Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јов — истрајан и беспрекоран човек

Јов — истрајан и беспрекоран човек

Јов — истрајан и беспрекоран човек

„Јеси ли видео служитеља мога Јова? Нема га онаквог на земљи, добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла“ (ЈОВ 1:8).

1, 2. (а) Какви су неочекивани трагични догађаји задесили Јова? (б) Опиши какав је Јовов живот био пре него што су га задесиле невоље.

 ОН ЈЕ наизглед имао све — богатство, углед, добро здравље и срећан породични живот. А онда су га за кратко време задесила три трагична догађаја. Преко ноћи је изгубио богатство. Затим су сва његова деца погинула у једној изненадној олуји. Недуго након тога, оболео је од тешке болести, због чега му је цело тело било прекривено болним чиревима. Вероватно знаш да се ради о Јову, главној личности библијске књиге која носи његово име (Јов, 1. и 2. поглавље).

2 „Ох, што нисам као у ранијим месецима“, јадиковао је Јов (Јов 3:3; 29:2). Када нас задеси невоља, ко од нас не чезне за прошлим данима? Јов је живео честито и изгледало је као да је заштићен од невоље. Угледни људи су га поштовали и тражили савет од њега (Јов 29:5-11). Био је богат, али му новац није био најважнији у животу (Јов 31:24, 25, 28). Помагао је удовицама и сирочади у невољи (Јов 29:12-16). Такође је био веран својој жени (Јов 31:1, 9, 11).

3. Како је Јехова гледао на Јова?

3 Јов је био беспрекоран јер је обожавао Бога. „Нема га онаквог на земљи“, рекао је Јехова за њега, „добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 1:1, 8). Међутим, иако је био морално беспрекоран, трагични догађаји који су га задесили разорили су његов до тада миран живот. Све што је стекао својим радом нестало је, а његова непоколебљивост је била испитана болом, тескобом и фрустрацијом.

4. Зашто је корисно размотрити Јовове кушње?

4 Наравно, Јов није једини Божји слуга који је доживео несрећу. Многи данашњи хришћани лако могу да се поистовете с њим. Зато се постављају два питања која вреди осмотрити: Како нам размишљање о Јововим кушњама може помоћи када се суочавамо с неком трагедијом? Како из тога можемо научити да будемо саосећајнији према онима који пате?

Питање верности и испит беспрекорности

5. Према Сатаниним речима, зашто је Јов служио Богу?

5 Јовов случај је био посебан. Он није знао да је Ђаво довео у питање мотиве због којих је служио Богу. Када су се једном приликом духовна створења окупила на небу, Јехова је скренуо пажњу на Јовове добре особине. Сатана је на то рекао: „Ниси ли га ти подигао, њега и дом његов и све што је његово?“ Дакле, Сатана је тврдио да је Јова мотивисала себичност — а то би се односило и на друге Божје слуге. „Испружи руку своју, дотакни се онога што све има, и сигуран сам да ће те у очи опсовати“, рекао је Сатана Јехови (Јов 1:8-11).

6. Које је важно питање Сатана поставио?

6 Ту се радило о нечем веома значајном. Сатана је довео у питање начин на који Јехова испољава своје право да влада. Да ли Бог заиста влада свемиром путем љубави? Или ће, као што је Сатана наговестио, себичност увек побеђивати? Јехова је дозволио Ђаволу да узме Јовов случај као образац, јер је био потпуно сигуран да ће његов слуга остати веран и беспрекоран. Дакле, сам Сатана је изазвао невоље које су једна за другом задесиле Јова. Пошто Сатанини први покушаји нису били успешни, ударио је Јова тешком болешћу. „Кожу за кожу! Све што човек има даће за живот свој“, тврдио је Ђаво (Јов 2:4).

7. У ком смислу Божје слуге данас доживљавају сличне кушње као Јов?

