Варух — Јеремијин верни писар

КО ЈЕ био ’Варух, син Ниријин‘? (Јеремија 36:4). Иако се спомиње само у четири поглавља Библије, њеним читаоцима је добро познат као лични писар и близак пријатељ пророка Јеремије. Њих двојица су били сведоци 18 бурних, последњих година краљевства Јуде, вавилонске опсаде и уништења Јерусалима, а након тога су и заједно боравили у избеглиштву у Египту.

Недавно откриће две буле a из седмог века пре н. е. с натписом „Припада Варахији [Варухово име на хебрејском], сину Неријахуовом [Ниријино име на хебрејском], писару“ пробудило је занимање изучавалаца за ту библијску личност. Ко је био Варух? Каквог је био порекла, образовања и статуса? Шта открива о њему то што је снажно подупирао Јеремију? Шта можемо да научимо од њега? Потражимо одговоре на ова питања тако што ћемо осмотрити расположиве библијске и историјске податке о њему.

Порекло и статус

Данас многи изучаваоци сматрају да је Варух потицао из угледне јудејске писарске породице. Они наводе неколико разлога за такво гледиште. На пример, у библијском извештају се на Варуха указује посебним изразима као што су „секретар“ или у неким преводима „писар“. Свето писмо такође спомиње да је његов брат, Сераја, био утицајан службеник на двору краља Седекије (Јеремија 36:32; 51:59).

Археолог Филип Кинг је о писарима из Јеремијиног времена написао следеће: „Крајем седмог и почетком шестог века пре н. е., писари су као чланови једног стручног сталежа имали истакнуту улогу у Јуди... Ту титулу су носили високи краљеви службеници.“

На основу извештаја из 36. поглавља Јеремије које ћемо детаљно размотрити, стиче се утисак да је Варух могао да буде у друштву краљевих саветника и да му је било дозвољено да користи трпезарију Гемарије, једног кнеза или високог службеника. Изучавалац Библије Џејмс Мјуленберг образлаже: „Варух је могао ући у просторију за писаре зато што је на то имао право, јер је и сам био један од краљевих службеника који су се састали том значајном приликом када се јавно читао свитак. Варух је био међу колегама.“

Дело Corpus of West Semitic Stamp Seals наводи још један доказ у прилог томе да је Варух уживао статус писара: „Пошто је Варахијина була пронађена у великој групи була других високих службеника, разумно је претпоставити да се Варух/Варахија кретао у истом кругу као и они.“ Изгледа да расположиве информације указују на то да су Варух и његов брат Сераја били високи службеници који су подупирали верног пророка Јеремију током драматичних година које су претходиле уништењу Јерусалима.

 Јавна подршка Јеремији

Хронолошки гледано, прво указивање на Варуха налази се у 36. поглављу Јеремије, где се указује на ’четврту годину Јоакима‘, то јест приближно на 625. пре н. е. До тада је Јеремија већ 23 године служио као пророк (Јеремија 25:1-3; 36:1, 4).

У то време, Јехова је рекао Јеремији: „Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израел и Јуду и за све народе... од времена Јосијина до данас.“ Извештај наставља: „Јеремија дозва тада Варуха, сина Ниријина, и Варух написа у књигу из уста Јеремијиних, све речи које Јехова говори Јеремији“ (Јеремија 36:2-4).

Зашто је позван Варух? Јеремија му је рекао: „Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи“ (Јеремија 36:5, ДК). По свему судећи, Јеремији је био забрањен приступ у храмско подручје где је требало прочитати Јеховину поруку, можда зато што су претходне објаве разљутиле главаре (Јеремија 26:1-9). Варух је несумњиво искрено обожавао Јехову тако да је учинио „све као што му беше наредио пророк Јеремија“ (Јеремија 36:8).

Требало је доста времена да се запишу упозорења која су била објављивана 23 године, и можда је и сам Јеремија чекао право време за то. Па ипак, у новембру или децембру 624. пре н. е., Варух храбро „прочита пред свим народом књигу Јеремијиних речи у дому Јеховином, у соби Гемарије“ (Јеремија 36:8-10).

