Страх од Бога „мудрости учи“

ПРАВА мудрост је приредила велику гозбу. „Послала је све дворкиње своје, па с висина градских виче: ’Ко је без памети, нек овамо сврати!‘ А онима који су без разума каже: ’Дођите и хлеба мог једите, пијте вина што сам уредила. Оставите лудост и бићете живи; путем разума идите!‘“ (Пословице 9:1-6).

Гостити се за столом мудрости никада не води до ичега лошег, то јест штетног. Слушање мудрости од Бога која се налази у надахнутим пословицама и прихватање њених поука доводи само до добрих резултата. Изузетак нису ни мудре изреке које су забележене у Пословицама 15:16-33. a Обраћање пажње на савет из ових језгровитих изрека може нам помоћи да будемо задовољни и поред тога што можда немамо много материјалних поседа, да напредујемо и да осећамо радост у животу. Када тако поступамо, то нам такође помаже да доносимо мудре одлуке и останемо на путу који води у живот.

Када је боље имати мање

„Боље мало са страхом од Јехове, но велико благо са немиром“, рекао је Соломон, краљ древног Израела (Пословице 15:16). Сулудо је када особа игнорише Створитеља и поставља себи као главни циљ у животу тежњу за материјалним стварима. Такав живот је испуњен мукотрпним тежњама и мноштвом брига. Каква би штета била да особа тек у старости схвати да јој је цео живот био празан и бесмислен! Свакако није мудро нагомилавати много материјалних ствари, а заједно с њима и ’немир‘. Колико је само боље научити како бити задовољан и живети у складу с тим! Истинско задовољство се налази у страху од Јехове — у нашем односу с њим — а не у поседовању материјалних ствари (1. Тимотеју 6:6-8).

Соломон наглашава да добар однос с другима има већу вредност од материјалног изобиља када каже: „Боље у љубави и зеље за храну, него во угојен у љутњи“ (Пословице 15:17). Да, пожељније је да у дому постоји љубав него обиље добре хране. У породици с једним родитељем, приходи могу бити веома скромни. У неким земљама, основне намирнице су све што особа може да приушти. Међутим, сви се лепо осећају тамо где постоје љубав и наклоност.

Понекад се чак и у породицама у којима влада љубав могу појавити тешке ситуације. Један члан породице може да каже или уради нешто што вређа другога. Како би требало да повређена особа реагује? У Пословицама 15:18 стоји:  „Срдит човек кавге распирује, а спор на гнев утишава распре.“ Миру у кући допринеће благост, а не срдитост. Савет из ове пословице подједнако се примењује и на друга подручја живота, укључујући скупштинске активности и службу проповедања.

Када је ’стаза насута‘

Следећа пословица истиче разлику између онога који не поклања пажњу мудрости и оних који то чине. „Пут је лијенога као ограда од трња“, каже мудри краљ, „а стаза је праведнијех насута“ (Пословице 15:19, ДК).

Ограда од трња је бодљикава препрека. Да би оправдала пропуст што не почиње неки посао, лења особа измишља свакакве врсте препрека и користи их као изговор. С друге стране, праведници се не плаше препрека које им се могу испречити. Они су вредни у ономе што раде и усредсређују пажњу на задатак који је пред њима. Тако избегавају многе проблеме сличне трњу с којима би се вероватно суочили уколико би били немарни. Њихова стаза је „насута“, то јест на њој се напредује. Они започињу свој посао и радују се његовом напретку.

Узмимо као пример тачно разумевање Божје Речи и напредовање ка зрелости. За то је потребан труд. Лако се може десити да неко користи ограничено образовање, недостатак способности доброг читања или лоше памћење као изговор зашто не приступа озбиљно личном проучавању Библије. Колико је боље да тако нешто не сматрамо препрекама на путу ка тачном разумевању Библије! Чак се и са ограниченим способностима можемо потрудити да се побољшамо у читању и разумевању онога што читамо, можда тако што ћемо користити речник када је то потребно. Позитиван став нам помаже да стекнемо тачно разумевање и да духовно напредујемо.

Када се ’отац радује‘

Израелски краљ даље каже: „Мудар син је радост оца свога, безуман и  матер своју мрзи“ (Пословице 15:20). Зар се родитељи не радују када њихова деца мудро поступају? Истина, потребно је да родитељи поучавају и дисциплинују своју децу да би се дошло до тако добрих резултата (Пословице 22:6). Али, када имају мудрог сина, они су веома радосни! Међутим, безуман син им причињава бескрајну тугу.

Користећи израз „радост“ за једну другу ситуацију, мудри краљ каже: „Лудост радост је ономе који разума нема, ал’ разуман човек право ходи“ (Пословице 15:21). Они који немају разума налазе радост у лакрдијаштву и весељу који не доносе право задовољство, то јест срећу. Међутим, разуман човек увиђа да је лудост постати онај ’који више воли уживања него Бога‘ (2. Тимотеју 3:1, 4). То што се држи библијских начела помаже му да буде поштен и остане на правом путу.

Када постоји „успех“

Држање Божјих начела доноси користи и у другим подручјима живота. У Пословицама 15:22 (NW) стоји: „Намере пропадају где нема поверљивог разговора, а успех лежи у мноштву саветника.“

Поверљив разговор се односи на разговор који две особе воде насамо али на искрен начин. Хебрејска реч која се преводи са „поверљив разговор“ преведена је у Псалму 111:1 (NW) као ’друштво пријатеља‘. То указује на присност у комуникацији. Поверљив разговор је више од површног ћаскања. То је размена најдубљих мисли и осећања. Када мужеви и жене, као и родитељи и деца, слободно међусобно разговарају на овај начин, тада међу њима влада мир и јединство. Али, недостатак поверљивог разговора доводи до незадовољства и тешкоћа у породици.