7 Премда већина хришћана не пати онолико колико је Јов патио, ипак их погађају разне невоље. Многи се суочавају с прогонством или породичним проблемима. Економски и здравствени проблеми могу бити веома тешки. Неки су жртвовали живот за своју веру. Наравно, не треба да мислимо да Сатана лично проузрокује сваки трагичан догађај који доживљавамо. Заправо, неки проблеми чак могу настати због наших грешака, неке наследне болести или физичког недостатка (Галатима 6:7). И сви смо ми подложни разорном деловању старости и природних катастрофа. Библија јасно показује да Јехова данас не штити на чудесан начин своје слуге од тих невоља (Проповедник 9:11).

8. Како Сатана може искористити невоље с којима се суочавамо?

8 Па ипак, Сатана може искористити неке невоље с којима се суочавамо како би поткопао нашу веру. Апостол Павле је поменуо да га је мучио „трн у телу, Сатанин анђео“, који га је ’ударао‘ (2. Коринћанима 12:7). Било да је то био физички недостатак, као што је лош вид, или нешто друго, Павле је разумео да Сатана може тај проблем и фрустрацију која настаје услед њега искористити како би га лишио радости и сломио његову беспрекорност (Пословице 24:10). Данас Сатана може навести чланове породице, школске другове или чак власти да прогоне Божје слуге.

9. Зашто невоља и прогонство не треба превише да нас изненаде?

9 Како можемо успешно да се суочимо с таквим проблемима? Тако што ћемо на њих гледати као на прилику да покажемо да су наша љубав према Јехови и наша подложност његовом суверенитету постојане (Јаков 1:2-4). Који год да је узрок наших невоља, ако разумемо колико је важна верност Богу, то ће нам помоћи да одржимо духовну равнотежу. Апостол Петар је писао хришћанима: „Вољени, не чудите се ватри што букти међу вама, што вам се догађа ради искушавања, као да вас је снашло нешто необично“ (1. Петрова 4:12). А Павле је објаснио: „Сви који желе да живе у оданости Богу у Христу Исусу, биће такође прогоњени“ (2. Тимотеју 3:12). Сатана још увек доводи у питање беспрекорност Јеховиних сведока, као што је то чинио и у Јововом случају. Штавише, Библија показује да Сатана у овим последњим данима појачава своје нападе на Божји народ (Откривење 12:9, 17).

Погрешно разумевање и лоши савети

10. У ком смислу је Јов био у неповољнијем положају од нас?

10 Јов је био у неповољнијем положају од нас. Он није знао зашто су га задесиле невоље. Погрешно је закључио да је на неки начин ’Јехова дао, Јехова узео‘ (Јов 1:21). Могуће је да је Сатана намерно желео да Јов стекне утисак да је Бог проузроковао његове невоље.

11. Опиши Јовову реакцију на невоље које су га задесиле.

11 Јов је био веома обесхрабрен, премда је одбио да прокуне Бога кад га је жена подстицала на то (Јов 2:9, 10). ’Изгледа да зли пролазе много боље од мене‘, рекао је (Јов 21:7-9). Сигурно се питао: ’Зашто ме Бог кажњава?‘ У неким тренуцима је само желео да умре. Због тога је узвикнуо: „Ох, кад би ти хтео да ме у Шеол склониш, и да ме сакријеш докле гнев твој не утоли“ (Јов 14:13).

12, 13. Како је на Јова утицало оно што су му говорила његова три пријатеља?

12 Јов је имао три пријатеља која су га посетила, наводно „да би му изразили саосећање и утешили га“ (Јов 2:11NW). Међутим, показали су се као ’немили тешиоци‘ (Јов 16:2). Јову би вероватно значили пријатељи којима би могао да се повери у вези са својим проблемима. Међутим, њих тројица су га још више збунили и допринели томе да његова фрустрација буде још већа (Јов 19:2; 26:2).