Михеј, син Гемарије, обавестио је свог оца и неколико кнезова о томе. Они су позвали Варуха да им поново прочита књигу. „Кад они чуше све оне речи“, стоји у извештају, „сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо краљу све те речи... Иди, сакриј се ти и Јеремија, да нико не зна где сте“ (Јеремија 36:11-19).

Када је краљ Јоаким чуо оно што је Јеремија издиктирао Варуху, љутито је исцепао свитак, бацио га у ватру и наредио својим људима да их ухапсе. Док су се скривали, Варух и Јеремија су по Јеховиној заповести поново написали ту књигу (Јеремија 36:21-32).

Варух је сигурно разумео које су опасности повезане с тим задатком. Мора да је знао за претње које су биле упућене Јеремији неколико година раније. Вероватно је чуо и како је прошао Урија, који је пророковао „исто онако као Јеремија“, али је настрадао од руке краља Јоакима. Па ипак, Варух је био спреман да користи своје умеће и познанства с дворским службеницима како би подупирао Јеремију у његовој служби (Јеремија 26:1-9, 20-24).

Не тражи „велике ствари“

Током писања прве књиге, Варух се обесхрабрио. Он је туговао: „Тешко мени!, јер ми Јехова дода жалост на тугу; изнемогох уздишући и не налазим мира!“ Због чега се тако осећао? (Јеремија 45:1-3).

На то се нигде не указује. Али, пробајмо да замислимо Варухове околности. Током 23 године упозоравања израелског и јудејског народа сигурно је постало сасвим јасно да постоји отпадништво и да је народ одбацио Јехову. Варуха мора да је запањило и оно што је Јехова открио те исте године, а што је вероватно било и забележено у тај свитак — његова одлука да уништи Јерусалим и Јуду и да народ одведе у 70-годишње изгнанство у Вавилон (Јеремија 25:1-11). Осим тога, постојала је опасност да због снажне подршке Јеремији у том пресудном времену Варух изгуби и углед и посао.

Шта год да је било у питању, Јехова је лично помогао Варуху да задржи на уму предстојећи суд. „Све што сам градио разградићу, и што сам посадио  ишчупаћу, то јест сву ову земљу“, рекао је Јехова. Затим је посаветовао Варуха: „А ти ли ћеш тражити велике ствари! Не тражи их“ (Јеремија 45:4, 5).

Јехова није навео шта су биле те „велике ствари“, али Варух је сигурно знао да ли су то биле личне амбиције, истакнутост или материјални напредак. Јехова му је саветовао да буде реалан и да задржи на уму оно што предстоји: „Ја ћу пустити зло на свако тело... а теби ћу живот твој за плен дати у свим местима куд будеш ишао.“ Варухов највреднији посед, његов живот, биће сачуван куд год да пође (Јеремија 45:5).

Након тих догађаја описаних у 36. и 45. поглављу Јеремије који су се одиграли између 625. и 624. пре н. е., Библија не спомиње Варуха све до неколико месеци пре него што су Вавилонци опустошили Јерусалим и Јуду 607. пре н. е. Шта се догодило те године?

Варух поново подупире Јеремију

Библијски извештај поново спомиње Варуха током вавилонске опсаде Јерусалима. Јеремија је био „затворен у трему од тамнице“ када му је Јехова рекао да од свог рођака купи комад земље у Анатоту као знак да ће се земља обновити. Јеремија је позвао Варуха да му помогне око слеђења одређених законских смерница (Јеремија 32:1, 2, 6, 7).

Јеремија је рекао: „Написах погодбу и запечатих, и узех сведоке, измерих сребро на меру, и узех и запечаћено писмо [„уговор“, NW] куповине... и оно отворено, и дадох писмо [„уговор“, NW] о куповини Варуху.“ Затим је наложио Варуху да уговоре о куповини стави у запечаћену земљану посуду како би били сачувани. Неки изучаваоци верују да је Јеремија ’написао‘ уговоре у том смислу што их је диктирао, а да их је заправо записао Варух, који је био писар (Јеремија 32:10-14; 36:4, 17, 18; 45:1).