Када доносимо неку важну одлуку, мудро је да обратимо пажњу на овај савет: „Успех лежи у мноштву саветника.“ На пример, зар није мудро да се посаветујемо с више лекара када желимо да одредимо на који ћемо се начин лечити, посебно ако су у питању озбиљне ствари?

Када се ради о духовним стварима, веома је важно да имамо много саветника. Када се старешине међусобно саветују и договарају као група, тада постоји „успех“. Осим тога, новонаименовани надгледници не треба да оклевају да потраже савет од старијих и искуснијих старешина, посебно када треба решити неко тешко питање.

Када је ’радост одговарати‘

Како могу користити речи које су изнесене са увидом? Израелски краљ каже: „Радост је устима својим одговарати, и угодна је реч згодно изречена“ (Пословице  15:23). Зар се не радујемо када се наш одговор или савет уважи и доведе до добрих резултата? Међутим, да би наш савет био делотворан, мора задовољити два услова.

Као прво, савет се мора темељити на Божјој Речи, Библији (Псалам 119:105; 2. Тимотеју 3:16, 17). Затим, мора бити изговорен у право време. Чак и изјаве које су сасвим на месту могу нанети штету ако су изговорене у погрешно време. На пример, није мудро нити корисно да пружамо савет пре него што саслушамо шта особа има да каже у вези с њеним проблемом. Колико је важно да смо ’брзи да чујемо, а спори да говоримо‘! (Јаков 1:19).

„Пут живота у висину води“

У Пословицама 15:24 стоји: „Пут живота разумнога у висину води, да избегава Шеол у низини.“ Човек који поступа са увидом на путу је који води далеко од Шеола, општег гроба човечанства. Он се клони штетних поступака као што је слободан секс, злоупотреба дроге и пијанство — и тако избегава превремену смрт. Његова стаза води у живот.

Насупрот томе, запазимо шта се каже о онима који немају увид: „Јехова кућу охолог обара, али удовици утврђује међу. Зле су мисли мрске Јехови, ал’ су чисте речи угодне пред очима његовим. Кућу своју збуњује лакомац, ал’ ће живети онај који поклоне [мито] мрзи“ (Пословице 15:25-27).

Показујући нам како да избегнемо једну уобичајену замку, израелски краљ каже: „Срце праведника размишља шта да одговара, али пакост уста бездушника шире“ (Пословице 15:28). Како вредан савет садржи ова пословица! Бесмислени одговори које пружамо а да нисмо претходно размислили, ретко кад доводе до нечег доброг. Када размотримо различите факторе који су повезани с неком ситуацијом, укључујући околности и осећања других, ми сигурно нећемо рећи или урадити нешто због чега ћемо се касније кајати.

Која је, дакле, корист од тога да имамо страх од Бога и да прихватимо његову поуку? Мудри човек одговара: „Бежи Јехова од бездушника, али молитву праведника слуша“ (Пословице 15:29). Истинити Бог је далеко од злих  људи. У Библији стоји: „Ко одвраћа ухо да не чује закон и молитва му је оскврњење“ (Пословице 28:9). Они који се боје Бога и који се напрежу да чине оно што је исправно у његовим очима могу му се слободно обратити, пуни поверења да ће их он чути.

Због чега се „радује срце“

Користећи поређење које подстиче на размишљање, Соломон каже: „Сјај у очима радује срце, и добра вест крепи кости“ (Пословице 15:30, NW). Кости су ’крепке‘, када су испуњене коштаном сржи. То окрепљује цело тело и чини да се срце радује. Онда се та радост у срцу препознаје по сјају у очима. Ето какав утицај има добра вест!

Зар нису за нас извештаји о ширењу обожавања Јехове извор истинског охрабрења? Када знамо шта се све постиже у делу проповедања о Краљевству и стварања ученика, то нас заиста подстиче да имамо још већи удео у служби (Матеј 24:14; 28:19, 20). Искуства оних који су прихватили Јехову као свог Бога и почели да га обожавају на исправан начин испуњавају наша срца радошћу. Пошто „добар глас који стиже из далеке земље“ има тако снажан утицај, колико је само важно да будемо тачни и савесни у извештавању онога што радимо у служби проповедања! (Пословице 25:25).

„Скромност је претходница славе“

Наглашавајући важност прихватања различитих облика поуке, мудри краљ каже: „Ухо пажљиво на укор који животу води, међу мудрима пребива. Ко одбија укор душу своју мрзи, али разум стиче ко га прима“ (Пословице 15:31, 32). Укор, то јест поука, допире до срца особе и обликује га, помажући јој да постане разумна. Није чудо што се ’лудост која је привезана детету за срце‘ уклања ’прутом карања‘! (Пословице 22:15). Онај ко прихвата дисциплину такође стиче разборитост. С друге стране, одбацити дисциплину исто је што и одбацити живот.

Заиста, корисно је да спремно и понизно прихватимо дисциплину која потиче од мудрости. Када се тако поступа то не води само до задовољства, напретка, радости и успеха већ такође доноси част и води у живот. Пословице 15:33 закључују речима: „Страх од Јехове мудрости учи, а скромност је претходница славе.“

[Фуснота]

[Слика на 17. страни]

Пожељније је да у дому постоји љубав него обиље добре хране

[Слика на 18. страни]

Чак иако имамо нека ограничења, позитиван став нам помаже да разумемо Библију

[Слика на 19. страни]

’Поверљив разговор‘ је размена најдубљих мисли и осећања

[Слика на 20. страни]

Да ли знаш како „добра вест крепи кости“?