13 Сасвим разумљиво, Јов се можда питао: ’Зашто баш ја? Чиме сам заслужио овакве невоље?‘ Његови пријатељи су му дали објашњења која су била сасвим погрешна. Они су претпостављали да је Јов сам крив за своје невоље због тога што је починио неки озбиљан грех. „Памтиш ли ти да је икад невини пропао“?, питао је Елифас. „Али сам ја видео оне који злобу ору и неправду сеју, како плод свој жању“ (Јов 4:7, 8).

14. Зашто не треба да патњу обавезно повежемо с неприкладним понашањем?

14 Заиста, ако сејемо у тело а не у дух, могу настати проблеми (Галатима 6:7, 8). Међутим, у садашњем систему, проблеми се могу појавити без обзира на наше понашање. Штавише, ни у ком случају се не може рећи да су честити поштеђени свих невоља. Исус Христ, који је био „неокаљан, одвојен од грешника“, претрпео је болну смрт на мученичком стубу, а апостол Јаков је такође умро мученичком смрћу (Јеврејима 7:26; Дела апостолска 12:1, 2). Погрешно резоновање Елифаса и његова два пријатеља навело је Јова да брани своје добро име и да упорно доказује да је недужан. Међутим, то што су тврдоглаво тврдили да је Јов заслужио да пати можда је ипак утицало на његово гледиште о Божјој правди (Јов 34:5; 35:2ДК).

Помоћ у суочавању с невољама

15. Какво размишљање ће нам помоћи када се суочавамо с патњом?

15 Можемо ли из овога извући неку поуку? Можда нам се чини да је потпуно неправедно што морамо трпети трагедије, болест и прогонство. Изгледа да су други људи готово поштеђени таквих проблема (Псалам 73:3-12). Понекад можда морамо себи да поставимо ова кључна питања: ’Да ли ме љубав према Богу мотивише да му служим шта год да ме задеси? Да ли имам снажну жељу да допринесем томе да Јехова има шта „одговорити ономе који га ружи“?‘ (Пословице 27:11; Матеј 22:37). Не смемо никада дозволити да због непромишљених коментара других посумњамо у нашег небеског Оца. Једна верна хришћанка која је годинама патила од хроничне болести једном је рекла: „Ако Јехова нешто дозвољава, уверена сам да ће све бити у реду. Знам да ће ми он дати снагу која ми је потребна. Увек је то чинио.“

16. Како Божја Реч пружа помоћ онима који се суочавају с невољама?

16 Што се тиче Сатаниних тактика, ми имамо разумевање које Јов није имао. „Нисмо у незнању што се тиче његових сплетки“ (2. Коринћанима 2:11). Осим тога, имамо обиље практичне мудрости на коју можемо да се ослонимо. У Библији налазимо запис о верним мушкарцима и женама који су претрпели свакакве потешкоће. Апостол Павле, који је пропатио више од многих других хришћана, рекао је: „Све што је раније написано, написано је нама за поуку, да бисмо својом истрајношћу и утехом из Писма имали наду“ (Римљанима 15:4). У једној европској земљи, један Сведок који је током Другог светског рата био у затвору због своје вере заменио је своје тродневно следовање хране за Библију. „Та замена се и те како исплатила!“, каже он. „Премда сам трпео физичку глад, добио сам духовну храну која је и мени и другима помогла да издржимо кушње које смо доживљавали у тим тешким временима. И дан-данас имам ту Библију.“

17. Коју нам помоћ Бог пружа како бисмо истрајали?

17 Поред утехе из Светог писма, имамо много помоћних средстава за проучавање Библије која нам пружају добре савете за суочавање с проблемима. Ако будеш тражио у Индексу публикација, вероватно ћеш наћи искуство неког сухришћанина који је прошао кроз кушњу сличну оној коју ти доживљаваш (1. Петрова 5:9). Такође може бити корисно да о својој ситуацији разговараш са саосећајним старешинама или другим зрелим хришћанима. Изнад свега, ако се молиш, можеш рачунати на Јеховину помоћ и његов свети дух. Како се Павле одупирао Сатаниним ’ударцима‘? Тако што је научио да се ослања на снагу од Бога (2. Коринћанима 12:9, 10). „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“, написао је (Филипљанима 4:13).