 Варух и Јеремија су следили законску праксу свог времена. Једна одлика те праксе било је и састављање два примерка уговора о куповини. У књизи Corpus of West Semitic Stamp Seals објашњава се следеће: „Први уговор се називао ’запечаћен уговор‘ због тога што је био замотан и потом запечаћен с једном или више була. То је био оригинални примерак уговора... Други, ’отворени уговор‘ био је препис запечаћеног, увезаног уговора и могао је да се слободно узме на увид. Тако су два уговора, оригинал и његов препис, записана на два засебна листа папируса.“ Археолошка открића говоре у прилог томе да су се уговори чували у земљаним посудама.

На крају су Вавилонци освојили и спалили Јерусалим и одвели у изгнанство све његове становнике изузев неколицине сиромашних. Навуходоносор је за намесника поставио Годолију кога су Јевреји два месеца касније убили. Остатак Јевреја је насупрот Јеремијином савету надахнутом од Бога намеравао да побегне у Египат. У том извештају се поново спомиње Варух (Јеремија 39:2, 8; 40:5; 41:1, 2; 42:13-17).

Јеврејске вође су рекле Јеремији: „Лажеш; није теби наредио Јехова, Бог наш, да нам кажеш: Не идите у Египат да се онде настаните, него тебе подговара Варух, син Ниријин, против нас, да би нас предао у руке Халдејцима да нас убију, или да нас одведу као робље у Вавилон“ (Јеремија 43:2, 3). Те оптужбе јасно показују да су јеврејске вође веровале у то да Варух у знатној мери утиче на Јеремију. Да ли су због Варуховог положаја или његовог дугогодишњег пријатељства с Јеремијом сматрали да он више није само писар тог пророка? Можда. Али шта год да су мислили, та порука је заиста дошла од Јехове.

Упркос Божјим упозорењима, остатак Јевреја је напустио Јуду и повео са собом „Јеремију пророка и Варуха сина Ниријина“. Јеремија је записао: „Они отидоше у земљу египатску, јер не послушаше глас Јеховин; и стигоше у Тафнес“, погранично место у источној делти Нила, која се граничи с гором Синај. Након тога, Варух се више не спомиње у Библији (Јеремија 43:5-7).

Шта можемо да научимо од Варуха?

Можемо пуно тога вредног да научимо од Варуха. Нешто што вреди запазити јесте његова спремност да своје способности и познанства користи у служби за Јехову, без обзира на последице. Данас многи Јеховини сведоци — како мушкарци тако и жене — показују сличан став користећи своје способности у бетелској служби, програму градње и томе слично. Како можемо показивати став сличан Варуховом?

Када је Варух добио опомену да у последњим данима Јуде није било време за личне „велике ствари“, он је очигледно послушао, јер је остао жив. Пошто живимо у последњим данима једног поретка, пожељно је да и ми лично применимо тај савет. Јехова и нама обећава исто — биће нам поштеђен живот. Да ли ћемо се на такве опомене одазвати попут Варуха?

Из извештаја о Варуху можемо да научимо и нешто практично. Он је помогао Јеремији и његовом рођаку да у међусобном пословању следе потребне законске смернице, иако су били у сродству. То служи као библијски преседан за хришћане који послују са суверницима. Ставити пословне договоре на папир, као што показује овај пример, у складу је с Библијом, практично је и показатељ је љубави.

Иако Библија не говори пуно о Варуху, сви данашњи хришћани треба да обрате пажњу на њега. Да ли ћемо опонашати добар пример тог верног Јеремијиног писара?

[Фуснота]

[Слика на 16. страни]

Варухова була

[Извор]

Була: Courtesy of Israel Museum, Jerusalem