно била поред Јехове, Створитеља, као „вешт градитељ“ (NW). То се свакако односи на Исуса. Много пре него што је дошао на земљу, Исус је толико тесно сарађивао с Јеховом да Библија каже: „Он је пре свега другога и посредством њега све је друго постало“ (Колошанима 1:17; Откривење 3:14).

Сасвим је прикладно што је Божји Син описан као мудрост, будући да је он открио Јеховине мудре намере и одредбе. Током свог предљудског постојања, Исус је био Божја Реч, то јест Говорник (Јован 1:1). Описан је као ’Божја сила и Божја мудрост‘ (1. Коринћанима 1:24, 30). Какав диван опис Божјег Сина, кога је љубав према човечанству потакла да свој живот да као откупнину у његову корист! (Јован 3:16).

[Слика на 31. страни]

„Пре но што су горе основане... ја сам се родила“