18. Како сухришћани могу пружити непроцењиво охрабрење?

18 Дакле, помоћ ти је на располагању и не треба да се устежеш да је затражиш. „Ако клонеш ти у дан тескобе, снага твоја само је тескоба“, каже пословица (Пословице 24:10). Као што термити могу проузроковати да се дрвена кућа сруши, обесхрабрење може поткопати беспрекорност једног хришћанина. Да би то спречио, Јехова нам пружа подршку у виду оних који му служе заједно с нама. Исусу се појавио један анђео и ојачао га је оне ноћи када је био ухапшен (Лука 22:43). Када је као затвореник путовао у Рим, Павле је ’захвалио Богу и охрабрио се‘ када је срео браћу на Апијевом тргу и код Три крчме (Дела апостолска 28:15). Једна Сведокиња из Немачке још увек се сећа какву је помоћ добила када је као тинејџерка сва уплашена стигла у концентрациони логор Равенсбрик. „Одмах ме је нашла једна сухришћанка и срдачно ме је загрлила“, присећа се она. „Друга верна сестра бринула је о мени и постала ми је као духовна мајка.“

„Покажи се верним“

19. Шта је Јову помогло да се одупре Сатаниним нападима?

19 Јехова је описао Јова као човека који је „постојан у својој беспрекорности“ (Јов 2:3NW). Премда је био обесхрабрен и није разумео зашто пати, Јов се никада није колебао што се тиче кључног питања верности. Одбио је да се одрекне онога што му је давало разлог да живи. Био је одлучан: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [’беспрекорност‘, NW] бранити“ (Јов 27:5).

20. Зашто вреди истрајати?

20 Слична одлучност помоћи ће и нама да сачувамо своју беспрекорност у свим околностима — када се суочавамо са искушењима, противљењем и непријатељством. „Не бој се онога што имаш да претрпиш“, рекао је Исус скупштини у Смирни. „Гле! Ђаво ће неке од вас бацати у затвор да будете потпуно искушани, и да десет дана имате невољу [проблеме, патњу и притиске]. Покажи се верним до саме смрти, и даћу ти венац живота“ (Откривење 2:10).

21, 22. Које сазнање нас може утешити када доживљавамо невоље?

21 У овом свету којим влада Сатана, наша истрајност и беспрекорност сигурно ће бити испитане. Па ипак, Исус нас уверава да немамо разлога за страх док размишљамо о будућности. Оно што је важно јесте да се покажемо вернима. ’Невоља је тренутна и лака‘, рекао је Павле, док ’слава‘, то јест награда коју нам Јехова обећава, „све више добија на тежини и вечна је“ (2. Коринћанима 4:17, 18). Чак су и Јовове невоље биле тренутне када се упореде с многим годинама среће у којима је уживао пре и после кушње (Јов 42:16).

22 Па ипак, биће тренутака у животу када ће нам се чинити да кушњи нема краја и да је наша патња неподношљива. У следећем чланку осмотрићемо које још поуке о истрајности можемо извући из онога што се десило Јову. Такође ћемо осмотрити како можемо јачати друге који се суочавају с невољама.

Како би одговорио?

• Које је кључно питање Сатана поставио што се тиче Јовове беспрекорности?

• Зашто невоље не треба превише да нас изненаде?

• Како нам Јехова помаже да истрајемо?

[Питања за разматрање]

[Слике на 23. страни]

Ако истражујемо у публикацијама, разговарамо са зрелим хришћанима и изливамо срце у молитви, то ће нам помоћи да истрајемо